Прилози

Деветнаест година касније, какав је резултат...

Пети октобар сматра се датумом демократског преврата у Србији. Стручна јавност, међутим, већ годинама инсистира на томе да до суштинске демократизације друштва није дошло, односно да 19 година касније Србија и даље чека 6. октобар, и то предвођена истим људима који су и пре 2000. били на власти.

Петооктобарска револуција, за неке државни удар, за неке треће пуч - у сваком случају, догађај који је променио ток српске историје. Мислило се да после тог дана више ништа неће бити исто.

Када се 19 година касније подвуче црта, какав је резултат?

Политичке фракције настале из некадашњег ДОС-а врте се око цензуса. Већину у републичком парламенту имају управо они који су тог петог октобра 2000. остали без фотеље.

Једну тог дана украдену, данас су свечано вратили у Скупштину, и то чим су активисти Нове странке завршили прославу годишњице, што се њих тиче, најсветлијег датума новије српске историје.

"Деветнарест година касније смо напредовали само утолико што имамо 19 година више, иначе поново имамо аутократску власт у држави, није више Милошевић него је Вучић. Да ли смо успели да победимо горег дикттора од Вучића који је најгори диктатор? Јесмо! Да ли можемо то да поновимо, да ли то могу грађани Србије, могу", рекао је Зоран Живковић, лидер Нове странке.

"Нисмо их се плашили тог 5. октобра 2000, да ли мислите да их се плашимо данас, 19 година после тог 5. октобра? Ви јако добро знате да Војислав Коштуница није победио на тим изборима, и да резултати нису пребројани до краја", каже Ђорђе Милићевић.

Канађанин Алек Минесијан, који је пре годину и по дана комбијем усмртио 10 пешака у Торонту, рекао је полицији да припада онлајн заједници сексуално фрустрираних мушкараца који су планирали нападе на људе који имају сексуалне односе, показује недавно објављени видео-снимци. 

Минесијан се суочава са отпужбом за десетоструко убиство и 16 тачака за покушај убиства у вези са нападом 23. јула 2018. године. Оптужен је да је изнајмљеним комбијем улетео у масу пешака у Торонту када је усмртио осам жена и двојицу мушкараца старих између 22 и 94 године. Он је полицији дао изјаву само неколико сати после напада, а данас је скинута забрана објављивања записника са испитивања, преноси АП.

- Осећам да сам испунио своју мисију - рекао је Минесијан одговарајући на питање инспектора како се осећа због смрти десет особа. Он је признао да никад није имао девојку и да је возило употребио као оружје те да му је жеља била да инспирише друге напада.

- Преко Интернета сам упознао неколико момака који се осећају исто - рекао је он додавши да су они "превелике кукавице да испоље свој бес".

Минесијан, како каже, припада онлајн покрету "недобровољног целибата" (incel) а о својим сексуалним фрустрацијама имао је комуникацију на једном форуму где екстремисти исказују своје ставове.

Рекао је и да је био у контакту са Елиотом Роџером који је објавио манифест против жена које су га одбиле, а затим убио шесторо а ранио 13 одоба у пуцњави 2014. код Универзитета Калфиорнија пре него што је извршио самоубиство.

Минесијан је рекао да је "радикализован" отприлике у време када је Роџер извео напад.

На протестима за заштиту климе у канадском граду Монтреалу окупило се пола милиона људи, а на чело поворке стала је шведска активисткиња, тинејџерка Грета Тунберг која је позвала канадског премијера Џастина Трудоа и светске званичнике да се више ангажују по питању заштите животне средине. Она је у Монтреал стигла после учешћа на два скупа УН о клими на маргинама 74. Генералне скупштине, пренела је италијанска агенција Анса.

Млада Швеђанка је читавог дана на Твитеру качила слике са скупова посвећених заштити климе који су у петак одржани по читавом свету.

„Срећно свима онима који протестују у целом свету. Промена стиже”, написала је Грета. Она је поделила и одушевљење призорима из Италије, где су одржани масовни скупови, као и сликама из Немачке, Шведске и Холандије где су се такође окупили бројни еколошки активисти.

Стотине хиљада младих окупило се у петак и у Аустрији, Италији, Русији, Шпанији, Португалији, Мађарској, Израелу, Индији, Мароку, Новом Зеланду, Еквадору и другим државама широм света.

Икона нараштаја младих који су дигли глас против климатских промена, Грета је пре 12 месеци сама протестовала испред зграде шведског парламента, а њен „школски штрајк” је после неколико седмица привукао пажњу друштвених мрежа, а потом и светских медија чиме је рођен покрет „Петком за будућност”.

