Здрав живот

У желуцу после јаке празничне трпезе

Будући да ових дана током божићних празника сви конзумирамо мало јачу и калоричнији храну, многи људи имају проблем са болом и мучнином у желуцу. Но, иако многи прво посегну за содом бикарбоном као инстант решењем, гастроентеролог др Војислав Перишић објашњава зашто то никако не би требало да чините!

Гастроентеролог проф. др Војислав Перишић је упозорио је људе да сода бикарбона није лек за повишену киселину. Он објашњва да ово није ефикасна метода „лечења“ и дугорочно не решава проблеме. Проблем се решава тренутно, све док дејство не прође. Унесто соде бикарбоне Перишић дао је смернице ако сумњате да одређена храна доводи до повишене киселине.

Како смањити бол у желуцу?

„Стари је трик, поједете па вам нешто не одговара, па узмете пилулу против киселине. Ако вам буде боље после 45 минута, то је киселина. Каква сода бикарбона, човече?! Она неутрализује киселину на пола сата, и готово је дејство, нема га. Морају се узимати лекови који имају пролонгирани ефекат, сода бикарбона је принцип - држи воду док мајстори оду“, рекао је др Перишић.

„Постоје и тихе киселине, где ви вероватно не осећате горушицу, али имате неку муку. Тада је најбоље да пијете чај: пре доручка шољу чаја од кантариона (једино он садржи једињење које облаже слузокожу желуца), а после доручка чај од нане. Добро би било да током дана попијете укупно око 4 до 5 шоља чаја од нане,“ савет је доктора Перишића.

„Без киселе воде са мехурићима, она ће направити проблем“, рекао је доктор Војислав Перишић, па поделио савете за исхрану.

Брига о когнитивном здрављу не мора да буде компликована, а најновија истраживања сугеришу да једноставна вечерња навика може значајно да смањи ризик од деменције. Студија из децембра ове године показала је да су учесници са тешким пародонтитисом, познатим као болест десни, имали значајно већи ризик од развоја благог когнитивног оштећења.

„Чини се да је тешки пародонтитис фактор ризика за благо когнитивно оштећење“, кажу аутори студије.

Веза између здравља десни и мозга потврђена је истраживањем на 321 учеснику, у којем је 65,9 одсто људи са тешким пародонтитисом развило благо когнитивно оштећење, у поређењу са 34,3 одсто оних са здравим деснима.

Дакле, према истраживању, једна једноставна вечерња навика може смањити ризик од развоја деменције - а то је чишћење концем.

Орално здравље често прати когнитивни пад

Стоматолог др Картик Антани објашњава да пародонтитис, посебно у комбинацији са болестима као што је остеопороза, може довести до деградације костију и нарушити опште здравље. Са друге стране, студија из 2023. године указала је на пародонталне токсине који могу оштетити протеине неопходне за неуролошко функционисање.

Добра вест је да спречавање болести десни није компликовано. Др Антани истиче важност правилног прања зуба, употребе пасте са флуором и редовног чишћења концем. „Највише каријеса настаје између зуба, па је чишћење тих простора веома важно“, напомиње он и саветује коришћење воде за испирање уста. Додаје и да су стоматолошки прегледи кључни за рано откривање тегоба.

Захваљујући брзом транспорту и новим системима складиштења, свеже воће и поврће се може купити током целе године. Али то не значи да треба да једете све што нађете на полицама продавница.

„Што је дуже време између брања и конзумирања, воће има мање хранљивих материја“, каже Елизабет Сомер, ауторка књиге Eat Your Way to Happiness. Баш због тога своју исхрану треба базирати на свежој храни из околине, а избегавати храну која није сезонска.

1. Шпаргле

Шпаргле се у продавницама могу наћи скоро током целе године, али су најбоље у пролеће када су врхови чврсти и укусни. Зимске шпаргле потичу из земаља Латинске Америке и веома су „дрвенасте“ и безукусне.

Изаберите уместо тога:

Прокељ је пун витамина Ц који јача имунитет и витамина К који јача кости. Најбоље га је комбиновати са домаћом сланином.

2. Брескве

Лето је главно годишње доба за брескве, које су тада најсочније и најслађе. После августа, тешко их је наћи у продавницама. Ако још увек видите ово „длакаво“ воће на полицама продавница, вероватно је дошло из Јужне Америке.

Изаберите уместо тога:

Агруми као поморанџе, који су пуни слатког и киселог сока и других витамина и минерала који штите организам од сезонских прехлада и грипа.

3. Свеж грашак

Слатки и савитљиви грашак је пролећна посластица и сматра се једним од најчистијих поврћа на тржишту. Ако током зимских месеци наиђете на грашак, плодови ће бити брашнасти и лошег укуса.

Изаберите уместо тога:

Смрзнути грашак који се бере у јеку сезоне и укусом је најближи „правом“.

Неки људи се скоро никада не сећају својих снова, али има и оних који памте детаље свог сна. Људи који су интровертирани и усредређени на себе памте снове, док екстровертни памте тек понешто из својих снова, утврдили су истраживачи.

