Здрав живот

Уштедеће 144 милиона тона пластике

Иновативно решење за паковање више лименки доноси значајну уштеду пластике и приближава компанију циљу да до 2030. године рециклира сву амбалажу коју користи.

Збирно паковање од четири лименке Кока-коле до сада се на тржишту могло наћи обмотано пластичном фолијом. Кока-кола ХБЦ Србија, као лидер у својој категорији, увела је на тржиште иновативно и одрживо решење, картонски поклопац (KeelClip) који држи више груписаних лименки у једном паковању, а који ће заменити пластичну фолију. На овај начин, само до краја године смањиће се употреба седам тона пластике, а у наредних пет година на овај начин ћемо елиминисати употребу 144 тоне пластике.

Картонски поклопац ради на једноставном принципу склопивог механизма, са којим је могуће држати више лименки (мултипак) одједном на једноставан, а опет друштвено одговоран начин. Од маја месеца у иновативном и одрживом KeelClip паковању потрошачи могу купити паковања од четири лименке Кока-кола и Кока-кола Зеро, у већим маркетима широм Србије.

Кока-кола ХБЦ Србија константно настоји да примени иновативна и занимљива паковања, а која у исто време имају мањи утицај на животну средину. Из компаније објашњавају да су иновацију прво увели на највећим брендовима, који имају и највеће учешће у продаји.

Ако назив недеља потиче од речи „не делати“, а сви се тог дана понашају као да је у питању било који дан и не престају са својим делатностима, онда недеља није недеља и са правом је побегла, тврди писац Давид Албахари.

Лепа је некад била недеља. Ујутру се дуже спавало, касније се доручковало и свако је смео да одуговлачи колико год жели.

Недељом се ишло на фудбалске утакмице, затим у шетње поред реке, а онда, пред крај дана, наручивале су се палачинке са чоколадом и орасима.

Вече се шуњало преко неба, али нико на то није обраћао пажњу јер смо знали да је недеља дан другачији од свих дана и да се, у ствари, никада не завршава.

Али онда се нешто десило и недеља је нестала.

Ма шта ми радили, ма колико покушавали, не успевамо да је нађемо. Сакрила се негде, увређена и застрашена од могућности да је неко натера да промени име.

Наиме, ако назив недеља потиче од речи „не делати“, а сви се тог дана понашају као да је било који други дан и не престају са својим делатностима, онда недеља није недеља и с правом је побегла.

Отишла је негде где се још поштује једноставни наук: Шест дана ради, а седмог се одмарај, читај књиге, пиши песме, отиђи у природу, буди нешто друго, нешто различито од онога што си осталих шест дана.

Ако сте започели неку дијету за мршављење ви већ имате циљ: масне наслаге морају да нестану! Сигурно желите да се у наредних неколико месеци решите нагомиланих резерви масти. Да ли сте се икада запитали како се сагоревају масти и где одлази то сало?

Неки шаљиви кажу да се претвара у мишиће, други кажу да наслаге постају невидљиве, да би се поново појавиле месецима касније када престанете са дијетом и физичким активностима… Посебни режим исхране и вежбање могу изгледати изазовно, али начин на који се сагоревају масти је много лакши него што мислите.

Телесна маст се ствара уносом вишка калорија у односу на потребе. Калорије су наш извор горива, обезбеђујући енергију за рад целог тела и добијамо их из хране и пића које уносимо.

Колико калорија је довољно? Број потребних калорија зависи од неколико фактора, укључујући старост, пол, тежину и висину. Такође вам је потребно више калорија ако сте физички активни и мање ако седите. Одраслим женама је потребно између 1.600 и 2.400 калорија дневно, а одраслим мушкарцима између 2.000 и 3.000 калорија дневно.

Када сваког дана уносите превише калорија, вишак мора негде да оде. Ваше тело складишти ове калорије претварајући их у телесну масноћу.

Ако јутро не почињете без јаке кафе, размислите о томе да је замените кафом из филтер апарата. Најновија студија показује да ћете тако умањити ризик од срчаних болести.