Протестима у Монтреалу се придружио и премијер Трудо, за кога је Грета раније рекла да, као и већина политичара, није учинио довољно за животну средину.

Новинарима је изјавила да не жели да критикује појединце и да је њена порука светским политичарима иста: „Слушајте и реагујте на оно што говори наука”.

Грета је пре протеста у четири ока разговарала са канадским премијером који је рекао да се потпуно слаже с младом активисткињом.

Прва фотографија Џастина Тридоа маскираног у црног Аладина објављена је у среду. За неколико сати испливало је још фотографија, а уследило је и извињење канадског премијера. Да ли ће то утицати на изборе који се одржавају за свега пет недеља?

За сада су објављене три фотографије и један видео-снимак Џастина Тридоа са "расистичком шминком", наводи канадска мрежа Си-Би-Си. Све је покренуто када је часопис Тајм објавио фотографију из годишњака ванкуверске приватне школе из 2001. године. На забави са темом "Арапске ноћи", Тридо се маскирао у Аладина, са турбаном и црним лицем.

На питање репортера Си-Би-Сија да ли је било још сличних инцидената, Тридо је одговорио да - јесте. На такмичењу талената у средњој школи маскирао се у Харија Белефонтеа и певао "Day O". И тада је био прерушен у црнца. Канадски премијер је одмах одржао хитну конференцију за новинаре и извинио се.

"Преузимам одговорност за моју одлуку да то учиним. Није требало то да урадим", поручио је Тридо. "Требало је да знам боље. Тада нисам мислио да је то чин расизма, али сада признајем да је то био расистички потез и искрено се кајем", рекао је Тридо новинарима.

За сада остаје у изборној трци

Тридо је у тесној борби с конзервативним лидером Ендруом Широм уочи савезних избора заказаних за 21. октобар. Он није директно одговорио на питање да ли ће се повући из изборне трке. "Наставићу да радим оно што је потребно како бисмо наставили да се крећемо унапред", рекао је Тридо.

Политички аналитичари сматрају да би његова либерална партија била у великом проблему када би се он повукао из трке.

Да ли ће Мекдоналдс и Кокакола, морати бити исписани на ћирилици и у Србији? Од распада бивше државе, Србија нема јасно дефинисан закон о службеној употреби језика. У иницијативи за измену, коју је сачинила Радна група коју је предложило министарство информисања, преписана су искуства других словенских земаља, у којима је правило - ко послује у земљи, мора да поштује и службени језик и писмо.

Осим у републичким органима, језик и писмо у Србији користе се по слободном избору, што се види на улицама, где се стиче утисак да ћирилица не постоји. После 30 година, томе се стаје у крај, али у радној групи наводе да то није протеривње латинице.

- Како ћете на пример да пропишете службену употребу у писању романа приповедака. Али ће бити обавезна у свим сферама где је обавезан српски језик. Највећи проблем ће вероватно бити двојезично исписивање назива фирми, али свакоме се омогућава да ви када испишете назив на службеном језику и ћиририлицом да можете испод тога и јапански и кинески и било који други - истиче Милош Ковачевић, професор на Филиошком Факултету у Београду.

Руси су проблем са службеним језиком вукли од Октобарске револуције, када се размишљало чак и о увођењу јединствене латинице. Све је решено 2002, када је руска азбука постала обавезна за све у Русији, укључујући стране компаније.

- Бизнис је бизнис, ако желе тржиште морају сарађивати - напомиње Галина Тјапко, лингвисткиња из Русије.  

Србија је, спекулише се, дуго оклевала, првенствено бојећи се реаговања Европске уније, чији члан жели да постане. Чланице које користе азбуку, ипак немају проблема.

Агенција Промоција плус спровела је истраживање за РТЛ о томе шта грађани мисле о симболима НДХ и јесу ли за забрану усташког поклича „За дом спремни”. Питали су 1.300 грађана подржавају ли недавну пресуду Високог прекршајног суда којом се кажњава поздрав „ЗДС” из песме „Бојна Чавоглаве” Марка Перковића Томпсона.

Готово половина хрватских грађана, тачније 48 одсто испитаних, не подржава пресуду Високог прекршајног суда, док подршку одлуци даје готово 42 одсто испитаника. Не зна или нема став о томе њих осам одсто, док два посто испитаника не жели да се изјасни о овој теми.

Резултати показују да велика већина хрватских грађана има став о овоме, иако су јасно подељени. Занимљиво је да су бирачи највећих странака у идентичном проценту изразили став за или против: 70,5 посто ХДЗ-оваца је против пресуде, а једнако толико СДП-оваца је за пресуду.