Скоро сви сањају. Верује се да сањање помаже у решавању проблема, консолидацији памћења и регулисању емоција.

Мит је да је сећање на снове знак чврстог сна. Сањамо четири до пет пута током ноћи, али се не сећамо свих својих снова јер смо их „преспавали“.  

Заборављање снова сматра се потпуно нормалним, када је здравље у питању, као нормална функција мозга. Памтимо само делић својих снова, а чак и они измичу ако не покушамо да их се сетимо.

Зашто и када сањамо?

Сањање се обично дешава током РЕМ сна, што се може догодити више пута током ноћи. Ову фазу сна карактерише брзо кретање очију (што значи РЕМ), повећано кретање тела и брже дисање.

„Да ли се сећају или не, сви људи сањају док спавају. То је есенцијална функција људског мозга, а има је и код већине врста”, рекао је др Алекс Димитрију, оснивач клинике "Menlo Park Psychiatry & Sleep Medicine".

Истраживање снова је широко и сложено поље, а сањарење може бити тешко проучавати у лабораторији. То је делимично зато што активност мозга не може да нам каже ништа о садржају снова, па се у истраживањима ослонац или акценат стављају на субјективне извештаје људи.

Милиони људи у свету умиру услед директних бактеријских инфекција, нарочито када бактерије развију отпорност на антибиотике које користимо за њихово лечење. Баш та отпорност на лекове чини их посебно смртоносним.

Најновији подаци нису охрабрујући. Појава неколико врста бактерија отпорних на лекове представља озбиљан проблем за здравствене системе широм света, посебно у земљама са средњим и ниским приходима.

Процењује се да је бактеријска антимикробна резистенција (АМР) директно одговорна за 1,27 милиона смртних случајева на глобалном нивоу у 2019. години и може бити повезана са укупно 4,95 милиона смртних случајева, показују подаци Светске здравствене организације (СЗО).

Разлика између отпорности на антибиотике и отпорности на антимикробне лекове

У овом тексту фокусираћемо се на отпорност на антибиотике. Али, можда сте чули за термин антимикробна резистенција (АМР).

АМР се односи на све врсте микроорганизама - ситне живе организме, која укључује бактерије, али и паразите, вирусе и гљивице - који су се адаптирали да одоле уобичајеним медицинским третманима.

Једноставно речено, лекови више не делују као раније, а ми се боримо да пронађемо нове који ће лечити болести. Чак и уобичајене инфекције, попут уринарних инфекција, могу постати смртоносне ако се не лече.

Како СЗО рангира опасне бактерије

Светска здравствена организација прати и рангира бактерије према различитим критеријумима, као што су стопа смртности, учесталост инфекција, „здравствени терет“ који не води смрти, тренд отпорности, преносивост, могућности превенције, могућности лечења, доступност нових лекова у развоју.

Зимска сезона је пред вратима, па и могућност добијања прехладе и грипа. Многи се питају који начин и које врста намирница су потребне како би се ојачао имунитет. Док се неки људи ослањају на суплементе, други се труде да у јеловник уведу уравнотежену исхрану богату воћем, поврћем, орашастим плодовима.

Било да је у питању ручак са колегама на послу или вечерње славље са пријатељима, већина нас има тенденцију да једе мање здраво када једемо у ресторанима, пабовима и кафићима.

Препорука је да се у зимски јеловник укључи храна која садржи сезонске намирнице богате хранљивим материјама које су организму потребне у хладним данима године.

Важно је да током зиме једемо храну која ће нас загрејати.

Конзумирање широког спектра хранљивих намирница, укључујући воће, поврће, орашасте плодове, семенке и немасне протеине, може да побољша имунитет организма.

Витамин Це, витамин Де и цинк имају важну улогу у јачању имуног система

Према речима нутриционисте Кајла Кроулија, кључ је у равнотежи хране и суплемената.

„Кључ за одржавање јаког имуног система током сезоне грипа је да почнете рано са употребом правих намирница за јачање имуног система. Док суплементи пружају драгоцену подршку, нутрициониста наглашава важност уравнотежене исхране испуњене храном богатом хранљивим материјама“, истакао је нутрициониста.

Владета Јеротић о психосоматским болестима говорио је врло јасно и разумљиво, па и о томе како их искоренити у потпуности.

Чувени Владета Јеротић је један од првих стручњака који је радио на развоју психотерапије у нашој земљи и томе је посветио готово читав живот. Тако је овај врсни неуропсихијатар сматрао да појачана изложеност стресу највише узрокује психосоматска обољења. Њиховом настанку умногоме доприносе и потиснута осећања, као и неадекватна нега духовног и менталног здравља.

- Од грипа до рака - све су болести психосоматске- говорио је академик, филозоф и књижевник Владета Јеротић. 

Психосоматске болести су соматске (телесне) болести чији је настанак и ток под битним утицајем психичких фактора. Често се зато каже да су то болести које укључују и дух и тело. Негативно утичу на органе, њихово функционисање и изазивају нездраве промене на њима.

