Зачине обично користимо да би побољшали укус јела. Међутим, зачини као што су жалфија, оригано и слични њима могу и да нас заштите од болести.
Мало кима посутог на салату од краставца или свеж босиљак на сиру моцарела – не само да дају изврстан укус, већ су и здрави. Неки зачини делују као оксиданти тврди бечки стручњак Хадемар Банкхофер. Они штите ћелије од агресивних штетних материја из окружења. Слободни радикали утичу да наше ћелије превремено старе и оболевају.
Жалфија, оригано, тимијан, рузмарин, морач куркума, ким, анис, коријандер, кумин и естрагон су према мишљењу професора Банкхофера прави „подмлађивачи“. Кумин, морач, естрагон и куркума садрже тзв. терпеноиде, који снижавају висок ниво холестерола. Посебна моћ се крије у куркуми, јер мозак одржава у форми. Мускат, ђумбир, чили и каранфил делују као заштита ћелијама. Паприка и шафран су велика подршка имунитету.
Сваки поремећај у раду срца може бити последица одређене болести и зато и најмање симптоме не треба занемаривати, већ треба посетити лекара и урадити све неопходне прегледе, од којих зависи евентуално даље лечење, упозоравају кардиолози.
Лекари наводе да око 80 одсто особа барем једном у животу има проблем са неправилним откуцајима срца и најчешће се ради о тренутном поремећају.
Лупање срца се чешће јавља током летњих врућина, промена времена и високе влажности ваздуха а, према проценама кардиолога, узрок може бити снажна емоција, претерана количина кафе или цигарета или неки непознати узрок који уопште не мора да буде опасан.
Кад се прескакање јави код здраве особе, која нема никакве срчане тегобе, по правилу не треба бити забринут, јер је реч о безазленом облику аритмије који није штетан по здравље.
У пракси, ако се у 60 до 70 нормалних откуцаја у минути појаве два до три преурањена откуцаја срца, неће се ништа догодити јер не долази до превеликих промена срчаног ритма.
Један од узрока попуштања пажње је недостатак јода у организму што може изазвати и тешке поремећаје код деце и одраслих. Недовољан унос успорава развој деце, а може да смањи коефицијент интелигенције и до 15 одсто.
Када изађе из куће, свака пета жена не зна да ли је искључила пеглу, а свака осма мисли да ли је то учинила са ринглом. Око 35 одсто мушкараца ослови девојку именом бивше, 92 одсто људи не запамти како се зове човек са којим су се управо упознали. Сваког дана 6 одсто деце остане дуже у обданишту јер су родитељи заборавили да дођу по њих.
Сваки пети човек четвртком се радује што је сутра субота, а 15 одсто људи се сваког дана врати да провери да ли су закључали врата. У сваком моменту 26 одсто возача заборави где је паркирало аутомобил.
Ово су само неки незванични подаци који указују на пад пажње, а кривац је мањак јода у организму. На овај проблем данас упозоравају стручњаци Светске здравствене организације, УНИЦЕФ-а, али и МЕНСА.
Редовна, умерена физичка активност може побољшати памћење код старијих особа и одложити почетак деменције, резултат је студије спроведене у Аустралији.
Истраживање објављено у Журналу Америчке медицинске асоцијације, обухватило је 170 испитаника старих 50 година и више, који су се жалили на потешкоће у памћењу, али нису боловали од деменције.
Подељени у две групе, испитаници прве групе, имали су задатак да умерено вежбају: шетају по 50 минута, три пута недељно, док преостали учесници нису били физички активни.
После шест месеци, испитаници су радили тестове памћења, али и друге, тест у коме се захтева набрајање речи.
Група која је вежбала имала је далеко боље резултате.
"Истраживање је први доказ да физичка активност побољшава когнитивне функције старијих особа са субјективним и објективним благим когнитивним оштећењем", наводе стручњаци.
Састојци (за 5 особа):
- 3 јаја
- 500 грама брашна
- 1 литар млека
- мало соли
- мало шећера
- 200 грама фине шунке
- 200 грама траписта
Начин припреме:
Измутити јаја, доати млеко и брашно, добро измутити, а затим додати мало соли и шећера. Додати шунку и качкаваљ. У међувремену загрејати тигањ с уљем, затим у тигањ сипати мало смесе и пржити. Сервирати вруће.
