Јуче и данас

Српска православна црква и верници празнују дан светог Илије, који је, уз светог Николу, најпоштованији светац у Срба. Светог Илију славе ћурчије, терзије, кожухари, лончари и грнчари, бербери, дуванџије, златари, пушкари, кантарџије, електричари и воденичари. У новије време славе га аутолимари и таксисти. Пророковао је двадесет и пет година. Светкује се у дану када се мења време: до подне је лето, од подне јесен, зато се од његовог дана више не купа у реци.

Име му на јеврејском значи снага Господња.

Светог Илију или Громовника, народ сматра најсиловитијим међу огњеним свецима, па га светкује с огромним страхопоштовањем. 

Срби су, прелазећи у хришћанство, многе особине старог бога Перуна пренели на светог Илију, који, као громовник Перун, управља муњама и громовима. Верује се да би свети Илија све попалио и побио само када би знао да је његов дан, али му сестра, Огњена Марија, не допушта да то дозна. 

Свети Илија се, по предању, увек вози у огњеним колима у која су упрегнута четири коња из чијих ноздрва сукља пламен. Грмљавина није ништа друго до тутњава кола светога Илије којима се светац вози по небу и облацима. Три дана пре и три по светом Илији, у народу се зову кресови и тада жене не перу кошуље да се не би искрзале. На светог Илију не улази се у винограде. Верује се да тих дана ни орлови воду не пију него пиште у ваздуху. 

Отимање српских светиња на Косову и Метохији у духу је албанске власти. А нажалост, то је и у карактеру Европске уније и Америке!

Овако, у ексклузивном разговору за "Новости", патријарх Иринеј коментарише иницијативу приштинских власти да лажна држава Косово постане чланица Унеска и да храмове Српске православне цркве у нашој јужној покрајини представе као своју баштину.

Указујући на то да Српска православна црква има већину својих епархија и митрополија изван Србије, први по части у СПЦ не крије да постоји опасност да се и они отму од српског народа, указујући да "сила оседлава коње и осваја градове", не желећи да се упушта у прогнозе нове дипломатске битке која се ускоро очекује на Ист Риверу, а у којој ће политичари из Приштине на све могуће начине покушати да се домогну чланства у Унеску.

Патријарх је за наш лист говорио у Храму Светог Саве, поводом завршетка изложбе "Четири века Дома Романових - буђење сећања". Изложбом у крипти спомен-храма на Врачару, јединственом простору који је први пут коришћен и као изложбени и који је за две недеље угостио више од 30.000 посетилаца, поглавар СПЦ није крио одушевљење:

*На Дедињу су знали шта се припрема на Пантовчаку и, плански и савезнички, помогли Туђману да "Олуја" буде успешна и муњевита * Од злочина је опаснији заборав злочина

Већ две деценије, сваког 4. и 5. августа, уз велику помпу, Хрватска прославља прогон из Хрватске више од 200.000 својих грађана српске националности. То етничко чишћење, својствено нацистима, проглашено је за дан хрватске државности.

Већ две деценије, сваког 4. и 5. августа, у Србији се служе парастоси за убијене у хрватској "Олуји" и молебани за прогнане несрећнике. Пред ТВ камерама, у првим редовима туге и осуде хрватског злочина, најбучнија је српска политичка, црквена, културна и медијска елита, она иста која је, одлучујуће, допринела хрватској "Олуји". 

Да нису бранили Србе онако како су их бранили, "Олује" не би ни било. Та "ожалошћена породица" из првих редова бола и огорчења због трагедије Срба и Српске Крајине, спречила је, пре две деценије, капитулацију Фрања Туђмана, када су га САД, Русија, ЕУ и УН принудиле да прихвати и потпише међународни споразум познат као План З-4. 

По том споразуму, Србима у Хрватској понуђена је федерална, у много чему и конфедерална Српска Крајина, која би имала свој парламент, владу, председника, законе, судове, полицију, грб и заставу, чак и сопствену монету и право да Српска Крајина склапа и међународне уговоре. Чим су обелодањени детаљи Плана З-4, ратно хушкачка машинерија у Београду узвратила је пропагандном офанзивом да је реч о "подмуклој антисрпској завери Вашингтона, Берлина и Ватикана".

Зајечарска Гитаријада, 49. по реду, почеће сутра доделом кључа града Зајечара Роконачелнику овогодишње манифестације Ненаду Милосављевићу, познатијем као Неша Галија и уручивањем награде "Костадин Костадиновић - Чауш" музичару и новинару Владимиру Јанковићу - Џету.

