Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Слатке и сочне, најчешће мекане, а понекад и тврдог меса – крушке су некада називане „даром богова”. Постоји много различитих врста, тако да се могу наћи на пијацама и у маркетима готово током читаве године, мада им је главнасезона период од августа до октобра. Спадају у исту породицу воћака као јабуке и дуње. У зависности од врсте, крушке могу бити жуте, зелене, браон или црвене.Иако је позната чињеница да воће треба да буде део наше свакодневне исхране, често се, код деце најчешће, јављају алергијске реакције на поједине врсте. У односу на остало воће, занемарљиво је мала могућност да се алергија добије од крушака па се зато оне сматрају и хипоалергенским воћем.
Ова воћка има и занимљиву историју: пореклом је из западне Азије. У нашим крајевима се за њу зна већ три хиљаде година. Има претпоставки да је била коришћена за исхрану још у камено доба. Какво год да јој је тачно порекло, сигурно је да се састав крушке доста променио кроз време.

Све до 18. века, њено месо није било тако сочно и мекано као данас. Садашњи изглед и укуссу последица култивисања ове биљке и укрштања са другим воћкама. Данас се највећи број плантажа на којима се узгајају крушке налази у Кини, Италији и Сједињеним Америчким Државама.
И танка кожица крушака садржи хранљиве састојке, тако да је не треба одстрањивати. Када је једном пресечена, брзо ће оксидисати и добити браонкасту боју. То ћете спречити ако је прелијете соком од лимуна или поморанџе.
У грчкој и римској митологији крушка је била свето дрво посвећено трима богињама: Хери, односно Јунони код Римљана, грчкој богињи Афродити или, према римској митологији, Венери, и Помони – римској богињи плодности, воћа и воћњака. Древни Кинези су веровали да је крушка симбол бесмртности, пошто је дрво крушке дуговечно. Реч „ли” у кинеском језику означава и крушку и растанак, због чега, по тамошњем веровању, пријатељи и заљубљени парови нису смели да поделе плод крушке да се не би растали.
Права летња посластица су и крушке „лепа Јелена”. Ољуштите четири полузреле крушке и прелијте их соком од једног лимуна (да не би поцрнеле). У посуду за кување сипајте осам дл воде и додајте 250 г шећера у праху. Када вода проври, додајте крушке и оставите да се кувају на лаганој ватри док не омекшају. Оставите их да се охладе. Издвојите из посуде два дл сирупа, а крушке оставите да стоје два сата у фрижидеру. У мањем тигању пропржите 40 г бадема. Не треба додавати масноћу. Довољно је да бадеми само мало потамне. Исецкајте их. Затим направите прелив од чоколаде, и то на следећи начин: загрејте два дл сирупа и пустите да ври док се количина не смањи за трећину. Додајте 125 г на комадиће изломљене чоколаде за кување и стално мешајте док се маса не сједини и постане средње густа. Скините с ватре и уз непрекидно мешање додајте 20 г бутера. На тањириће распоредите мало сладоледа од ваниле. Додајте добро исцеђене крушке па их прелијте млаком чоколадом и сецканим бадемима. Украсите шлагом.
Веома је укусан и колач са крушкама и маком. Од 250 г брашна, 125 г путера, једног јајета, 65 г шећера и мало соли умесите тесто. Оставите га на хладном око пола сата. Затим тестом обложите дно калупа за торте (промера 26 цм) и пробушите виљушком на више места. Након тога ољуштите 700 г крушака и сваку исеците на танке кришке. Послажите их укруг преко теста. У посебној посуди помешајте 75 г брашна, 75 г путера, 40 г шећера и 50 г млевеног мака, па од те масе направите мрвице. Поспите их по наслаганим крушкама и пеците у загрејаној рерни на 180 степени Целзијуса око 40 минута.
Неколико идеја за припремање крушака:
Додајте исецкане крушке, ђумбир и мед у кашу од проса –добићете веома укусан и хранљив доручак.
Извадите кошчице и ољуштите крушке, а потом их обарите у јабуковом соку или вину.
За крај још мало историје: крушка је некада била ексклузивно воће аристократа, а данас сви можемо уживати у њеном примамљивом укусу.
С. З.