Здрав живот

Многи људи погрешно претпостављају да је купус бљутав, али најчешће једноставно не знају како га припреме. Када боље размислите, он је један од главних састојака врло укусних јела, захваљујући својој хрскавој текстури.

“Купус је одлично поврће зато што има мало калорија, а богато је полифеонолима и антиоксидансима укључујући витамин Ц”, каже нутриционисткиња Амбер Панконин додајући да је купус такође богат влакнима што доводи до дужег осећај аситости, пише EatThis. 

Ако сте досад избегавали купус, можда је време да то промените. Један од главних разлога је тај што купус може да помогне у превенцији одређених врста рака и смањи упале, а све зато што је пун антиоксиданаса.

“Антиоксиданси помажу неутрализацији слободних радикала у телу који могу да узрокују оксидативни стрес, а који може да узрокује рак, срчане болести или дегенерацију макуле”, каже Панкокин.

“Исхрана богата поврћем као што је купус може да помогне у смањењу ризика од хроничних болести”, додаје она.

Кад се у телу налази превише слободних радикала то може да проузрокује оксидативни стрес који води ка развоју хроничних болести код људи.

Протеини тј. беланчевине су есенцијални градивни елементи који су неопходни ћелијама за раст, регенерацију и добро функционисање и структуру свих живих ћелија у организму.

Уношење протеина повећава масу и даје снагу нашем телу.

Најчешћи извор протеина у људској исхрани представља месо (црвено). Поред меса протеина има и у другим намирницама, као што су: (вредности исказане на 100г)

Грчки јогурт - 23г

Сочиво - 25г

Пасуљ - 9г

Сир - 25г (у просеку, зависи од врсте сира)

Конопљино семе - 40г

Чија семе - 16,5г

Едамаме - 11г

Киноа - 14г

Лан - 18г

Бадеми - 25г

Јаја - око 6г

Дневне потребе протеина одрасле особе израчунавају се: 0.8 x Број килограма телесне масе. На пример: 0.8 x 60кг - 48г протеина.

Потребе уношење протеина такође зависе од физичких активности особе, пола и година.

Данас, Ивана Мишић дипломирана нутриционисткиња

Парацетамол, никотин, кофеин и лекови за епилепсију и дијабетес су најчешће идентификовани у рекама током студије коју је спровео Универзитет Јорк у Торонту. Загађење светских река лековима и фармацеутским производима представља претњу по животну средину и глобално здравље, наводи се у студији, која је, како наводи Би- Би- Си, међу најобимнијим истраживањима спроведеним на глобалном нивоу.

Реке у Пакистану, Боливији и Етиопији су најзагађеније, а најмање загађене су реке на Исланду, у Норвешкој и у амазонској прашуми.

Ипак, утицај многих од најчешћих фармацеутских једињења у рекама је још увек углавном непознат, али је већ утврђено да растворени људски контрацептиви могу утицати на развој и репродукцију риба. Студија је обухватила воду са више од 1.000 места у више од 100 земаља, а закључено је да је више од четвртине од 258 река које су узорковане садржало „активне фармацеутске састојке” присутне на нивоу који се сматра небезбедним за водене организме.

Два најчешће откривена лека су карбамазепин, који се користи за лечење епилепсије и нервног бола, и метформин, који се користи за лечење дијабетеса.

Пронађене су и високе концентрације такозваног „животног потрошног материјала” као што су кофеин и никотин, као и парацетамол против болова.

Иако Јапан није постојбина чаја, у Земљи излазећег сунца је култ испијања овог напитка доведен до савршенства. Поред уживања у његовом пријатном укусу, Јапанци су убеђени, да за своју дуговечност могу да захвале баш зеленом чају. Момчило Антонијевић, народни травар, говори о лековитости зеленог чаја и правилном начину његове припреме. Занимљиво је да се зелени, црни и бели чај добијају од исте биљке. Шта је специфично код производње зеленог чаја oбјаснио је Момчило Антонијевић новинар и народни травар.