Више од 20.000 људи испуњавало је упитник норвешких истраживача који су желели да детаљно испитају навике испијања кафе, а лекари су истовремено анализирали њихову крв. Испитанике су поделили у групе зависно од тога коју и какву кафу пију, као и колико често. Анкета је показала да жене у просеку пију нешто мање од четири кафе дневно, док мушкарци у просеку попију пет.

За оне који пију три до пет шољица дневно утврђено је да филтер кафа у најмањој мери повећава холестерол. Реч је о повећању од 0,04 када су у питању мушкарци, и 0,07 милимола по литри када су у питању жене. Насупрот овом открићу, кафа из апарата повећава холестерол за 0,25 милимола код мушкараца и 0,18 милимола по литру код жена.

Ако бирате еспресо он повећава холестерол код мушкараца за 0,16 и код жена за 0,09 милимола по литри. Инстант кава повећава холестерол за 0,08 милимола код мушкараца, и 0,1 милимола код жена, а научници истичу да није реч о великим бројкама, али оне јесу значајне и индикативне.

Млади лук је један од сигурних знакова пролећа и дефинитивно га воле многи. Као и све друге врсте лука (црни, бели, црвени лук, празилук, влашац) има велику примену. Гаји се више од пет миленијума и једна је од првих гајених култура, а данас расте широм света.

Млади лук је нутритивна ризница, јер садржи знатне количине витамина А и Це, а нарочито витамина Кa. Ту су још и витамин Е, комплекс витамина Бе и разни минерали и елементи: калијум, натријум, калцијум, гвожђе, сумпор, фосфор, магнезијум, хром, селен, манган.

Нутритивна вредност лука је и у садржају кверцетина, биљног пигмента који организму даје јако противупално и антиоксидативно деловање. Најбоље га је јести у свежем стању, у облику салата, јер се термичком обрадом губе драгоцени састојци.

Пера младог лука су идеални састојци за салату и нутритивно су богатија од белих главица, како у минералима, тако и у витаминима. Можете га сецканог убацити у омлет, салату, сендвич, у крем сир, кајмак или павлаку и одмах улепшати свој дан.

Арома младог лука је блажа од црног, али свакако остаје задах. Можда је ово узрок зашто га неки избегавају, али и за задах има решење: чаша млека или јогурта, а можете грицкати и свеж босиљак или першуново лишће.

Случајеви мајмунских богиња шире се Европом. Стопа смртности је од три до шест одсто, наводи Светска здравствена организација. Не постоји вакцина против ове болести или специфичан третман у лечењу. Ових шест ствари треба да знате о тој вирусној инфекцији.

Шта су мајмунске богиње

На сајту Светске здравствене организације наводи се да су мајмунске богиње "вирусна zoonoza", односно вирус који се на људе преноси са животиња.

Према подацима Центра за контролу и превенцију болести, мајмунске богиње су први пут откривене 1958. године код мајмуна, па отуда и назив болести.

Случајеви се превасходно спорадично, понекад у епидемијама, бележе у Централној и Западној Африци, односно у близини тропских кишних шума.

У Африци је инфекција пронађена код глодара и примата. 

Први случај код људи регистрован је 1970. године код детета у Конгу и од тада су случајеви болести већином пријављивани у руралним и прашумским подручјима Конга и Западне Африке, подсећа СЗО.

У Сједињеним Државама су, међутим, 2003. године потврђени случајеви мајмунских богиња, први изван афричког континента.

Дан још није ни почео,

а већ је шест поподне.

Тек што је, у понедељак, 

почела недеља, а већ је петак ...

и месец дана је прошло,

и година је скоро при крају ...

и прошло је 40,50, 60 година нашег живота ...

И постајемо свесни да смо изгубили

своје родитеље и пријатеље.

И јасно нам је да више нема назад.

Па онда...

Покушајмо да максимално искористимо преостало време.

Не треба се устручавати

да проналазимо занимације које нам се свиђају.

Додајмо боје у наше сивило.

Осмехнимо се оним животним ситницама које су мелем за нашу душу.

И, на крају крајева, наставимо да уживамо у времену које нам је преостало.

