Здрав живот

Недавни извештај статистичког завода Канаде указује на то, да многи Канађани избегавају услуге оралне здравствене неге због трошкова. Подаци StatCana говоре да је скоро сваки четврти или 24 посто Канађана од 12+ година избегавао посету зубару у последњих годину дана, наводећи трошкове као главни проблем.

Иако су подаци забрињавајући, dr. Claire Karst, председница стоматолошког удружења Nova Scotia, каже да већина стоматолога није изненађена.

„Пораст трошкова живота потенцијално ствара финансијску баријеру, или повећава финансијску баријеру, када су у питању плаћања из џепа,“ рекла је dr. Karst током интервјуа за CTV Atlantic Morning Live у среду.

“И наравно, то се онда преноси на смањени приступ неопходним процедурама како бисте се бринули о вашем оралном здрављу.”

Орално здравље је јако повезано са целокупним здрављем људског тела, због чега dr. Claire Karst каже да је важно редовно посећивати стоматолога.

Канадски план стоматолошке неге  осмислила је влада, како би трошкове стоматолошке неге учинила приступачнијим.

Неке од квалификација за пријаву на план укључују:

- да имају 65 + година или да су млађи од 18 година

- да немају приступ стоматолошком осигурању

- да су поднели пореске пријаве у Канади, како би се проценили приходи породице за претходне године. Ово укључује супружника подносиоца или ванбрачног партнера

- да имају прилагођени породични нето приход мањи од 90.000 долара

- да су становници Канаде

Поморанџе су многима омиљено воће, нарочито током зиме. Не само да су лако доступне, већ их одликује освежавајући укус, а такође су пуне корисних материја. Ово сочно цитрусно воће је богато витамином Ц, влакнима и моћним антиоксидансима који помажу у јачању имунолошког система.

Дијететичарка Алиса Пачеко открила је за Eating Well шта се дешава са нашим телом ако једемо поморанџе сваки или скоро сваки дан и поделила са нама најпознатије здравствене бенефите повезане са конзумирањем овог воћа.

Зашто треба јести поморанџе?

Можда ћете се ређе разболевати

Поморанџе су богате витамином Ц, фолатом и антиоксидансима, који јачају имуни систем и помажу телу да се бори против инфекција. Такође садрже флавоноиде, посебно хесперидин, који има антимикробна, антиоксидативна и имуностимулирајућа својства.

„Витамин Ц је моћан антиоксиданс који може да ојача ваш имунитет и смањи оксидативни стрес“, истиче дијететичарка и додаје да једна средња наранџа садржи 92 одсто препоручене дневне вредности витамина Ц и 12 одсто фолата, кључних микронутријената за функцију имуних ћелија.

Кожа би могла брже да зарасте

Додавање поморанџе у вашу свакодневну рутину неге коже могло би имати дугорочне користи. Нутрициониста тврди да је „витамин Ц кључан за синтезу колагена и зарастање рана, посебно код декубитуса“, каже Пачеко.

Колаген, који кожи даје структуру и еластичност, зависи од витамина Ц. Конзумирање хране богате витамином Ц током зарастања рана помаже да се попуне исцрпљене залихе овог витамина услед упалног процеса.

Да ли употреба екрана и „труљење мозга“ заиста исцрпљује нашу способност да се фокусирамо и смањује наш IQ? Научници који су анализирали податке доносе свој суд.

Труљење мозга је изабрано за реч године, али да ли је то заиста прави опис наше стварности?

Ендрју Прзибилски, професор људског понашања и технологије на Универзитету у Оксфорду, врло је заузет. До поднева је већ присуствовао састанцима путем Скајпа, преко чета, а и обавио је FaceTime разговор. Чини се да се беспрекорно пребацује између различитих платформи, без икаквих знакова менталног умора, пише Гардијан.

„Не верујем да постоји нека сила у технологији која је штетнија од саме лепоте живота“, каже он.