„Код нас се генерално било који напитак од биљака који се користи зове се чај, али је прави чај само онај који се добија од биљке чај. Зелени, бели и црни чај добијају се од исте биљке, а ова биљка се разликује у начину припреме листова", објаснио је травар.

Истиче да чајевац или чајно дрво потпуно друга биљка, нема никакве везе са чајем, и када је капетан Кук откривао Аустралију, учинило му се да подсећа на биљку чај, па је тако назвао. Треба увек треба дати предност зеленом чају када је лековитост у питању. Његови листови не ферментишу, не оксидишу. Зелени чај је кофеински напитак. 
"Увек је добро купити зелени чај у гранулама, пије се у јутарњим часовима. Он садржи флуор, користи се за испирање десни и усне дупље. Користи се превентивно да останемо здрави. 

Протекло је нешто више од два месеца откако за све старије од 12 година, који авионом, возом или крузером долазе у Канаду, важи да морају бити вакцинисани. Ова обавеза уведена је у циљу подстицања вакцинације и спречавања ширења ковида. 

Невакцинисани странци у Канади могу да се укрцају на лет ка иностранству до 28. фебруара, док овде без вакцине могу да дођу особе са новостеченим сталним боравком и они који долазе из саосећајних разлога.

Изузетак од правила су и Канађани који се враћају кући, па и даље могу да се врате комерцијалним летовима, уколико испоштују уобичајени поступак тестирања пре укрцавања у авион. У Министарству за саобраћај кажу, а и експерти истичу, да по Повељи о правима и слободама свако има право да се врати у своју земљу.
Тренутно то је мало компликованије него за особе које су се имунизовале, јер поред теста пред полазак, морају да се тестирају по доласку, да буду у двонедељној самоизолацији и да понове тест док су у карантину.

Али, ту није крај проблемима. Уколико невакцинисани канадски држављанин, по доласку у Канаду треба да преседне у други авион или воз, како би отишао својој кући, он то неће моћи да уради. Једини начин превоза је аутомобилом, али то може бити компликовано за оне који живе у удаљеним местима.

Некада, кажу нутриционисти, треба попити чашу воде чим осетите потребу за слатким. Та жудња за слаткишима толико је распрострањена да је опсесија не само нутрициониста, него и психолога који је сагледавају из различитих углова.

Најчешће за слаткишима посежемо када смо уморни, осећамо пад енергије, али и када се осећамо рањиво и усамљено. Ипак, да бисте доскочили овој својој жудњи потребно је да једете довољно хране богате хранљивим састојцима и да се током дана осећате сито. Дијететичар Лаурен Манакер саветује, сходно свом дугогодишњем искуству,  да ако ипак не утолите ову потребу онда макар бирате најбољу намирницу - а то су суве шљиве. Оне, наводи Манакер за Делишс фуд, могу да помогну у смањењу потребе за слатким из више разлога. За почетак, засите и умире глад.

„Према студији људи који су грицкали суве шљиве осећали су се мање гладни и укупно су јели мање калорија од људи који су грицкали суво грожђе или бомбоне, а грицкалице са сувим шљивама такође су помогле бољој контроли апетита”, навела је.

А сасвим други помаже код инфекција

Мед је један је од најцењенијих природних производа још од давнина. Никада не може да се поквари, слађи је од шећера и постоји чак 300 врста различитог меда. Такође, веома је користан код лечења различитих стања, од ублажавања кашља до зацељивања рана, а користан је савезник и женске лепоте. Мед, занимљиво, има сличан састав антиоксиданса здравих за срце као и спанаћ.

Студијама је откривено више од 600 компоненти у меду које имају потенцијално благотворно дејство на човеково здравље. Што се тиче састава угљених хидрата доминира фруктоза, затим глукоза, малтоза и остали шећери. Од витамина највише има витамина Б, Ц, следе калијум, калцијум, магнезијум, фосфор, натријум, а обилује и биоактивним компонентама, пише Вечерњи.

Када желите да га користите за ублажавање одређених тегоба, морате да знате тачно која врста меда је добра.

Багремов мед

Светао, врло сладак често се користи као додатак чајевима. Сматра се да има противупално дејство, позитивно утиче на рад јетре и систем органа за варење.

