Здрав живот

И да ли их треба узимати као суплементе

Антиоксиданси су хемикалије које спречавају оксидацију - процес у коме атом или молекул губе неке електроне услед хемијске реакције. Антиоксиданси су супстанце које се налазе у намирницама које помажу у заштити биолошких молекула као што је ДНК од ове потенцијално деструктивне активности. Поставља се питање да ли треба суплементима помоћи организму да се заштити од ових процеса.

У контексту здраве исхране, антиоксиданси су супстанце које се налазе у намирницама које помажу у заштити биолошких молекула као што је ДНК од ове потенцијално деструктивне активности. Ове супстанце укључују витамине као што су витамин Ц и витамин Е, елементе у траговима као што су селен и цинк, и друга уобичајена биљна једињења као што су ликопен и флавоноиди.

Исхрана која укључује разумну мешавину воћа, орашастих плодова, поврћа и печурака треба да садржи довољно антиоксиданаса да заштити нашу ћелију од оксидативног стреса.

Како оксидација штети нашим телима?

Оксидативно оштећење настаје када је електрон „украден“ из важне биохемијске структуре, као што је база у генетском коду или аминокиселине које чине протеине.

Народна изрека „неће гром у коприве“ не значи да зло неће у зло, већ напротив. Коприва је сматрана биљком Перуна, словенског бога грома. Вера у њену лековитост очувала се све до данас, о чему сведочи и Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

У лечењу се користе сви делови коприве - корен, лист и семе. Лист се бере пре него што се семе створи и он може да се осуши и чува као чај, али може да се користи и у исхрани, напомиње Момчило Антонијевић.

Корен коприве може да се вади тиком целе године, али је најбоље у јесен. Он се првенствено користи код људи који пате због увећане простате и најбољи је биљни лек за све које мучи тај проблем.

Надземни део биљке који је богат хлорофилом препоручује се код анемије

Морис Месеже, чувени француски, провансалски травар, који је живео у последњим деценијама 20. века, рекао је да ако са излета треба да се вратите само са једном биљком за своју апотеку, нека то буде коприва.

Коприва може много да помогне и онима који имају повишен ниво шећера у крви јер задржи супстанцу гликокинин за коју је доказано да снижава ниво шећера.

Помаже и особама које пате од ниског крвног притиска и зато је идеална као чај за буђење.

Иако је алергијски осип по кожи добио назив по коприви - копривњача, она се ипак препоручује онима које муче алергије. Користи се или сама или у комбинацији са другим биљкама, као што су добричица, лист боквице и трава руса.

Зашто се смокве сматрају једном од најбољих намирница на свету? Ово медитеранско воће богато је влакнима, минералима, витаминима, и природним шећерима. Свеже, или још чешће суве смокве често су на трпези у дане поста.

Верује се да су смокве прво гајeне у Египту, одакле су се прошириле у стару Грчку.

Воће се сматрало толико вредним, да је у једном периоду чак било незаконито извозити га ван земље. Смокве су биле важан део основне исхране старих Грка, а као и маслина и вино, симбол мира и благостања.

Данас се гајe у медитеранским земљама, али и много шире. Убедљиво највећи произвођач је Турска, али за њом следе углавном земље севера Африке и Блиског Истока, САД, Бразил... Од осталих земаља Средоземља, Шпанија је на 9. месту, Албанија на 11, Италија - 15. Остале медитеранске земље су још ниже на листи произвођача, али су њихови производи изузетно високог квалитета. Ко може да замисли летовање без укуса свежих и сувих смокава из Грчке, Хрватске или Црне Горе?

Пресудни за квалитет смокава су одлична клима и велики број сунчаних дана.

Смокве су богате калцијумом, калијумом, магнезијумом и дијететским влакнима.

Спадају у воће најбогатије влакнима, имају антиоксидативна својства и помажу у борби против многих болести.

Кратки, привремени тренуци немогућности да се сетимо неких обичних ствари, у последње време се свима сва чешће дешавају, наводе стручњаци који се баве проучавањем памћења.

Професор Грант Шилдс, иначе тридесетдвогодишњак, који се бави проучавањем памћења, држао је предавање студентима о томе како стрес делује на наше когнитивне способности. У једном тренутку је заблокирао, и није могао да се сети имена свог асистента, пише колумнисткиња Вол стрит џурнала, Елизабет Берштајн.

Наравно, било му је непријатно, посебно када је чуо смех студената када је изговорио погрешно име. Ова привремена краткотрајна заборавност у последње време је све чешћа појава код све већег броја људи, без обзира на године, тврде стручњаци.