Покушајмо да искључимо „ПОСЛЕ“...

Урадићу то ПОСЛЕ ...

Рећи ћу то ПОСЛЕ ...

Размислићу о томе ПОСЛЕ ...

Ми СВЕ остављамо ЗА ПОСЛЕ ,

као да је то „ПОСЛЕ“ наше.

Зова (sambucus nigra, caprifoliaceae) најчешће расте на сунчаним шумским крчевинама, ободима шума и у светлим шумама Европе, Африке и Азије као грм или ниско дрво висине 2-3 м, мада понекада стабло може достићи висину и до 10 м.

Кора на стаблу је сивосмеђа и испуцала, младе гранчице су зелене са упадљивим лентицелама а на прелому се види бела, мека срж. Листови су наспрамни, непарно перасто сложени, цветови су у цимозним штитоликим цвастима са белим или жућкастим цветовима јаког мириса.

Плод је сјајна, црно-љубичаста округла коштуница са црвеним соком.

Расте у средњој и јужној Европи, Малој Азији и на Кавказу, по шумама, запуштеним местима, око насеља, а гаји се и по парковима.

Зова се убраја у најстарије лековито биље: докази о њеној употреби нађени су у археолошким налазиштима која потичу још из каменог и бронзаног доба. Међу првима описао ју је у својим списима Теофраст, док Диосокрид у својим делима помиње многе начине њене примене у сврху лечења. 
Као лековити део биљке користи се: Осушен цвет (Sambuci flos) и плод (Sambuci fructus)

И да ли их треба узимати као суплементе

Антиоксиданси су хемикалије које спречавају оксидацију - процес у коме атом или молекул губе неке електроне услед хемијске реакције. Антиоксиданси су супстанце које се налазе у намирницама које помажу у заштити биолошких молекула као што је ДНК од ове потенцијално деструктивне активности. Поставља се питање да ли треба суплементима помоћи организму да се заштити од ових процеса.

У контексту здраве исхране, антиоксиданси су супстанце које се налазе у намирницама које помажу у заштити биолошких молекула као што је ДНК од ове потенцијално деструктивне активности. Ове супстанце укључују витамине као што су витамин Ц и витамин Е, елементе у траговима као што су селен и цинк, и друга уобичајена биљна једињења као што су ликопен и флавоноиди.

Исхрана која укључује разумну мешавину воћа, орашастих плодова, поврћа и печурака треба да садржи довољно антиоксиданаса да заштити нашу ћелију од оксидативног стреса.

Како оксидација штети нашим телима?

Оксидативно оштећење настаје када је електрон „украден“ из важне биохемијске структуре, као што је база у генетском коду или аминокиселине које чине протеине.

Народна изрека „неће гром у коприве“ не значи да зло неће у зло, већ напротив. Коприва је сматрана биљком Перуна, словенског бога грома. Вера у њену лековитост очувала се све до данас, о чему сведочи и Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

У лечењу се користе сви делови коприве - корен, лист и семе. Лист се бере пре него што се семе створи и он може да се осуши и чува као чај, али може да се користи и у исхрани, напомиње Момчило Антонијевић.

Корен коприве може да се вади тиком целе године, али је најбоље у јесен. Он се првенствено користи код људи који пате због увећане простате и најбољи је биљни лек за све које мучи тај проблем.

Надземни део биљке који је богат хлорофилом препоручује се код анемије

Морис Месеже, чувени француски, провансалски травар, који је живео у последњим деценијама 20. века, рекао је да ако са излета треба да се вратите само са једном биљком за своју апотеку, нека то буде коприва.

Коприва може много да помогне и онима који имају повишен ниво шећера у крви јер задржи супстанцу гликокинин за коју је доказано да снижава ниво шећера.

Помаже и особама које пате од ниског крвног притиска и зато је идеална као чај за буђење.

Иако је алергијски осип по кожи добио назив по коприви - копривњача, она се ипак препоручује онима које муче алергије. Користи се или сама или у комбинацији са другим биљкама, као што су добричица, лист боквице и трава руса.