Здрав живот

Ево шта вам то говори

Спавате ли често сa једном руком испод јастука? Стручњаци упозоравају да то може да значи да ваш јастук није прави за вас и да је време да га промените.

Стручњаци за спавање кажу да постоји један положај за спавање који се мање односи на индивидуалне преференције удобности, а више на неналажење правог јастука за наше потребе - положај у којем завлачимо руку испод јастука док спавамо.

Ако спавате на боку, можда ћете открити да можете несвесно да гурнете руку испод јастука. Иако ово може да буде корисно за главу и врат, поставља се питање зашто јастук не пружа ову подршку.

Наше главе теже између четири и шест килограма, а ако јастук не ради свој посао, можемо подсвесно користити руку уместо тога да подупремо главу, пружајући на тај начин подршку за врат. То се најчешће дешава ако је јастук пренизак или превише раван. Ако се пробудимо са трнцима у руци или болом у рамену, одговор је јасан. Са друге стране, спавање са руком испод јастука може да има своје предности. Ако јастук не ради свој посао, коришћење ваше руке као подршке може помоћи у смањењу напетости у раменима и врату и одржавању кичме у правој линији.

Спавање са руком испод јастука може дугорочно да узрокује проблеме са вратом и кичмом. Једино решење је пронаћи прави јастук за вас. Ово би требало да осигура подршку за главу и врат, елиминишући потребу да користите руку за подршку. Препоручује се да експериментирате са различитим висинама јастука и нивоима чврстоће како бисте пронашли оно што вам најбоље одговара. 

Директно.рс

Изазов је остати ментално свеж и здрав током велике транзиције коју доноси одлазак у пензију. Пажљиво планирање и то пре одласка је кључно, наглашавају стручњаци.

За милионе људи који сваке године одлазе у пензију, прекид радног односа може изгледати као заслужени одмор. Али то такође може изазвати велике промене менталног здравља, укључујући повећан ризик од когнитивног пада и депресије.

Док сте у радном односу устајете ујутру, дружите се са колегама и носите се са менталним изазовима свог посла. Одједном, после 40 година губите ту рутину.  Зато тело и мозак треба да се прилагоде када више нису потребни. И тада се јављају погоршања као природан одговор на неактивност.

Али пензионисање такође може бити прилика за побољшање когнитивног и менталног здравља, са новооткривеним временом за дружење и бављење хобијима. Чак и ако је почело да долази до неког пад, постоје јаки докази да се мозак може опоравити од периода неактивности, чак и у старијој добу.

Пад когнитивних способности и расположења

Једна анализа више од 8.000 пензионера у Европи открила је да је вербално памћење људи (способност да се присете низа речи после одређеног времена) генерално опадала брже након одласка у пензију, у поређењу са оним када су још увек били радно активни. Друго истраживање спроведено у Енглеској показало је нагли пад вербалног памћења после пензионисања, иако друге вештине, попут апстрактног расуђивања, нису биле погођене.

Најбољи пица мајстор на свету 

Суботички пица мајстор Милош Кнежевић освојио је прво место на Светском првенству у прављењу пица које је одржано у Риму. Тајна најбоље пице је у тесту, открива за РТС светски шампион и додаје да је за врхунски резутат кључно и балансирање укуса, мириса и изгледа.

У срцу Рима, од 23. до 26. марта 2025. године, одржано је Светско првенство у прављењу пица Expoocook Pizza World Competition, на којем је огроман успех остварио Милош Кнежевић, пица мајстор из Суботице.

Захваљујући страсти и посвећености, која се види у сваком слоју теста, Милош је освојио најпрестижније признање на првенству - награду за најбољег страног пица мајстора на свету Best Foreign Pizza Chef.

На такмичењу, које је окупило више од стотину врхунских пица мајстора из целог света, Кнежевић се такмичио у четири категорије:

- pizza napoletana

- contemporanea

- pizza alla pala

- calzone.

За Интернет портал РТС-а, Милош каже да је тајна врхунске пице у тесту од којег се прави: „Не постоји баш тајна у класичном смислу, али бих рекао да је кључно дубоко познавање основа пекарства и заната. Све креће од те основе, а основа за пицу је свакако тесто“.

Дитерпени су једињења у биљкама која имају различите ефекте на људско тело. Два од њих - кафестол и кахвел - повезани су са повећаним нивоом холестерола липопротеина ниске густине (ЛДЛ). Високи нивои ових једињења су пронађени у кафи, али изгледа да много тога зависи од тога како кафу екстрахујете.

Шведски истраживачи су измерили нивое дитерпена у кафи направљеној низом уобичајених машина за кафу и техникама кувања. Открили су да се филтрирањем кафе могу анулирати нека њена нежељена дејства.

