Здрав живот

Померање сата за прелазак на зимско рачунање времена ове године десиће се у ноћи између 26. и 27. октобра. Казаљке сата враћају се са три часа после поноћи на два. То практично значи да ћемо сви спавати сат времена дуже. Летње рачунањe времена код нас је уведено 27. марта 1983. године. Тако смо се и ми придружили бројним европским земљама које су то учиниле раније. Разлози за ове промене су свуда биле економске природе. Међутим, све више се чује мишљење да те промене лоше утичу на људе. Све је више земаља које сумњају у корист померања часовника, уназад и унапред, два пута годишње.

Нека истраживања показују да првог понедељка после преласка на летње рачунање времена број саобраћајних незгода порасте око седам одсто, а у прва три дана број срчаних напада повећава се око пет одсто, због мањка сна.

Да ли су ефекти сата спавања више позитивни? - Парадоксално, иако ћемо те ноћи када се померање дешава имати прилику да спавамо један сат дуже, то не значи да ћемо у периоду привикавања на ново рачунање времена спавати квалитетније. Први понедељак ће свакако бити најтежи, те се особама које се теже привикавају саветује да са адаптацијом крену и недељу дана раније. Мањак дневне светлости одразиће се на лучење хормона серотонина, који је задужен за наше добро расположење. Код неких људи то може бити разлог за настанак зимске депресије и осећаја умора. Ранији почетак ноћи има за последицу нашу повећану изложеност вештачком осветљењу. 

У историји медицине

Светски дан чистих руку обележава се од 2008. године и постао је годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица. Професор др Горан Белојевић, стручњак за хигијену и медицинску екологију, гостујући у Јутарњем програму, напоменуо је да 30 до 50 одсто инфекција могу да се спрече само прањем руку. Руке су значајан извор посебно цревних и респираторних инфекција, наглашава проф. др Горан Белојевић. Данас је то опште позната чињеница, која је пре 150 година сматрана бесмислицом.

„Руке се нису прале, зато што ни лекари нису знали о значају микроба. Гермативна ера у науци је почела тек када је Роберт Кох открио вибрија колере. Тек тада је почело да се размишља о микробима као узроку болести. До тада не“, додаје професор.

Наше шаке су у сталном контакту са спољном средином јер стално нешто додирујемо. Сви предмети могу бити контаминирани тако да руке постају значајан извор инфекције и зато је прање руку једна од најзначајнијих мера у историји медицине која је допринела превенцији пре свега респираторних и цревних зараза.

„Највећи број бактерија на нашим рукама нису опасне. Оне су сапрофите и не могу да изазову болест. Међутим, могу се наћи и патогене, посебно цревне бактерије, као и вируси. На бактерије посебно треба обратити пажњу и зато је прање руку веома важно после коришћена тоалета“, наглашава др Белојевић.

Поједине анкете показују да свака трећа особа не пере руке после одласка у тоалет.

Афте су болна и честа појава која мучи многе. Разлог њиховог настанка није јасан, али паста за зубе може бити један од фактора. Натријум лаурил сулфат, уобичајени састојак који се користи да би паста за зубе пенила, повезан је са дуготрајнијим и болнијим ранама у устима.

Састојак који се често користи у многим средствима за хигијену и у козметици, натријум лаурил сулфат (СЛС), познат као сурфактант, у неким студијама повезан је са појавом афти. Истраживачи су открили да се код оних који су прешли на пасту за зубе без СЛС-а значајно смањило појављивање афти.

У одвојеном клиничком испитивању објављеном 2012. године, 90 учесника је добило инструкције да користе две пасте за зубе осам недеља. Они који су користили пасту за зубе без СЛС-а изјавили су да њихове афте нису трајале толико дуго или нису узроковале толико бола у поређењу са пастом за зубе која садржи СЛС.