Пре те церемоније свечано ће бити откривена табла поводом преименовања улице "4. јули" у Костадин Костадиновић Чауш.

Улица у Зајечару је од недавно понела име тог продуцента и оснивача Гитаријаде која је уз његово руководство постала најзначајнија рок манифестација у Југославији, али и на Балкану.

Прво вече на Rock Stage овогодишње манифестације наступиће Дарко Рундек Carko Trio, Gibonni и Влатко Стефановски, Никола Врањковић, Giga Groovy Going Group и победници 48. Гитаријаде бенд D Zoo.

У оквиру такмичарског дела наступиће 14 бендова у полуфиналу. Оцењиваће их жири на чијем је челу Бранимир Локнер, а чанови су Драгиша Радуловић, Ненад Кузмић, Марко Ранђеловић, Душан Хедл (Словенија), Драгутин Матошевић (БиХ), Игор Полак (Хрватска), Панта Џамбазоски (Македонија) и Васко Громков.

Полуфинале ће бити одржано 30. и 31. јула, а финале 1. августа.

Виши суд у Београду јуче је поново наложио нижој судској инстанци да може да отпочне процес рехабилитације Милана Ђ. Недића, генерала Југословенске краљевске војске. Ово је други пут да Виши суд у Београду налаже да се отпочне са рехабилитацијом, јер је први пут нижи суд одбио захтев као неоснован, каже за „Политику” генерални секретар Српског либералног савета Александар Недић, који је генералов праунук.

Како каже, породица Недић свесна је да су мале шансе да Милан Недић буде рехабилитован. Према његовим речима, у Архиву Југославије налази се више од 1.800 докумената који говоре о улози генерала Недића као председника владе за време окупације Србије 1941–1944. и другим дешавањима која би бацила јасније светло на та времена.

– Отварањем архива видело би се да је преко 400.000 Срба било протерано из такозване НДХ, Албаније и Македоније. Видело би се да у Бањичком логору нису били заточени само припадници комунистичког, већ и припадници покрета Драже Михаиловића. Сазнало би се да петоро обешених на Теразијама 1941. године нису били припадници комунистичког, већ покрета Драже Михаиловића. Дознало би се и о веома блиској сарадњи припадника Вермахта и припадника КПЈ, до 22. јуна 1941. године. Такође и о томе да влада Милана Недића није учествовала у ликвидацији београдских и српских Јевреја, већ је то радила искључиво окупациона власт Немачке. Видело би се да логор Сајмиште није имао никакве везе са Недићем, већ са НДХ – тврди генералов праунук и истиче да би Србија, да Недић није прихватио улогу председника владе, била подељена између НДХ, Мађарске, Бугарске и Немачке, што би довело до много већег прогона Срба.

Пре 16 година, у Старом Грацком код Липљана, убијено је 14 српских жетелаца. За тај, један од највећих злочина над Србима који се догодио после доласка Унмика и Кфора, још нико није одговарао. Код спомен-плоче у центру Старог Грацког, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије служио је парастос, којем је присуствовао и директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

Четрнаесторица Срба из Старог Грацка убијена су на њиви током жетве 23. јула 1999. године. Убијена су четири члана породице Јанићијевић: Слободан, Миле, Момир и најмлађи Новица, који је имао само 17 година.

Рафалима су на лицу места покошени и Андрија Одаловић, браћа Јовица и Раде Живић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, затим Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић.

Полиција Унмика је у октобру 2007. године ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алас код Липљана, због сумње да је учествовао у том убиству. Битићи је, услед недостатка доказа, после два месеца пуштен из притвора. Убиство жетелаца један је од највећих злочина који су почињени над Србима на Косову и Метохији након доласка Кфора у Покрајину.

Председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун каже да се бројни људи помињу као могући извршиоци тог ужасног злочина.

Данас се навршава 30 година од смрти великана српског глумишта Зорана Радмиловића.

Рођен је 11. маја 1933. године у Зајечару, а преминуо 21. јула 1985. у Београду.

По очевој жељи, уписао је Правни факултет у Београду, да би касније студирао и на Архитектонском и Филолошком факултету у Београду, а упоредо је глумио у КУД "Иво Лола Рибар". Завршио је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и од 1962. до 1968. наступао у Београдском драмском позоришту, где је углавном добијао споредне улоге.

Прву већу улогу добија сплетом срећних околности, када je после одустајања Љубе Тадића, 1964. године заиграо главну улогу у позоришној представи Атељеа 212 'Краљ Иби'.

