Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле услед недостатка кисеоника на Длу за интензивну негу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им није могао бити допремљен због забране Савета безбједности УН.

Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница, код Београда, није добио дозволу за лет од УН. Бебе су живеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су једна до друге на бањалучком Новом гробљу.

Две бебе су преживеле, али са тешким последицама. Код једне од њих - Марка Медаковића недостатак кисеоника довео је до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула је 2005. године, која се никада није опоравила од мањка кисеоника.

Једна од мајки Жељка Тубић из Приједора сматра да би задовољење правде била морална сатисфакција не само мајкама, већ целом друштву, Српској и свим људима који ту живе, јер су бебе биле различитих националности. Она поручује да је битно да они који су криви - одговарају за овај злочин. "Ако треба чекаћемо још 23 године, само да правда буде задовољена", каже Тубићева.

- Један по један гасио се живот наших беба, које никоме ништа нису скривиле. Чим су се родиле, биле су осуђене на смрт, нису им дали ни да дишу. Наша туга данас је још већа, објашњава Тубићева.

Мајке преминулих беба никада нико није контактирао нити саслушао, осим председника Републике Српске Милорада Додика.

- Све што смо успеле да урадимо по нашем питању и досадашњег статуса - је захваљујући председнику Српске Милораду Додику", каже Тубићева, подетивши да је у децембру 2010. године формирано Удружење "Дванаест беба". Тубићева, која је и секретар Удружења, наводи да мајке тренутно имају статус најниже стопе цивилне жртве рата и месечно добијају око 80 марака.

"Дете нико не може да надокнади, оно што је жалосно, а што се тиче нас мајки, јесте то што имамо децу коју не можемо даље саме да школујемо управо зато што наша права и статус нису решени како треба", наводи Тубићева. Она истиче да је у разговору са председником Српске пре две године, наговештено да би мајке требало да добију барем статус породица погинулих бораца.

Драгослава Јаћимовић каже да је њен дечак живео само два дана и да би данас имао 23 године. "Мајке још  чекају правду. Али, има Бога па нека их пита све", каже Јаћимовићева. Она наводи да такав злочин не може да се опрости и да се много пута питала зашто је морало да буде тако и да ли је то некоме требало политички или национално? 

Јаћимовићева пита зашто нико није одговарао за овај злочин, изразивши очекивање да ће, ипак, једног дана неко одговарати за изгубљене животе невиних беба.

Председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић оцењује да се пре 23 године десио стравичан злочин. Он подсећа да тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник бањалучким бебама.

- Најтрагичнији злочин по карактеру, начину и намерама управо је случај 12 беба, каже Митровић, нагласивши да је апсурдно да за тај злочин још нико није одговарао.

Срна