Не успева нам да се сетимо једноставних ствари, имена пријатеља или колеге кога дуго нисмо видели, речи које су нам иначе добро познате, па чак и обављања неких рутинских ствари које иначе радимо без размишљања.

Живимо у све бурнијим временима, после пандемије ковида враћамо се неким активностима и сналазимо се у још једном новом „нормалном“. Ратови, кризе, избеглице, несташице.... Све те промене троше нашу когнитивну енергију, чак и више него што смо тога свесни, тврде неуронаучници.

Зато није ни чудно што не можемо да се сетимо шта смо јели за доручак.

Намирнице које помажу да се снизи висок притисак:

1. Љута папричица

Конзумација љуте папричице је добра за снижавање притиска, мада то можда не изгледа тако на први поглед. Лекари-хербалисти др Кристофер и др Шулц препоручују да се двапут дневно пије кашичица љуте алеве паприке размућена у чаши воде, као допринос здрављу срца… Наравно, још је боља свежа љута папричица.

2. Хибискус

У Јужној Америци хладни чај од хибискуса је традиционални летњи напитак. Оно што је битно за нас, то је што је клинички доказано да овај чај снижава крвни притисак. Дакле, хибискус је веома здраво освежење, набавите чај од хибискуса већ за ово лето!

3. Грожђе

Проучавање Медицинског центра из Луисвила показало је да свакодневна конзумација сувог грожђа помаже да се снизи крвни притисак у групи са прехипертензијом (притисак до 140/90). Сва је вероватноћа да је то случај и са свежим грожђем, зато га треба конзумирати у сезони.

Кардиолог открива шта се на кожи јавља пре срчаног удара

4. Киви

Истраживање Америчког удружења за срце утврдило је да конзумација три кивија дневно помаже да се снизи крвни притисак.

5. Љубичасто коренасто поврће

Америчко хемијско друштво тврди да љубичасто коренасто поврће, као што је на пример љубичасти кромпир (америчка сорта, код нас није уобичајена) садржи супстанце које доприносе снижавању крвног притиска.

У пролеће се многи жале на поспаност, мањак енергије, умор,бол у мишићима, губитак концентрације и слабост. Иако је прва асоцијација на ово годишње доба, буђење природе, листање дрвећа,често се осећамо малаксало и исцрпљено. Како биљке могу да помогну?

„У пролеће биљке крећу са својом вегетацијом препуне су животних сокова и корисних материја које су нам свима неопходне, нарочито после зимског периода када једемо масну и тешку храну. Због тога је добро почетком пролећа спровести куру са дивљим и гајеним биљкама", рекао је Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

"Маслачак је јако користан јер делује на системе органа који су задужени за чишћење организма, па побољшава процес детоксикације и појачава природни процес елиминације отрова из нашег организма. Делује благотворно на јетру, побољшава прокрвљеност бубрега", рекао је травар.Истиче да је млади лук богат инулином, добар је пробиотик, али често код људи прави проблеме са варењем.Нека од замена била би цикорија или чичока, које су богате инулином, али је добро користити и кувани лук, јер се на тај начин кверцетин који лук садржи јако добро ресорбује. Ротквице и лист ротквица, који је такође јестив, добри су у пролећним салатама. Салату од ових састојака прелити са маслиновим уљем и јабуковим сирћетом, које је добро направити раније и ставити у теглицу.

Витамин Д игра важну улогу у одржавању здравља јер учествује у више различитих процеса у нашем организму. Познато је да постоји више од једног облика витамина Д, а недавна истаживања указују да ови различити облици производе другачије ефекте. Поставља се питање да ли је један кориснији од другог и који је важнији за наше здравље.

Иако су медицинска стања за која је касније утврђено да су последица недостатка витамина Д, као што је рахитис, позната од 17. века, сам витамин Д није идентификован све до раног 20. века. Ово откриће обезбедило је Адолфу Виндаусу Нобелову награду за хемију 1928. године.

Породица витамина Д заправо укључује пет молекула, од којих су два најважнија - витамин Д2 и Д3. Ови молекули су такође познати као ергокалциферол и холекалциферол. Иако обе ове врсте витамина Д доприносе нашем здрављу, разликују се по начину на који их уносимо у организам.

Витамин Д2 у исхрани углавном долази из биљака, посебно печурака и квасца, док витамин Д3 добијамо из животињских извора, као што су масна риба, јетра и јаја. Оба облика витамина Д су такође доступна у облику суплемената.