Труљење мозга

Прзибилски би требало да зна: он проучава утицај технологије на когнитивне функције. Ипак, континуирани ток књига, подкаста, чланака и студија натераће вас да помислите да дигитални живот лоботомира све нас до те мере да је у децембру Универзитетски издавач у Оксфорду објавио да је његова реч године била „труљење мозга“ (технички две речи, али нећемо се замарати тим детаљем) - метафора за тривијалан или неизазован садржај на интернету и ефекат скроловања кроз њега.

Сви ови догађаји изазвали су широку забринутост да онлине свет у којем ми - и наша деца - немамо много избора осим да обитавамо, мења структуре наших можданих функција, исцрпљујући нашу способност да се фокусирамо, памтимо ствари и смањујући наш IQ. Што је катастрофа, јер још једна ствар која може значајно утицати на когнитивне функције је брига.

Ипак, многи научници верују да не постоји разлог за панику.

Уколико сте ви, или неко кога познајете, искусили штетне последице пушења, ускоро бисте могли да затражите део историјског споразума који су предложили канадски дувански гиганти.

Прошлог октобра је Квебечки савет за дуван и здравље, Quebec Council on Tobacco and Healt, после петогодишњих преговора, објавио предлог аранжмана са три велике дуванске компаније, JTI-Macdonald Corp, Rothmans, Benson & Hedges и Imperial Tobacco Canada.

Савет објашњава да се ово дешава преко 25 година пошто је покренута тужба против три произвођача дувана због штете коју су нанели и скоро десет година после историјске победе за стотину хиљада жртава пушења у Квебеку.

Ових дана је Врховни суд Онтарија започео серију саслушања ради разматрања одобрења предложене нагодбе од 32,5 милијарди долара. Рочишта ће се по потреби одржавати у трајању од девет дана, од 29. јануара, до 13. фебруара, са паузама. Ако буде одобрен, план ће омогућити расподелу значајне финансијске компензације жртвама, њиховим наследницима, и наследницима њихових наследника.

По плану, дуванске компаније ће да плати 4,25 милијарди долара за намирење потраживања жртава групне тужбе у Квебеку, односно до стотину хиљада долара сваки од њих.

У другим провинцијама и територијама, поравнање би могло да буде исплаћено пушачима којима је дијагностификован рак плућа, грла или хронична опструктивна болест плућа, у периоду од 8. марта 2015. до 8. марта 2019. године. Они би добили накнаду од по 60 хиљада долара.

Могу да оштете органе, па чак и плод трудница

Флаширану воду неки сматрају сигурнијом алтернативом за воду коју пијемо са славине, јер је пречишћена и без хемикалија. Међутим, нова студија научника са Универзитета Колумбија и Ратгерс показује да флаширана вода може бити далеко гора када су у питању микроскопски пластични загађивачи који могу да прођу у крвоток, кључне органе, па чак и плаценту.

Претходне студије су откриле да литар флаширане воде може садржати десетине хиљада пластичних честица видљивих микроскопом. Те студије су се зауставиле код открића честица величине једног микрометра (милионити део метра), углавном због технолошких ограничења.

Поменута студија објављена почетком овог месеца користила је новоразвијену ласерску технологију за проналажење још мањих фрагмената, коју је изумео биофизичар са Универзитета Колумбија и коаутор студије, Веј Мин. Тада је откривено просечно 240.000 пластичних фрагмената по литру флаширане воде.

Отприлике за 90 одсто честица се сматра да је реч о нанопластици, која је за разлику од микропластике, способна да прође кроз црева и плућа у крвоток. Одатле, честице могу да се задрже у срчаном мишићу и другим органима, прођу кроз крвно-мождану баријеру у мозак, па чак и у тела нерођене деце кроз плаценту, како открива студија.

Није изненађујуће да је један од најчешћих типова нанопластике у три тестирана бренда флаширане воде (научници нису навели брендове) био полиетилен терефталат или ПЕТ, који се најчешће користи у индустрији флашираних пића, наводе аутори истраживања.