„Проучавали смо кафу из 14 апарата, и могли смо да видимо да су нивои ових супстанци много већи у кафи из професионалних апарата, него из обичних апарата за филтер кафу“, рекао је Дејвид Игман, клинички нутрициониста са Универзитета у Упсали.

„Из овога закључујемо да је процес филтрирања кључан за присуство супстанци које подижу холестерол у кафи”, пишу истраживачи.

Тим научника је израчунао здравствене користи за особу која пије три шољице кафе дневно, пет дана у недељи. „Замена кафе из апарата филтер-кафом могла би да смањи ЛДЛ холестерол довољно да смањи релативни ризик од атеросклеротичних кардиоваскуларних болести за 13 процената током пет година и за 36 процената током 40 година, наводе научници.

Истраживачи су током својих анализа иначе користили низ метода прављења кафе, а узорци из сваке методе и машине су потом замрзнути и транспортовани на испитивање концентрације дитерпена.

Многи од нас осећају да током година у свакодневном животу имамо потешкоћа да пронађемо праву реч.

Током година, нажалост, овај проблем постаје све израженији.

Честе потешкоће у проналажењу праве речи могу сигнализирати промене у мозгу које су у складу са раним („преклиничким“) стадијумима Алцхајмерове болести, пре него што се појаве очигледнији симптоми, а недавна истраживања указују на то да је нешто друго рани показатељ проблема.

Недавна студија Универзитета у Торонту указују на то, у ствари, да је брзина говора, а не тешкоћа у проналажењу речи, тачнији показатељ здравља мозга код старијих особа.

Истраживачи су питали 125 здравих одраслих, старости од 18 до 90 година, да детаљно опишу сцену. Снимци ових описа су накнадно анализирани коришћењем софтвера вештачке интелигенције (АI) да би се издвојиле карактеристике као што су брзина говора, дужина пауза између речи и разноврсност коришћених речи.

Учесници су такође завршили стандардни сет тестова који мере концентрацију, брзину размишљања и способност планирања и извршавања задатака.

Смањење „извршних способности“ повезано са годинама било је уско повезано са темпом свакодневног говора особе, што указују на то да је проблем шири од потешкоћа у проналажењу праве речи, пише Science Alert.

Довољно да се осећамо боље

Предлог Краљевине Бутан у Уједињеним нацијама да се Међународни дан среће прославља сваког 20. марта је прихваћен 2011. године једногласно - све 193 земље чланице су гласале за и донеле резолуцију 66-281.

Циљ 'Светског дана среће' је да се „повећа свест о важности потраге за срећом и добробити светског становништва“, с обзиром на то да је „потрага за срећом основни људски циљ“. Резолуција препоручује „правилан и уравнотежен привредни раст који се темељи на одрживом развоју, искорењавању сиромаштва и подстицању среће и благостања свих народа“.

Зато се позивају све земље чланице и друге међународне и локалне организације да се „удруже у промовисању наведених циљева и да кроз своје деловање упућују и образују јавност ради подизања свести о важности среће, односно обележавања Међународног дана среће“.

Идеја о 'Међународном дану среће' дошла је од Краљевине Бутан, у којој је седамдесетих година уведена нова мера националног благостања која се није мерила материјалним богатством, већ осећајем среће, позната као „бруто национална срећа“. Многе земље, као што су Канада, Француска, Британија, Јапан и Италија, су већ уврстиле мерило грађанске среће у своје званичне националне статистике.

Светска здравствена организација процењује да чак 300 милиона људи тренутно живи са депресијом, док се небројено више суочава са недијагностикованим недостатком среће у животу. Уз растући притисак да се успе у брзом, глобализованом друштву, многи не схватају озбиљно своје благостање, што може имати озбиљне последице на појединца, као и на његову околину.

Време је да се срећа стави у центар пажње.

Генетски модификована банана која не тамни и остаје свежа и жута и 12 часова пошто је ољуштена могла би да драстично смањи количину баченог популарног воћа.

Производ је један од последњих у серији генетски модификованог воћа и поврћа осмишљених да имају дужи животни век кад се уберу. Научници кажу да су нове сорте моћно оружје против пропадања хране, због чега огромне количине остану непоједене.

Нова банана, коју је развила биотехнолошка фирма „Тропик“ из британског Норвича, остаје свежа и жута 12 сати после љуштења и мање је подложна тамњењу када је ударена током брања или транспорта.

„Пропадање гране доприноси у великој мери загађивању и емисији штетних гасова. Банане су четврти највећи усев на планети, али веома лако пропада. Постоје процене да 50 одсто узгојених банана се никада не поједу“, истиче Гилад Гершон, извршни директор „Тропика“.

Компанија је такође развила и споро сазревајући банану која је одобрена у неколико земаља, а планира да је лансира наредне године. Други истраживачки тимови раде на салати чији листови теже вену, јабуке и кромпири који су отпорнији на ударце, као и на идентификовању гена који одређују брзину смежуравања грожђа и боровница.

