Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Срећна слава Београде!

2015.05.21

Српска православна црква прославиће данас Спасовдан или Вазнесење Господње, хришћански празник који се обележава 40 дана после Васкрса. Спасовдан је један од десет празника који је посвећен Исусу Христу и увек се слави четвртком.

Према хришћанском веровању, Христос је Васкрсењем показао да је јачи од смрти и 40 дана касније његови су се ученици налазили за трпезом.

Спасовдан је слава манастира Високи Дечани, Београда, Бањалуке, Невесиња и Источног Новог Сарајева.

Литургијом у Вазнесењској цркви, коју је служио патријарх Иринеј, почело обележавање Спасовдана, градске славе Београда. После тога, централним улицама кренула је литија током које се одржавају три молитве.

Литија, коју предводи патријарх српски Иринеј, а пропратила су је звона са свих градских и приградских цркава. На челу литије налазе се Јерусалимски крст, барјак Града Београда и коњица. На барјаку од црвеног броката је са једне стране икона Вазнесења Господњег и словима од златних нити натпис "Општина Града Београда 1938", а са друге стране икона Свете Петке и порука "Ко Крсно име слави - оном и помаже". 
Са леве и десне стране барјака носе се два мала крста и два мала звона која све време непрекидно звоне, а иза њих иде жито Храма и Града Београда, као и колач храма и Града.

У литији су епископи, као и представници управе Града Београда, студенти богословије, питомци Војне академије, и велики број грађана.

Литија, која представља једну од настаријих традиција Београда, кретала се од Адмирала Гепрата, преко Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразија где је код Теразијске чесме одржана прва молитва за здравље Београђана.

После молитве, литија се кретала Кнез Михаиловом и Париском до Симе Марковића где се код Саборне цркве одржава друга молитва у којој се моли за поштеду од страдања, мир и напредак.

Литија одатле наставља Поп Лукином, Бранковом улицом, кроз Краљице Наталије и Добрињску до Адмирала Гепрата, где се по повратку у Вазнесењску цркву, испред гранитног Крста, одржава трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан. Та стара заветна Слава симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.

Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске славе је повремено прекидано, али и обнављано.

Иначе, колики су значај Срби придавали наведеном празнику, види се и по томе што је Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем - Карађорђевом звездом са мачевима четвртог степена.

Градска слава није слављена од 1946. године, а обновљена је 1992. Скромном литијом коју је око цркве повео партијарха српски господин Павле, поново је Вазнесење Господње почело да се слави као градска Слава.

Танјуг

Ауторска права Радио Оаза 2026