Артритис је једно од најчешћих хроничних здравствених стања које чешће погађа жене него мушкарце, а оно што  можда нисте знали је да постоји више од 100 различитих врста артритиса и сродних болести. Стога не чуди што се за ово стање везују разни митови и заблуде…

Иако је артритис често повезан са старењем, он може да утиче на људе свих старосних доби. Више од једне трећине људи који живе са овим стањем каже да то омета њихову способност да раде и уживају у животу. Упркос његовој распрострањености, многа погрешна схватања о артритису и даље постоје, што доводи до забуне око његових узрока, лечења и стратегија управљања. Ево шта треба да знате.

Артритис и митови

Мит 1: Артритис погађа само старије одрасле особе

„Иако се артритис може чинити чешћим код старије популације, он свакако није ограничен на одређену старосну групу и може да утиче на људе било ког узраста“, објаснила је дијететичарка Сара Шлихтер за Eating Well.

Иако је тачно да је остеоартритис чешћи код старијих због хабања зглобова, артритис не препознаје старост. Стања као што су реуматоидни артритис, јувенилни идиопатски артритис и псоријатични артритис могу се развити код млађих одраслих, па чак и деце, пише Miss7.

Истина је да генетика, инфекције, повреде и животне навике могу повећати ризик од развоја болести, без обзира на године.

Мит 2: Пуцање у зглобовима изазива артритис

Вероватно сте били упозорени да пуцање зглобова може довести до артритиса. Међутим, овај распрострањени мит вероватно потиче од звука пуцкетања, који би неки могли да протумаче као штетан за зглобове.

Иако нема опсежног истраживања на ову тему, неколико студија није показало везу између пуцања зглобова и развоја артритиса. Уместо тога, верује се да звук долази од ослобађања мехурића гаса у синовијалној течности која ублажава зглобове, а не од трљања костију једне о другу.

Иако пуцкетање зглобова може да смета онима око вас, није штетно за ваше зглобове и неће довести до артритиса.

Јаја су многима омиљени доручак и сигурно сви знамо да боја жуманцета није увек иста. Постоје бројне предрасуде о томе шта боја жуманцета говори о квалитету јаја, али један од фактора који највише утиче на то је храна коју једу кокошке.

У једној студији објављеној 2022. истраживачи су се бавили бојом жуманаца две групе кокошака. Једна група је храњена основном исхраном, док је друга група храњена основном исхраном плус додатком храни са каротеноидима. Боја жуманаца друге групе се значајно разликовала у погледу јачине жуте боје жуманцета.

Шта нам говори боја жуманца

Боја жуманца је више повезана са храном кокошке, за разлику од укупне нутритивне вредности тог јајета. Хранљиву вредност јајета одређују фактори као што су садржај протеина, профил аминокиселина и садржај витамина и минерала.

Жуманца могу бити од бледо жуте до тамно наранџасте, а она која су снеле здравије кокошке ће имати више каротеноида и жуманце ће бити дубоке златне боје. Дакле, да би добила златно-жуто жуманце, кокошка треба да добије квалитетну храну, да буде исправно узгајана и најважније, да буде здрава.

Како се мери боја жуманцета

Некада је знак квалитета јаја била готово наранџаста боја жуманцета. После Другог светског рата, храна за живину у Европи је била заснована на пшеници, што је значило да жуманца нису била довољно жута за европске потрошаче

Светска здравствена организација и Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) објавиле су заједнички извештај у ком су рангиране најчешће вирусне болести које се преносе храном. Овај извештај је заснован на микробиолошкој процени ризика, а резултати показују да је норовирус главни узрок болести које се преносе храном.

Према извештају стручњака за процену микробиолошког ризика (ЈЕМРА), објављеном у децембру 2024, норовирус изазива око 125 милиона случајева болести које се преносе храном широм света и одговоран је за око 35.000 смртних случајева годишње, пише портал „24 сата”. Иако је углавном повезан са храном која сe продаје већ припремљена, смрзнутим бобицама и шкољкама, норовирус се може ширити кроз цео ланац исхране.

Најчешћи симптоми овог вируса су дијареја, повраћање, мучнина и бол у стомаку, али се могу јавити и додатни симптоми, као што су грозница, главобоља и болови у телу.