Стручњаци упозоравају да су студије имале мали узорак и да је потребно више испитивања да би се боље разумело како овај састојак може утицати на афте. Али клиничари су рекли да је прелазак на пасту за зубе без СЛС-а помогао одређеном броју пацијената.

Веза између пасте за зубе и афти

Афте су болне лезије округлог облика које се формирају на меком ткиву у устима, као што су унутрашњост образа или усана. Често почињу као мања повреда слузокоже због оштре ивице зуба, протезе или уколико се угриземо за образ.

Једна теорија о томе како би СЛС тада могао да изазове афте је да би овај састојак могао да поремети заштитни слој слузи који покрива слузокожу, кажу стоматолози. Међутим, ни за то нема сигурних доказа.

У његовој соби пронађен слепи миш

Дете у провинцији Онтарио у Канади преминуло је од беснила након што је слепи миш пронађен у његовој спаваћој соби, саопштили су канадски здравствени званичници.

Доктор Малколм Лок из здравствене јединице Халдиманд-Норфолк изјавио је у среду да је дете, које није идентификовао, било изложено вирусу беснила у области северно од Садберија.

Лок је навео да родитељи нису видели знаке уједа или огреботина и да због тога дете није примило вакцину против беснила, пренео је Би-Би-Си (BBC).

То је први случај беснила код људи у Онтарију од 1967. године.

Дете, чије године званичници нису открили, пребачено је у болницу почетком септембра, а касније је преминуло.

Лок је рекао да је проценат слепих мишева заражених беснилом у јужном региону Онтарија, који он надгледа, повећан са мање од 10 одсто на 16 одсто последњих година.

"Изузетно је важно да свако ко има неки облик изложености (слепим мишевима) затражи медицинску помоћ", рекао је Лок, напомињући да лечење и вакцинацију треба брзо потражити, чак и ако трагови угриза нису одмах видљиви.

Беснило је ретка, али смртоносна вирусна болест која се може пренети на људе од заражених животиња као што су слепи мишеви, којоти, лисице или ракуни, најчешће преко пљувачке.

Према Светској здравственој организацији, болест, која може да изазове озбиљна оштећења мозга и кичмене мождине, готово увек узрокује смрт када се појаве симптоми.

Случајеви беснила међу људима у Канади су ретки, показују подаци канадске владе.

Од када је почело бележење података 1924. године, било је 28 случајева беснила код људи у шест канадских провинција, од којих су сви били фатални.

Док чекам ред у дому здравља, на редовном дечјем систематском прегледу, чујем бебу стару једва месец дана како гласно плаче после прве вакцине. Збуњени млади родитељи нису били баш сигурни како да је смире и раде оно што им је најлогичније: узимају телефон из џепа, пуштају дечју песмицу и приносе на десетак центиметара од лица бебе. Престаје да плаче и постаје „зависник” од покретних шарених слика.

Врло често добијам од родитеља аргументе да деца не желе да ручају док им се не пусти цртани филм на телефону. Недавно ме је ћерка, која има шест година, питала када ће она добити свој телефон, јер је њен другар из вртића већ добио као поклон од родитеља за рођендан - нови мобилни телефон. Да ли смо сами криви јер нам деца постају зависници од малих екрана? Линијом мањег отпора решавамо краткорочни проблем, док дугорочно чинимо „медвеђу услугу” и деци и себи.

Све више причамо о појави ADHD синдрома код деце - поремећај пажње уз појачану хиперактивност. По званичним подацима, око пет одсто деце болује и лечи се од овог поремећаја, али по незваничним подацима, свако треће дете има неки од симптома ADHD-а. У ситуацијама када деца не обраћају пажњу на детаље, немају фокус, не могу да слушају друге, нестрпљива су, гласно причају - приписујемо то дечјим играма и склони смо изјавама: „Ма, и ми смо били такви!” Међутим, ова болест новог доба има снажне последице и током одрастања, адолесцентних година и, касније, током радног века. Научници се још увек труде да докажу везу између употребе дигиталних геџета и повећања симптома ADHD-а. 

