Здрав живот

Ако вам се чини да више једете у ово зимско време, осећај вас не вара - зима заиста утиче на ваш апетит. Међутим, не брините, постоје начини како да држите апетит под контролом. Када наступи хладно, празнично време, онда нам се једе јача, калоричнија храна. Претпоставља се да је разлог психолошке, као и физиолошке природе. Пад температуре уз мању количину дневног светла на неки начин утиче на рецепторе за глад у мозгу појачавајући апетит. У ово зимско време мање се и крећемо и мање трошимо калорије на активности, а више на терморегулацију нашег тела. Резултат можете да наслутите.

Особе које током године држе стабилну килажу обично се у зимским месецима угоје око пола килограма до килограм. Код особа код којих тежина у току године варира, овај „зимски додатак” је знатно већи, што може неповољно да утиче на дијету уколико се одлуче да је држе зими. Просечна особа од 50 година која није физички активна обично је 15 до 20 килограма тежа него кад је имала 20 година, управо због „зимског” гојења (мало по мало). Појачан зимски апетит додаје килограме и масне наслаге управо у ово време године.

Чим падне температура зажелимо се јаке хране, гибанице, макарона с месом, масног сира, домаће погаче, џема и кромпира. Све нас то лепо „греје” и даје нам снагу, али и више од тога. А ако нам је у стану или кући хладно, „навалићемо” још више. До мозга стиже сигнал да је хладно, а он укључује „функцију преживљавања” која шаље наредбу телу да се загреје и - апетит скаче. 

Директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић изјавила је да су за сада само Израел и Канада дозволили да се четврта доза вакцине против корона вируса даје старијим особама и онима са оштећеним имунитетом, али да је Европа за сада опрезна.

"Америка разматра да то уведе, а Европа је ту много опрезнија јер сматрају да је суштински неодржив систем да се сад на сваких четири месеца становништво вакцинише и да се можда требају сачекати нове вакцине, на којима се ради, које ће давати можда дуготрајнији имунитет", рекла је Беговић за Радио-телевизију Србије.

Према њеним речима, Светска здравствена организација је против давања четврте дозе, јер нови сојеви корона вируса углавном долазе из земаља са веома ниским степеном вакцинације.

"Индија неких 20 одсто (вакцинисаног становништва), Африка цела је испод 10 процената и одатле нам долазе нови сојеви. Мора да постоји једна глобална стратегија, која на жалост, мислим да још увек није успостављена", нагласила је Беговић.

Искористите јануар и регенеришите јетру

Како год да сте провели Нову годину и Божић, сигурно сте се мало опустили и претерали у храни и пићу. Али, после дана богате трепезе, свечаних посластица није изненађење да многи осећају последице претераног уживања.

Сада, јануар је увелико стигао, што значи да је прави тренутак да започнете здравији начин живота.Празнична трпеза богата је намирницама које отежавају јетри и дигестивном систему да раде правилно и несметано. Позната нутриционисткиња Габриела Пикок, објашњава за Дејли мејл, да је увођење само неколико малих навика у свакодневну рутину све што је потребно да бисмо се осећали много боље.

„Оно што знам је да не морате да правите велике промене да бисте постигли своје циљеве. У исхрани је све у равнотежи и промене које уносите морају да се уклопе у ваш начин живота“, каже Габриела која наводи да је организму потребно да има храну богату влакнима, лиснато поврће и бобичасто воће.

Габриела је направила и списак од пет навика које треба да уврстите у рутину како бисте се осећали боље

Ништа на празан стомак

Избегавајте да пијете кафу или чај на празан стомак. Многи мисле да испијање чаја значи конзумирање мање кофеина, али чај садржи скоро исто колико и кафа. Увек пијте јутарњи чај или кафу са мало протеина.

У студији коју су водили канадски "McMaster University" и Институт за истраживање пробавног здравља "Фарнцомбе", а објављеној у часопису "Nature", аутори су рекли да су открили да хормони стреса потискују урођени имунолошки систем који иначе штити црева од Enterobacteriaceae.