Процене су да чак једна трећина свих култура које се пожњеју широм света никада не буду поједене због кратког животног века после брања. Банане су међу храном која се највише баца.

Урме су богате влакнима и антиоксидансима. Имају позитивно деловање на мождане функције, помажу варење, а препоручују се и трудницама. Додатна предност је што можемо јести сваког дана.

Пошто се једу као сушене, имају више калорија од већине свежег воћа. Већина калорија у урмама потиче од угљених хидрата, остатак - од веома мале количине протеина.

Упркос калоријама, урме садрже неке важне витамине и минерале поред значајне количине влакана (магнезијум, бакар, гвожђе, манган, витамин Б-6).

Урме су плод урмине палме, која се узгаја у тропским деловима света. Готово све урме које се продају у западним земљама су сушене, а то се најбоље види по набораној кожи плода. У зависности од сорте, свеже урме су ситног плода боје од јаркоцрвене до светложуте.

Иако се често сврставају у слаткише, не треба заборавити колико су корисне за здравље. Како пише портал Plant Science, плодови урме су заправо бобице богате антиоксидансима и хранљивим материјама које имају моћна терапеутска својства. Урме су богате витаминима, антиоксидансима, лако сварљивим шећерима и вредним микронутријентима.

Антиоксиданси спречавају оштећења изазвана слободним радикалима, нестабилним молекулима који могу негативно утицати на тело и довести до болести. У поређењу са сличним врстама воћа, као што су смокве и суве шљиве, урме имају највећи удео антиоксиданаса.

Како постити, а да не угрозимо здравље

Данас почиње васкршњи пост. Прва седмица је строго пост на води, док се касније у исхрану могу укључити биљна уља и други посни састојци. Правилно избалансирана посна исхрана може бити хранљива, укусна и корисна за организам, али је кључ у одабиру природних и здравих намирница, истакли су гости Јутарњег програма, др Марија Анђелковић из Центра за спортску исхрану и суплементацију и Слободан Стијачић, спортски тренер.

Једна од најчешћих брига оних који данас започињу пост је како правилно постити, како се правилно хранити, а не угрозити здравље. Ако кренемо од тога шта је идеја поста, циљ сигурно није да се смањи телесна маса и ако неко креће у пост због тога, погрешни су му разлози, истиче др Марија Анђелковић из Центра за спортску исхрану и суплементацију.

„У основи поста јесте да човек осети једну врсту искушења у томе да нема довољно хране и основа поста јесте да ви у ствари немате баш велики избор хране. Данас људи који посте примарно се баве тиме како ће дан да испуне храном, ако већ не једу месо и намирнице животињског порекла. Тако да у ствари правилан пост значи планирање“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Онај ко креће у пост требало би да више води рачуна о свим микронутријентима - о извору протеина, што је највећи изазов поста, о избору угљених хидрата, пошто ће њих бити највише, али неки имају већу нутритивну вредност. Такође, треба правилно изабрати и масти, додаје Анђелковићева.

„Тако да неко ко креће у пост, осим ако неће да пости тако што ће да гладује, што опет и није идеја поста, требало би да планира своју исхрану. Оно што ће највише да недостаје су протеини. Биљна храна јесте богата протеинима, али је потребно уносити их у већој количини и много разноврсније, него што то чинимо у свакодневној исхрани.“

Магнезијум је минерал који је кључан за многе важне процесе у организму, као што су функционисање нервног система, регулисање крвног притиска и нивоа шећера у крви, одржавање здравља костију и многи други процеси.

Ваше дневне потребе за магнезијумом зависе од фактора старост и пол. Одраслим мушкарцима је потребно 400-420 милиграма магнезијума дневно, док одраслим женама треба 310-400 милиграма.

Недовољно уношење магнезијума може да повећа ризик од разних стања, укључујући болести срца. Повећање уноса хране богате магнезијумом, као што је воће, може да буде од помоћи, наводи Health. 

Суве смокве

Суве смокве су изванредан извор магнезијума. Једна шоља садржи 101 милиграм овог минерала. Поред магнезијума, смокве су богате влакнима и другим витаминима и минералима, као што су витамин Б6 и калцијум. Шоља сувих смокава пружа 14,6 грама влакана, што покрива више од 50 одсто дневних потреба за влакнима. Такође, смокве садрже полифеноле, антиоксидансе који штите ћелије од оштећења и регулишу упале.

Авокадо

Авокадо је богат бројним хранљивим материјама, укључујући влакна, здраве масти и минерале попут магнезијума. Шоља авокада садржи 43,5 милиграма магнезијума, што чини 10,35 одсто дневних потреба. За разлику од већине другог воћа, авокадо има мало угљених хидрата и много здравих масти, што га чини добрим избором за особе које прате дијету сa ниским уносом угљених хидрата, као што је кето дијета, и за оне са дијабетесом.