Припадао је чувеној генерацији матураната чији је разредни старешина био професор Коста Вујић, што је редитељ Здравко Шотра и приказао у филму и ТВ серији „Шешир професора Косте Вујића”. Цвијић је докторирао на Универзитету у Бечу 1893, а његова докторска теза учинила га је познатим у ширим научним круговима. Од оснивања Београдског универзитета – 12. октобра 1905, био је један од осам првих редовних професора.

Основао је Географски завод Филозофског факултета 1893, прву такву установу на Балкану, а био је један од оснивача и председник Српског географског друштва у Београду. Био је председник територијалне секције државне делегације на Мировној конференцији у Паризу након Првог светског рата, 1919, и управо захваљујући његовом залагању, новоформирана Краљевина СХС добила је тадашње границе.

Пореклом Пољак Аћим Медовић (Joachim Medowic), лекар и писац, рођен је 8. маја 1815. у Подвизову у Галицији, данашњој Пољској. Студије филозофије завршио је у Лавову и медицину у Бечу. Као доктор медицине и хирургије и магистар акушерства дошао је у Србију 1842. године. Био је један од највећих ауторитета у медицини у Србији оног доба. Учествовао је у организацији санитетске службе и био један од зачетника здравственог законодавства. Један од најобразованијих људи свог времена, говорио је пољски, словачки, француски, немачки и латински језик. Предавао је судску медицину на Великој школи, а 1865. објавио је први медицински уџбеник за високошколску наставу у Србији – „Судску медицину за правнике”.

Дописни члан Друштва српске словесности постао је 1847, а за редовног члана Српског ученог друштва изабран је 1864. године. Када је 1872, на иницијативу Владана Ђорђевића, основано Српско лекарско друштво био је његов први председник. За почасног члана Српске краљевске академије изабран је 1892. године.

Р. С., Политика