Ентеробацтериацеае је група бактерија, укључујући E. coli, која је повезана са упалном болешћу гастроинтестиналног тракта.

Тело напада добре бактерије

Код људи са Кроновом болешћу, безопасне бактерије присутне у гастроинтестиналном тракту погрешно се сматрају страним нападачима, а имунски систем покреће одговор, проузрокујући упалу, пише Fox News.

"Клинички докази упућују на раздобља психичког стреса у погоршању Кронове болести, а поремећаји у цревном микробиому могу да доприносе патогеном механизму", написали су аутори. Они су додали да су показали да мишеви изложени стресу развијају илеалну дисбиозу, којом доминира експанзија Ентеробацтериацеае.

Према "Science Direct", дисбиоза је дефинисана као "неравнотежа" у микробној заједници црева која је повезана са болешћу.

Омикрона, прехладе и грипа

Зимско доба је период када у свету долази до великог броја случајева грипа, прехлада, а сада и омикрон соја коронавируса, па је доктор Абдул Ел-Саyед указао на једноставне начине да се одреди разлика између симптома. Ел-Сауед је посаветовао да свако најпре размисли с ким је био у контакту, а ако је то била особа која има ковид, симптоми би могли да буду управо те болести. Специфични симптоми коронавируса су губитак мириса и укуса, а омикрон варијанта често доноси и главобољу као симптом, навео је он за Си-Ен-Ен.

Др Лиса Берет, специјалиста за заразне болести у Канади, изјавила је да уз споменуте савете др Ел-Сауеда и тест на ковид може да открије ради ли се о прехлади или о коронавирусу, пише Десеретњуз.

Када почнете да осећате симптоме, потребно је да се изолујете и направити више тестова. Те тестове је најбоље урадити други дан, а не одмах када се симптоми осете.

Омикрон варијанта умногоме подсећа на симптоме прехладе. Научници су у децембру објавили резултате студије која је открила да омикрон има сличан генетски састав као обична прехлада. У ствари, омикрон је ту сличност могао „да покупи“ од некога ко је имао прехладу. Процењује се да је делта варијанта око 40 одсто инфективнија од алфа варијанте, а како је алфа варијанта око 50 одсто инфективнија од почетне варијанте, значи да је делта двоструко инфективнија од такозваног вуханског типа вируса.

Зубари тврде да се стрес и анксиозност којима смо изложени, виде и у устима.

Њима се, у последњих двадесет месеци, од почетка пандемије, све чешће јављају пацијенти са напрслим, сломљеним или оштећеним зубима, што је сасвим сигурно последица притиска којем смо сви изложени.

Како објашњавају, до оштећења долази током ноћи, када људи, несвесно, у сну, изузетно јако стегну вилице и шкргућу зубима, што су знаци да тело покушава да се избори са емоционалним проблемима. Тај јаки звук може чути и партнер, или се може препознати по болу у вилици, зубима или главобољи ујутро.

На вебсајту националне зубарске асоцијацији предлажу да особе са оваквим проблемима треба да затраже савет од свог зубара у вези са релаксационим техникама, које се могу примењивати током дана, или пред спавање.
Нарочито делотворни су физичка активност, јога, медитација, вежбе дисања, масажа, слушање музике или купка. Такође, смањење уноса кофеина и алкохола наводе се као начини за ублажавање стреса и шкргутања.

Новине Торонто

Dentists see pandemic stress in patients with more grinding, cracked, broken teeth 

Поврће садржи разне храњиве материје које подржавају целокупно физичко здравље. Нова студија сугерише да, осим физичког здравља, поврће може да побољша ментално здравље.

„Поврће садржи безброј микронутријената, цинк, магнезијум, фолат и гвожђе. Све то је кључно за уравнотежено функционисање људског организма. Такође садржи антиоксидансе који штите тело од оксидативног стреса, који је повезан с депресијом и анксиозношћу”, каже дијететичарка Иса Кујавски.

У новој студији истраживачи су желели да виде могу ли да открију утицај на срећу и психолошку добробит на темељу количине поврћа коју људи конзумирају. Тако су анализиране навике 75 учесника између 18 и 65 година који су обично имали мало уношење поврћа.