Иако се термин „психосоматски“ појављује тек у XIX веку, размишљање о уделу психичких фактора у настанку и лечењу телесних обољења старо је колико и најстарије цивилизације. Сократ је сматрао да се тело не може излечити, ако се не лечи душа, а Хипократ да се не може лечити болест ако се не лечи болесник.

Како сау стари народи препознавали психосоматику и колико је заступљена Јеротић је сликовито објаснио.

- Чир у стомаку је некада наш народ наш звао "гризлица". Они су били бољи психосоматичари него лекари, јер је народ давно назвао чир у стомаку гризлица, што значи "гризеш самога себе".

Кикирики је омиљена грицкалица многих. Људи уживају да га једу уз добар филм или серију, уз пиво у пабу, с гостима код куће и другим приликама кад им се грицка нешто укусно и слано. А да ли је он добар за наш организам?

Као и свака храна, кикирики има предности и потенцијалне недостатке које треба узети у обзир пре него што додате више ових махунарки у своју исхрану.

Здравствене користи конзумирања кикирикија

Одличан је извор биљних протеина

У сваких 100 грама кикирикија, постоји око 25 грама протеина. Овај висок садржај протеина чини кикирики фантастичном опцијом за оне који желе да повећају унос протеина, посебно вегетаријанце и вегане. Поред тога, аминокиселине у кикирикију (посебно леуцин) подржавају обнову и раст мишића, што је неопходно за свакога ко води здрав и активан начин живота.

Може да побољша здравље срца

Истраживања показују да укључивање орашастих плодова попут кикирикија у уравнотежену исхрану може бити одличан начин да заштитите своје срце док уживате у грицкалици препуном хранљивих састојака. Кикирики је богат мононезасићеним и полинезасићеним мастима, које су корисне за здравље срца.

Ове здраве масти помажу у снижавању холестерола липопротеина ниске густине (LDL), који се често назива „лош“ холестерол, и повећавају холестерол липопротеина високе густине (HDL) или „добар“ холестерол, што смањује ризик од болести срца и можданог удара.

Померање сата за прелазак на зимско рачунање времена ове године десиће се у ноћи између 26. и 27. октобра. Казаљке сата враћају се са три часа после поноћи на два. То практично значи да ћемо сви спавати сат времена дуже. Летње рачунањe времена код нас је уведено 27. марта 1983. године. Тако смо се и ми придружили бројним европским земљама које су то учиниле раније. Разлози за ове промене су свуда биле економске природе. Међутим, све више се чује мишљење да те промене лоше утичу на људе. Све је више земаља које сумњају у корист померања часовника, уназад и унапред, два пута годишње.

Нека истраживања показују да првог понедељка после преласка на летње рачунање времена број саобраћајних незгода порасте око седам одсто, а у прва три дана број срчаних напада повећава се око пет одсто, због мањка сна.

Да ли су ефекти сата спавања више позитивни? - Парадоксално, иако ћемо те ноћи када се померање дешава имати прилику да спавамо један сат дуже, то не значи да ћемо у периоду привикавања на ново рачунање времена спавати квалитетније. Први понедељак ће свакако бити најтежи, те се особама које се теже привикавају саветује да са адаптацијом крену и недељу дана раније. Мањак дневне светлости одразиће се на лучење хормона серотонина, који је задужен за наше добро расположење. Код неких људи то може бити разлог за настанак зимске депресије и осећаја умора. Ранији почетак ноћи има за последицу нашу повећану изложеност вештачком осветљењу. 

У историји медицине

Светски дан чистих руку обележава се од 2008. године и постао је годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица. Професор др Горан Белојевић, стручњак за хигијену и медицинску екологију, гостујући у Јутарњем програму, напоменуо је да 30 до 50 одсто инфекција могу да се спрече само прањем руку. Руке су значајан извор посебно цревних и респираторних инфекција, наглашава проф. др Горан Белојевић. Данас је то опште позната чињеница, која је пре 150 година сматрана бесмислицом.

„Руке се нису прале, зато што ни лекари нису знали о значају микроба. Гермативна ера у науци је почела тек када је Роберт Кох открио вибрија колере. Тек тада је почело да се размишља о микробима као узроку болести. До тада не“, додаје професор.

Наше шаке су у сталном контакту са спољном средином јер стално нешто додирујемо. Сви предмети могу бити контаминирани тако да руке постају значајан извор инфекције и зато је прање руку једна од најзначајнијих мера у историји медицине која је допринела превенцији пре свега респираторних и цревних зараза.

„Највећи број бактерија на нашим рукама нису опасне. Оне су сапрофите и не могу да изазову болест. Међутим, могу се наћи и патогене, посебно цревне бактерије, као и вируси. На бактерије посебно треба обратити пажњу и зато је прање руку веома важно после коришћена тоалета“, наглашава др Белојевић.

Поједине анкете показују да свака трећа особа не пере руке после одласка у тоалет.