Стручњаци су рангирали вирусе који изазивају болести које се преносе храном с обзиром на учесталост и тежину обољења које узрокују, наводи се у саопштењу ФАО. Сматра се да управо норовирус представља највећи терет за јавно здравље. Следећи на листи су вирус хепатитиса А и вирус хепатитиса Е. Остали вируси који се преносе храном са мањим утицајем на здравље су ротавирус, саповирус, ентеровирус, астровирус...

- Вируси могу да контаминирају храну у било којој тачки у ланцу исхране: од производње до потрошње. Исто тако, готово свака намирница може имати потенцијал за преношење вируса – наводи се у извештају. Међутим, стручњаци су истакли да су одређене намирнице вероватнији извори вирусних инфекција од других.

Ризница витамина Ц - идеална воћка за хладно време

Ако хоћете да ојачате имунитет, једите мандарине, саветују стручњаци! Ова воћка слатко-киселкастог укуса идеална је за зимски период када прехладе вребају са свих страна, јер у само 100 грама садрже чак 30 милиграма витамина Ц.

Ево још неколико разлога зашто стручњаци препоручују да свакодневно једете ово воће.

1. Јача имунитет

Сто грама мандарина садржи двоструко више витамина Ц од поморанџе. Зато се ова воћка препоручује током хладних дана, јер чува организам од прехладе и јача имунитет.

2. Добра за мршављење

Цитруси одлично утичу на пробаву, а у тој групи намирница посебно се истичу мандарине. Садрже фолну киселину, калијум, гвожђе, магнезијум, витамине Б1, Б2 и Б3, а богате су и влакнима. Две омање мандарине имају око 50 калорија, па су одличне за мршављење.

- С обзиром на то да садрже значајан извор влакана, смањују жељу и потребу за храном. Ипак, не претерујте са количином, јер ако поједете више од седам мандарина може доћи до повећања шећера у крви, а превелики ниво фруктозе може да доведе до контраефекта - кажу стручњаци.

И није реткост да људи набаце килажу само зато што мисле да се неће угојити ако једу воће.

3. Чува срце

Мандарина је добар извор калијума, који снижава крвни притисак, уравнотежује ритам срца и чува здравље кардиоваскуларног система. Антиоксиданси које има мандарина помажу у смањењу лошег холестерола и подстичу добар холестерол.

У желуцу после јаке празничне трпезе

Будући да ових дана током божићних празника сви конзумирамо мало јачу и калоричнији храну, многи људи имају проблем са болом и мучнином у желуцу. Но, иако многи прво посегну за содом бикарбоном као инстант решењем, гастроентеролог др Војислав Перишић објашњава зашто то никако не би требало да чините!

Гастроентеролог проф. др Војислав Перишић је упозорио је људе да сода бикарбона није лек за повишену киселину. Он објашњва да ово није ефикасна метода „лечења“ и дугорочно не решава проблеме. Проблем се решава тренутно, све док дејство не прође. Унесто соде бикарбоне Перишић дао је смернице ако сумњате да одређена храна доводи до повишене киселине.

Како смањити бол у желуцу?

„Стари је трик, поједете па вам нешто не одговара, па узмете пилулу против киселине. Ако вам буде боље после 45 минута, то је киселина. Каква сода бикарбона, човече?! Она неутрализује киселину на пола сата, и готово је дејство, нема га. Морају се узимати лекови који имају пролонгирани ефекат, сода бикарбона је принцип - држи воду док мајстори оду“, рекао је др Перишић.

„Постоје и тихе киселине, где ви вероватно не осећате горушицу, али имате неку муку. Тада је најбоље да пијете чај: пре доручка шољу чаја од кантариона (једино он садржи једињење које облаже слузокожу желуца), а после доручка чај од нане. Добро би било да током дана попијете укупно око 4 до 5 шоља чаја од нане,“ савет је доктора Перишића.

„Без киселе воде са мехурићима, она ће направити проблем“, рекао је доктор Војислав Перишић, па поделио савете за исхрану.