На филму је дебитовао 1962. у остварењу Јована Живановића 'Чудна девојка', а у каријери је имао више од 200 улога на филму.

Остао је препознатљив по улози Радована у представи 'Радован Трећи' и своју последњу представу играо је 9. јуна 1985. уз велике болове, али због његове велике жеље, представа је одржана до краја.

Само три дана после тога пребачен је у болницу, из које се није вратио.

У Зајечару улица у којој се родио носи његово име, а од 1991. године додељује се награда "Зоранов брк" на манифестацији "Дани Зорана Радмиловића".

На дан рођења Николе Тесле данас ће по пети пут бити обележен национални Дан науке и тим поводом Центар за промоцију науке и друге организације реализују разноврсне научнопопуларне програме широм земље. Програми ће углавном да се одржава на отвореном, са поруком да наука треба да буде лако доступна свим грађанима, па ће на Тргу Николе Пашића бити отворена улична изложба "Светлост и без сијалице" организована поводом Међународне године светлости. На истом месту, током целог дана биће одржан такозвани Science Busking, специјални улични научно-популарни програм, док посетиоце Шпанске куће, у Савамали, чека представљање новог формата научно-популарног програма "Елементарни разговори".

Реч је о новој врсти интерактивне трибине са пет модератора, слично научном кафеу, где у опуштеној атмосфери и у непосредном контакту са научницима и промотерима науке, посетиоци разговарају о занимљивим темама.

Теме првих "Елементарних разговора" инспирисане су текстовима из часописа "Елементи". 
У оквиру манифестације "Тесла дани 2015" на аеродрому Никола Тесла сутра ће бити отворена изложба "Теслина визија интернета", док посетиоце Музеја Николе Тесле очекује поставка "Електронске читаонице" за истраживање личне архивске грађе тог научника.

Српска православна црква и верници сутра славе Ивањдан, рођење светог Јована, или Претече, чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.

Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света „рождества” које празнује црква, поред Божића празника Рођења Исуса Христа и Мале госпојине, празника Рођења Пресвете Богородице, а у народу се верује да је Ивањдан толико велики празник да се сунце, од страха, три пута „устави” тог дана.

Као Претеча је познат, јер је први најавио долазак Исуса Христа и проповеди нове вере.

Свети Јован Претеча био је један од пророка јеврејске секте Назарећана, а према хришћанској легенди, крстио је Исуса Христа у реци Јордан.

Рођен је шест месеци пре Исуса Христа па се у православној цркви на Ивањдан, поред сусрета Богородице и Јелисавете, мајке Јована Крститеља, помиње и потоње рођење Исусово.

Сматра се да је свети Јован претходио Господу Исусу Христу - његовој проповеди и рођењу. 
Према Јеванђељу по Луки, Богородица је после Благовести посетила своју блиску рођаку Јелисавету и саопштила јој да ће родити сина.

У Четворојеванђељу је записано такође да је рођењем Јовановим испуњено пророчанство анђела о дару Божјем Захарију и Јелисавети који су у дубокој старости добили потомство.

За чувени Гвоздени пук везују се многа јуначка дела, а једно од њих односи се на трубача Рустема Сејдића, који је мимо команде одсвирао позив на јуриш српској војци. Не само што није кажњен по строгим војним правилима већ је за тај прекршај одликован орденом. Рустем је деда чувеног трубача Фејата Сејдића из Бојника, рођен 3. јануара 1892.

Историчар Добросав Туровић је у књизи „Јунаци гвозденог пука” забележио казивање јунака Властимира Илића, који је потанко испричао како се то догодило.

„Гвоздени пук је представљао једну од гвоздених песница наше старе српске војске. Где се појави, ту непријатељ по правилу није могао, чак и ако добро искрвари, да продре. У ноћи између 29. и 30. октобра 1916. пук је био одређен да заустави непријатеља који је надирао са Кајмакчалана са циљем да нас потисне. Противници су нам били бугарски војници из такође познате Рилске дивизије, сви одабрани, крупни људи који су добро баратали бомбама и камама. Три пута су противници те ноћи јуришали и три пута истеривали нашу војску из ровова. Трећи пут је ситуација била сасвим озбиљна – замало да наше отерају у Црну реку. У одлучном моменту, одједном, полетно и громогласно зачу се звук трубе који је позивао на јуриш. Као да нас је неко повукао напред, као да се тамо не гине. Јурнули смо и постигли успех.

Када је свануло, постаде нам јасно због чега је то непријатељ онако бесно јуришао, као ретко кад раније: ту на попришту битке, међу лешевима непријатељским, наиђосмо на буре препуно рума.