Током осам недеља учесници у истраживању добијали су избор свежег или смрзнутог поврћа и конзумирали су количине препоручене у Смерницама о исхрани - отприлике две до четири порције дневно.

Контролна група држала се своје уобичајене исхране. Истраживачи су користили скалу субјективне среће (СХС) за процену среће пре и после студије.

Редовна конзумација рибе помаже људима да заспу и утиче и на повећање коефицијента интелигенције, наводи се у студији коју је објавио Универзитет у Пенсилванији. У питању је риба, а истраживачи су открили и да деца која једу рибу барем једном недељно боље заспу и имају већи коефицијент интелигенције за скоро пет поена.

Наиме, риба је пуна омега-3 масних киселина - масти која носи бројне здравствене предности.

„Неуронима су потребне омега-3 масне киселине за правилну структуру и функцију cћелијске мембране“, објашњава неуролог Дон Вон важност исхране богате рибом.

Док су претходне студије показале везу између потрошње омега-3 и побољшане интелигенције, ниједна није успоставила везу између побољшаног сна, интелигенције и конзумирања рибе.

Студија је обухватила 541 дете у Кини, скоро равномерно подељено између дечака и девојчица. Истраживачи су пратили колико једу рибу заједно са перформансама деце на вербалним и невербалним тестовима вештина као што су речник и кодирање, а родитељи евидентирали колико су деца спавала.

Пошто су сви подаци прикупљени и анализирани, истраживачи су открили да су деца која су јела рибу најмање једном недељно постигла 4,8 поена више на испитима за интелигенцију од оних која су рибу јела „ретко“ или „никад“. Они који су редовно јели рибу такође су боље спавали.

Владика дизелдорфски и целе Немачке Григорије огласио се данас на Инстаграму, где је покушао да одговори на питање како опростити оним људима који вас на било који начин повреде. Том приликом је истакао да је "праштање комплексан процес", који ослобађа људе физичког и душевног бола...

Питали сте ме како опростити онима који су нас повредили? Праштање је један од најкомплекснијих процеса који се одвија подједнако на душевном, духовном и умном плану. Оно нас ослобађа терета злопамћења, душевног и физичког бола, огорчености, осећања нарушеног достојанства и стида изазваних речима или (не)делима којима су други, неретко ближњи, повредили наше биће - нагласио је владика Григорије и додао:

- Праштањем не можемо избрисати ни поништити туђе недело, али се можемо ослободити негативних осећања и сећања проузрокованих тим чином који је попут ножа засекао нашу душу. Потребан је велики напор да бисмо успели да се издигнемо изнад сопствене сујете и ега, изнад повређености и бола, и да бисмо могли опростити онима који су нам учинили нажао. 
Владике Григорије наводи да је праштање и те како битно за душевни мир.

Слава је породични празник који се прославља у кругу породице, са најближим пријатељима, њено место није у ресторанима, кафанама, рекао је протојереј ставрофор Љубивоје Радовић.

- Огроман број наших православних хришћана слави славу, али не зна ништа о светитељу кога прославља - напоменуо је протојереј и додао да разговоре треба водити у томе правцу да би научили, испунили се љубављу и тако указали поштовање светитељу.

Радовић је истакао да треба прославити без претеривања, јер смисао славе није у претеривању и јелу и пићу већ у духовном расположењу.

Истакао је да то што поједини славе славу у ресторанима и са музиком нема везе са православним поимањем крсне славе.

Подсетио је да су домаћини дворили славу, а гости седили, да домаћин није желио да седне поштујући светитеља кога прославља и поштујући госте које је призвао у свој дом.

- А ми хоћемо да ту атмосферу пренесемо у кафану, то једно са другим не иде. Боље је да човек не слави него да слави наопако, да слави онако како не приличи православној вери и православним хришћанима - истакао је Радовић за РТС.

Када је реч о Никољдану, каже да је у праву Душко Радовић када каже да половина људи слави, а половина иде на славу.