Време припреме: 60 минута
Дејвид, Витовница
Од црног грожђа се не праве само најлепша светска вина - ово воће је само по себи чудесан лек против срчаног удара, резултати су најновијих медицинских истраживања.
И док је чаша вина прихваћена као саставни део здраве медитеранске исхране, изгледа да су комадићи зрна грожђа, који се одбацују када се прави вино, веома здрави.
Истраживачи на Мадридском универзитету направили су сок од делове грожђа који су најбогатији влакнима, од љуске и семена.
Добијен је екстрат ГАДФ који садржи и влакна и антиоксидансе, док већина других хранљивих намирница садржи или само антиоксидансе или само влакна.
Затим је спроведено истраживање. Током периода од 16 недеља овај екстракт је додаван свакодневној исхрани 34 добровољаца непушача који су учествовали у истраживању. Урађени су тестови пре почетка третмана и на крају. Истраживање је показало да је код добровољаца крвни притисак смањен до пет одсто, а холестерол до 14 одсто, посебно лош холестерол.
Слатке и сочне, најчешће мекане, а понекад и тврдог меса – крушке су некада називане „даром богова”. Постоји много различитих врста, тако да се могу наћи на пијацама и у маркетима готово током читаве године, мада им је главнасезона период од августа до октобра. Спадају у исту породицу воћака као јабуке и дуње. У зависности од врсте, крушке могу бити жуте, зелене, браон или црвене.Иако је позната чињеница да воће треба да буде део наше свакодневне исхране, често се, код деце најчешће, јављају алергијске реакције на поједине врсте. У односу на остало воће, занемарљиво је мала могућност да се алергија добије од крушака па се зато оне сматрају и хипоалергенским воћем.
Ова воћка има и занимљиву историју: пореклом је из западне Азије. У нашим крајевима се за њу зна већ три хиљаде година. Има претпоставки да је била коришћена за исхрану још у камено доба. Какво год да јој је тачно порекло, сигурно је да се састав крушке доста променио кроз време.
Састојци:
Тесто
250 грама маргарина
250 грама шећера
1 цело јаје и једно жуманце
1 шољица (50 грама) млека
сок и кора једног лимуна
500 грама оштрог брашна
1 прашак за пециво
Фил
1 kg ренданих киселих јабука
1/2 kg вишања (ко воли може и више, а количину шећера којом се сладе прилагодити личном укусу)
250 грама шећера
Премазивање
1 беланце
Начин припреме:
Исувише опрезни родитељи могу да зауставе развој деце спречавајући их да се, због ризика од повреда, пењу на дрвеће или упуштају у друге сличне игре, резултати су најновијег истраживања.
Половина деце коју је анкетирала агенција Ај-Си-Ем рекла је да им је забрањено да се пењу на дрвеће јер је опасно, а трећини да се играју шуге. Међу малишанима је било и оних којима је забрањено да се играју жмурке.
Истраживање је наручила организација „Плеј Ингланд”, део британске Националне канцеларије за децу, организације посвећене промовисању добробити младих.
Та организација је навела да би родитељи требало да допусте деци да се упусте у ризик као што је пењање на дрвеће, како би малишани на одговарајући начин развили разне способности.
Директор „Плеј Ингланда” Едријен Воси рекао је да „стављање деце под стаклено звоно” може утицати на смањење способности сналажења у стресним и изазовним ситуацијама на које ће наићи у каснијем животу. „Играње је суштински део одрастања”, рекао је он.
Сокови од грејпфрута, наранџе и јабуке могли би да утичу на абсорпцију појединих лекова у људском организму и умање њихову ефикасност, наводи се у студији канадских лекара објављеној у САД. До сада је само за сок од грејпфрута било познато да повећава абсорпцију одређених медикамената, али и повећава ризик да они постану токсични, подсећају лекари у саопштењу.
Лекари указују да су резултати њихове студије још један разлог више да се сокови од поменутог воћа не пију уз поједине лекове међу којима су неки од виталне важности за одржавање пацијената у животу. Реч је о лековима за пацијенте који болују од канцера, кардио-васкуларних болести, инфекција или лековима намењеним пацијентима који су били подвргнути трансплатацији неког органа.
Главна опасност за пацијента, тврде канадски лекари, јесте у томе да комбинација тих сокова са лековима смањује ефикасност лечења болести и самим тим може да изазове озбиљне здравствене проблеме.
Ауторска права Радио Оаза 2026