Мед од жалфије

Пријантог је укуса, делује благотворно на процес пробаве, има антиоксидативно деловање због чега има позитиван учинак на кардиоваскуларни систем. Помаже код зарастања рана, у борби против прехладе, грлобоље и кашља.

Воће и поврће богато витаминима А, Ц, Е и Д јача имунитет организма и омогућава му да се заштити и од коронавируса, али и од осталих сезонских вируса, тврди гастроентеролог проф. др Војислав Перишић, гостујући у емисији Магазин Првог програма Радио Београда.

Гастроентерлог проф. др Војислав Перишић је у емисији Магазин Првог програма Радио Београда, нагласио да здрава и правилна исхрана која подразумева конзумацију сезонског воћа и поврћа - које садржи витамине А, Ц, Д и Е, повећава тзв. наивни имунитет слузокожних мембрана дисајних органа које одбијају вирус када дођу у контакт са њим.

Пектин, који се добија печењем јабуке кожаре, облаже слузокожу и има антиинфективна дејства и спречава коронавирус, истиче Перишић и саветује да се јабука кожара - испечена и ољуштена, конзумира најмање три пута недељно. 
Исти ефекат обезбеђује се конзумацијом киселог купуса, такође најмање три пута недељно, јер његове пробиотске бактерије одбијају коронавирус. Антиинфективне витамине садрже и бундева и дуња.

Перишић наводи да током зиме, која је период у коме је популација изложена сезонском грипу, препоручљиво јести намирнице богате, пре свега, витамином Ц - као кисели купус, киселе паприке, цвекле, рена, роткве, али и јабуку кожару. 

Ако вам се чини да више једете у ово зимско време, осећај вас не вара - зима заиста утиче на ваш апетит. Међутим, не брините, постоје начини како да држите апетит под контролом. Када наступи хладно, празнично време, онда нам се једе јача, калоричнија храна. Претпоставља се да је разлог психолошке, као и физиолошке природе. Пад температуре уз мању количину дневног светла на неки начин утиче на рецепторе за глад у мозгу појачавајући апетит. У ово зимско време мање се и крећемо и мање трошимо калорије на активности, а више на терморегулацију нашег тела. Резултат можете да наслутите.

Особе које током године држе стабилну килажу обично се у зимским месецима угоје око пола килограма до килограм. Код особа код којих тежина у току године варира, овај „зимски додатак” је знатно већи, што може неповољно да утиче на дијету уколико се одлуче да је држе зими. Просечна особа од 50 година која није физички активна обично је 15 до 20 килограма тежа него кад је имала 20 година, управо због „зимског” гојења (мало по мало). Појачан зимски апетит додаје килограме и масне наслаге управо у ово време године.

Чим падне температура зажелимо се јаке хране, гибанице, макарона с месом, масног сира, домаће погаче, џема и кромпира. Све нас то лепо „греје” и даје нам снагу, али и више од тога. А ако нам је у стану или кући хладно, „навалићемо” још више. До мозга стиже сигнал да је хладно, а он укључује „функцију преживљавања” која шаље наредбу телу да се загреје и - апетит скаче. 

Директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић изјавила је да су за сада само Израел и Канада дозволили да се четврта доза вакцине против корона вируса даје старијим особама и онима са оштећеним имунитетом, али да је Европа за сада опрезна.

"Америка разматра да то уведе, а Европа је ту много опрезнија јер сматрају да је суштински неодржив систем да се сад на сваких четири месеца становништво вакцинише и да се можда требају сачекати нове вакцине, на којима се ради, које ће давати можда дуготрајнији имунитет", рекла је Беговић за Радио-телевизију Србије.

Према њеним речима, Светска здравствена организација је против давања четврте дозе, јер нови сојеви корона вируса углавном долазе из земаља са веома ниским степеном вакцинације.

"Индија неких 20 одсто (вакцинисаног становништва), Африка цела је испод 10 процената и одатле нам долазе нови сојеви. Мора да постоји једна глобална стратегија, која на жалост, мислим да још увек није успостављена", нагласила је Беговић.