Мит 3: Вежбање погоршава артритис

За оне који живе са артритисом, страх од погоршања бола или оштећења зглобова често значи да ће бити мање физички активни. Међутим, седентарни начин живота може уствари да  погорша симптоме артритиса током времена. „Физичка активност, кретање, свакако максимално до границе бола или снаге, може да омогући бољу покретљивост и психолошки ефекат да пацијент не падне морално (не клоне духом), али се ипак бори и не предаје се болести, што је нажалост и даље најчешће. При томе не треба занемарити прописану медикаментозну терапију“, рекао је за Misszdravu Ненад Хорват, председник Удружења Ремисија.

Истраживања сугеришу да вежбање може да буде корисно јер јача мишиће око зглобова, побољшава флексибилност и смањује упалу. Осим тога, може да спречи разградњу хрскавице и смањти болове и укоченост зглобова. Физичка активност са малим оптерећењем зглобова као шетња, вожња бицикла или вежбања на елиптичним справама могу да буду корисне.

Ипак, уколико имате артритис, разговарајте са својим лекаром или физиотерапеутом пре упуштања у било који програм вежбања. Он ће вам  помоћи да одредите најбољу врсту физичке активности за ваше личне потребе.

Мит 4: Све врсте артритиса су исте

Артритис се често третира као индивидуално стање. Међутим, то је кровни израз за мноштво поремећаја који утичу на зглобове. Два најчешћа типа - остеоартритис и реуматоидни артритис - имају различите узроке и могућности лечења.

Остеоартритис је најчешћи тип артритиса, који се карактерише прогресивном разградњом зглобног ткива током времена. Иако је тачан узрок непознат, може да оштети хрскавицу, тетиве, лигаменте, кости и још много тога.

За поређење, реуматоидни артритис је аутоимуни поремећај у којем имуни систем грешком напада зглобове. Ово може да изазове упалу и оштећење зглобова, што може да доведе до бола, укочености и отока.

Ако осетите бол у зглобовима, консултујте свог лекара ради правилне дијагнозе. Разумевање узрока и лечења вашег специфичног типа артритиса је кључ за боље управљање артритисом.

Мит 5: Не можете ништа да урадите у вези са артритисом

Иако је артритис хронично стање које не може да се излечи, постоје многе стратегије које ће вам помоћи да управљате симптомима и побољшате квалитет живота, укључујући промене у исхрани. „Дијета може да утицати на симптоме артритиса, а фокусирање на храну против упале, као што су морски плодови, воће и поврће, па чак и одређени суплементи, може да ублажи симптоме“, додао је Шлихтер.

Иако не постоји јединствена дијета осмишљена да ублажи симптоме артритиса, медитеранска исхрана могла би да буде најприкладнија. То је зато што је пуна антиинфламаторне хране као масне рибе, воћа, поврћа, орашастих плодова и семенки. Истраживања сугеришу да би овај тип исхране могао да буде посебно користан за реуматоидни артритис.

Стратегије за управљање артритисом

Ако живите са артритисом, ево неких стратегија заснованих на доказима које могу да смање бол:

- Укључите вежбе са малим оптерећењем као што су пливање, бициклизам или ходање у своју свакодневну рутину да бисте побољшали здравље и покретљивост зглобова.

- Држите се антиинфламаторне исхране која укључује храну као што је воће, поврће, орашаст плодови, семенке, интегралне житарице, махунарке и масне рибе.

- Прекомерна телесна тежина врши притисак на ваше зглобове, који временом могу додатно да се истроше. Контрола тежине може да помогне да се ублажи овај притисак и бол који долази са њим.

Живот са хроничним здравственим стањем, као што је артритис, може да буде стресан. Веза је толико јака да су студије откриле да људи са реуматоидним артритисом често доживљавају појачане симптоме када су под стресом. Укључивање научних техника за управљање стресом, као што су свесност, медитација и терапија, може да помогне да се смири ваш ум, а можда и симптоми.

Данас