Оно што већина људи вероватно не зна је да већина нашег витамина Д долази од излагања наше коже сунчевој светлости. Када је наша кожа изложена сунцу, ултраљубичасти зраци претварају молекул прекурсора који се зове 7-дехидрохолестерол у витамин Д3. 

Зелено поврће

Због тога што зелено поврће обилује хранљивим материјама, влакнима, антиоксидансима, витаминима А, Е, Ц, и К, нутриционисти се труде да га уврсте у скоро сваки оброк. То исто обавезно пробајте и ви. Неће бити тешко, јер зелену и купус салату можете јести уз све, спанаћ додати у омлет и смути, кељ у разне гулаше и чорбе, блитву у кувани кромпир, руколу са чери парадајзом, матовилац са соком од лимуна и хималајском сољу…

Орашасти плодови

Пошто у себи садрже здраве масти и антиоксидансе, орашасти плодови су сјајан извор протеина и влакана. Идеални су као ужина, и онда када желите брзо да утолите глад. Нутриционисти саветују да их једете у мањим количинама, а осим што функционишу самостално, добри су и у другим јелима. Од пињола направите песто сос, орахе додајте у салату, лешнике у колач, бадеме у овсену кашу, индијски орах у смути, пистаће поспите преко воћне салате…

Јаја

Одавно је потврђено да су јаја здрава, па немојте да се устручавате да их чешће користите. Нутриционисти подсећају да не морају увек бити главна компонента у јелу, већ додатак (као на пример у колачима и тестима). Јаја су одлична за јачање нервног система и здравље очију. Боље је да су органска, а поред кокошијих ту су још ћурећа, пачија, гушчија и препеличија јаја. Најбоља су за доручак, када их можете испржити, скувати, поширати, направити кајгану, омлет, или фритату.

Истраживачи откривају да је летње рачунање времена, на које се прелази сваког марта, повезано са озбиљним негативним последицама по здравље.

Бет Ен Мелоу, професорка неурологије и педијатрије у медицинском центру Универзитета Вандербилт у Нешвилу, и директорка одељења за спавање је за часопис „JAMA Neurology“ заједно са коауторима истраживања прегледала доказе који повезују годишњи прелазак на летње рачунање времена са повећаним бројем можданих удара, срчаних удара и недостатком сна међу тинејџерим.

„На основу опсежног истраживања, моје колеге и ја верујемо да је наука која успоставља ове везе јака и да докази представљају добар основ за усвајање стандардног рачунања времена“, рекла је професорка.

Недостатак сна, погоршање здравља

Прелазак са летње рачунање времена враћањем сата уназад на стандардно време сваког новембра је релативно бенигно. Иако неки људи могу да се осећају као да су избачени из равнотеже и потребно им је неколико недеља да се опораве, истраживања нису повезала то са озбиљним утицајима на здравље, пише Тhe Conversation.

Међутим, померање сата унапред на пролеће је теже за тело. То је зато што се осећамо као да је седам сати ујутру иако наши сатови кажу да је осам. Дакле, то је дуготрајни прелазак на каснију јутарњу светлост на скоро осам месеци, не само на дан промене или неколико недеља после тога.

Висок крвни притисак је један од седам фактора који доприносе болестима срца. Вероватно сте упознати да је исхрана сиромашна натријумом и богата калијумом важна за снижавање крвног притика, али испоставило се да у томе могу да помогну и неки зачини.

Према студији из септембра 2021. објављеној у American Journal of Clinical Nutrition, људи који су јели више биља и зачина, посебно цимет, куркуму и оригано, забележили су ниже вредности крвног притиска 24 сата касније.

Резултат би требало узети са резервом с обзиром на то да је у студији учествовало само 71 особа, старости од 30 до 75 година. Ипак, резултати би могли да подстакну на будућа опсежнија истраживања на ову тему.

Свака од 71 особе имала је бар један фактор ризика за развој срчаних болести и спадала је у категорију прекомерне тежине или је била гојазна. После 12-сатног поста измерен им је крвни притисак, висина, тежина, обим струка, шећер у крви и флексибилност артерија. Затим су наредна 24 сата носили апарате за мерење крвног притиска.

Учесници су подељени у три групе, на ону која је имала исхрану са мало зачина - 0,5 грама дневно, умерно зачињену исхрану - 3,3 грама дневно и исхрану богату зачинима - 6,6 грама дневно.