Исхрана игра кључну улогу у одржавању здравља срца. Због тога је важно конзумирати поврће богато хранљивим материјама које доприносе здрављу овог органа.

Здрава исхрана може регулисати ниво холестерола и смањити ризик од можданог удара. Чувени лекар др Рупи Аујла тврди да одређене намирнице могу чак да спрече накупљање плака у крвним судовима, чиме се смањује ризик од кардиоваскуларних болести.

„Добра вест је да дијета може да спречи или одложит срчане болести смањењем упале и нивоа холестерола“, рекао је он у објави на Инстаграму.

Он је издвојио пет врста поврћа које побољшавају здравље срца.

Кисели купус

„Мета-анализа клиничких студија показала је да суплементација пробиотицима значајно смањује ниво укупног холестерола и ЛДЛ холестерола код пацијената са високим холестеролом“, каже доктор.

Лук

Др Аујла каже да је веће уношење поврћа из рода лука, укључујући и лук, повезан са нижим морталитетом од атеросклеротичне васкуларне болести (АСВД).

Жуто, наранџасто и црвено поврће

„Неколико студија је пријавило повезаност између уноса жуто-наранџасто-црвеног поврћа и кардиоваскуларних болести (КВБ), коронарне болести срца (ЦХД) и срчаних болести уопште“, тврди доктор. Зато, конзумирање овог поврћа може да допринесе оптималном здрављу срца.

Главобоља је најчешћа форма доживљаја бола код човека уопште и једна од далеко најчешћих жалби са којом се пацијенти обраћају лекарима у скоро свим гранама медицине. Постоји преко две стотине врста главобоља.

Главобоља може бити симптом других болести, када говоримо о различитим формама секундарних главобоља. За олакшање и/или излечење секундарне главобоље потребно је лечити обољење које је узрокује. Такође, главобоља може бити болест сама по себи, без друге болести у основи, када говоримо о примарним главобољама.

Проф. др Светлана Симић,  шеф катедре за неурологију, Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, oбјашњава да је најпознатија и најбоље проучена примарна главобоља мигрена. Више од десет одсто светске популације болује од мигрене, a у Србији се тај број процењује на око пола милиона људи. Најзаступљенија је у радно и репродуктивно активном периоду. Три пута је чешћа код жена.

- Мигрена је хронична неуролошка болест која се карактерише повременим нападима најчешће једностраног, пулсирајућег бола, умерено јаког до јаког интензитета, погоршава се при рутинским физичким активностима (на пример ходању или пењању уз степенице). Током мигренског напада пацијентима обично сметају светлост и звуци и јавља се мука и повраћање. Уколико се не лече или неуспешно лече овакви напади трају од четири сата до три дана. Квалитет живота оболелих је грубо нарушен у свим доменима током, али и између напада мигрене. Мигрена утиче на друштвене активности, однос са породицом и посао оболелог. Уместо да раде или уживају у животу, ови пацијенти се током атака, обично повлаче у замрачену просторију и пате у тишини. Неки пацијенти изостају са посла због главобоље, а неки настављају да раде и поред присутне главобоље, при чему морају да уложе већи напор, раде спорије и са смањеном ефикасношћу - наглашава др Симић.

Од болести и преране смрти

Умор после непроспаване ноћи познат је већини људске популације. Неки корисници друштвених мрежа минималну количину сна и умор који је његова последица довели су до такмичења названог „изазов без сна“.

Деветнаестогодишњи јутјубер емитовао је уживо свој покушај да обори светски рекорд и данима није спавао. Пошто је остао будан 250 сати, његови пратиоци били су јако забринути за његово здравље. После 264 сата и 24 минута без сна, завршио је у болници.

Због овог изазова веома опасног по здравље, Јутјуберу Нолану је забрањено коришћење друштвене мреже Јутјуб.

Нолан је желео да обори Гинисов рекорд, али му то ипак није пошло за руком, јер Гинисов рекорд држи Роберт Мекдоналд из 1986. године, који је није спавао скоро 19 дана (453) сата.

Иначе, Гинисова књига рекорда престала је 1997. године да прати дисциплину која се односи на такмичаре који могу да издрже највише без сна јер је то јако опасно за здравље.

Спавање је важан део свакодневне рутине појединца јер се током сна одмарају и тело и мозак. Препорука лекара је да је одраслом човеку потребно најмање седам сати сна. Изостанак сна изазива осећај депресије, дијабетеса, срчани удар, гојазност, мождани удар и висок крвни притисак.

Током три фазе нашег сна парасимпатички нервни систем, који је задужен за одмор и варење, преузима потпуну контролу у нашем организму. Тада су откуцаји срца и крвни притисак смањени.

У последњој фази сна (РЕМ) очи почињу да се покрећу, а срчана активност се убрзава. Ова фаза сна важна је за когнитивне функције, као што су креативност, памћење и учење. Овај циклус могу да поремете алкохол и кофеин који се пију пре спавања.

Устати једном током ноћи за одлазак у WC како бисте мокрили потпуно је нормално, али све више од тога се класификује као ноктурија или ноћно мокрење. А то значи да тело жели да вам поручи нешто, што се у случају игнорисања може да претвори у озбиљне последице за дугорочно здравље.

Учестало ноћно мокрење је симптом који може да буде последица много ствари, од уношења превише течности, па до неконтролисаног дијабетеса и апнеје у сну. Око трећине одраслих особа има ноктурију, а постаје чешћа како људи старе.

Што је ноктурија?

Да би ноћне епизоде биле класификован као ноктурија, морате после њих да наставите да спавате. Дакле, прво јутарње мокрење се не рачуна. На почетку одраслог добар чешће ноћно мокрење обично погађа жене више него мушкарце, док је у каснијем животу обрнуто.

Такође, ноктурија није исто што и ноћна полиурија, што значи да производите превише урина током ноћи. Обично тело производи мање урина ноћу, како би људи могли да спавају шест до осам сати без буђења.

Прекинут сан, углавном није добар за ваше здравље, а хронична ноктурија свакако не помаже. Лош сан може да доведе до умора током дана и лошег расположења. Уопштено гледано, ноћни одласци у WC повезани су са нижим квалитетом живота.

Истраживачи са Универзитета Едит Кауан верују да би путовања могла да буду најбољи начин да се човек одупре прераном старењу. Резултати студије објављени су у часопису „Journal of Travel Research“.

„Старење, као процес, је неповратан. Иако се не може зауставити, може се успорити", рекла је кандидаткиња за докторске студије Универзитета Едит Кауан -а, госпођа Фангли Ху. Госпођа Ху је напоменула да позитивна искуства са путовања могу побољшати физичко и ментално здравље појединаца кроз излагање новим окружењима, ангажовање у физичким активностима и друштвеној интеракцији и неговање позитивних емоција. Ове потенцијалне користи су признате кроз праксе велнес туризма, здравственог и јога туризма, преноси сајт „ecu.edu.au“.

Према научницима, путовања не само да помажу да се „успори” проток времена, већ и да се смањи ниво стреса. Поред тога, услед промене средине мења се метаболичка активност туриста и јача имуни систем.

Активни начини путовања попт пешачењеа, пењања, ходање и вожње бициклом одржавају физичку кондицију и повећавају ефикасност такозваног „система против хабања“ тела - његову способност да ефикасно обнавља органе и ткива, преноси руска „Газета“.

Пасивни туризам са смиренијим програмом утиче на нормализацију психо-емоционалног стања што такође доводи до мањег хабања органа и ткива.

Политика, Гордана Чановић

Travel could be the best defense against aging

Well on Your Way - A Canadian’s Guide to Healthy Travel Abroad