Истраживање је дало одговор и на питање о томе шта грађани мисле о поздраву „За дом спремни”. Највећи део испитаника, њих 28,4 одсто каже да „ЗДС” мора отићи у историју, а да се Хрватска треба окренути будућности и завршити приче о 1941. и 1945. Још 21,4 одсто грађана би чак прекинуло све расправе о усташама и партизанима на 30 година, пише Јутарњи лист.

Око 19 одсто грађана сматра да је „ЗДС” поздрав којим се у Домовинском рату користио део хрватских бранитеља, 11,4 посто испитаних сматра га историјским хрватским поздравом, а усташким поздравом из Другог светског рата сматра га девет посто испитаника. Став о њему нема 6,5 одсто испитаних, за готово три посто њих поздрав је неприхватљив, осим за исказивање пијетета погинулим припадницима ХОС-а. Нешто више од један одсто испитаника не жели да се изјасни.

Канадски копачи злата коначно се - после паузе од две године, ове јесени враћају у Јерисос, варош надомак Свете горе, на грчком полуострву Халкидики. Вишегодишњи протести мештана Јерисоса због бриге да ће топионице канадске фирме „Елдорадо”, смештене у близини туристичких места, обрадом руде с високим процентом арсеника обилно загађивати воду - зауставили су 2017. изградњу рудника Скурјес. Ове седмице нова влада у Атини издала је „Елдораду” све потребне дозволе за експлоатацију злата на Халкидикију, којег тамо, изгледа, има у изобиљу. Рудник злата Скурјес недри око 3,7 милиона златних унци (31,1 грам) и велике резерве бакра, пренео је атински „Катимерини”.

Најновија златна грозница на северу Грчке, из угла светског тржишта жутог метала - нимало није случајна.

Пред крај августа унца злата достигла је на глобалном тржишту највишу цену у последњих шест година (1.566,2 долара), и то након серије твитова америчког председника Доналда Трампа.

„Наша земља је годинама глупаво губила билионе долара због Кине. Искрено, не треба нам Кина. Бићу оштрији према Пекингу ако трговачки рат наставе и током мог другог мандата”, поручио је шеф Беле куће уочи свог недавног пута на самит Г-7 у Бијарицу.

На ову поруку лидера највеће светске економије руководству друге највеће светске економије, инвеститорима се смрачило пред очима. Трговински рат Америке и Кине још неколико година? И то још „оштрији” од текућег, који последицама већ снижава глобални привредни раст, дели свет и прекида ланце индустријског снабдевања, ограничавајући проток капитала и кретање милиона људи?

Музичка звезда Џастин Бибер, који је са свега 13 година постао светски познат, објавио је емотивну причу о лошим навикама, грозним одлукама, употреби наркотика, злостављању девојака.

„Тешко је ујутру устајати из кревета са исправним ставом, када вас стално преплављују и прогањају прошлост, посао, одговорности, емоције, породица, финансије, везе... То уме да изгледа као невоља до невоље. Онда почињете да предвиђате још један лош дан кроз очи пуне страха. Креће циклус разочарања за разочарањем“, тако почиње објава на налогу на Инстаграму познате поп-звезде.

Млади музичар наводи да је као јако млад постао звезда и да тек сада може да, као одрасла особа, схвати због чега је доносио погрешне одлуке. 

„У једном тренутку долазите до тачке када вам се једноставно више не живи. Ако се и ви некада осећате као да ништа не можете да промените, потпуно вас разумем. Ја не могу да променим свој ум. Срећан сам што су око мене људи који ме храбре да наставим. Познато је да имам пуно новца, скупу гардеробу, да сам успешан и награђиван, али и даље, осећао сам се неиспуњено", написао је Бибер.

У наставку исповести, музичар објашњава колики терет са собом носи слава када су у питању деца.

„Да ли сте пратили како деца која рано постану звезде заврше свој живот? Пуно је притисака и одговорности стављено на њихова плећа, а они још нису довољно зрели да се са свим тим носе.

Када томе додате статус звезде, дешава се нешто што је тешко објашњиво. Не потичем из стабилне породице. Моји родитељи су били разведени, добили су ме као јако млади и сиромашни. Када је мој таленат изронио, и када сам постао познат свет ми се окренуо наглавачке, Из малог града отишао сам са 13 година, и одједном постао познат, милиони људи су ме волели и пратили мој рад", искрен је певач.

...која рехабилитује четништво

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић се први пут огласила поводом напада код Книна, када је Србе који су гледали утакмицу Црвене звезде напала група маскираних људи.

Колинда Грабар Китаровић је у интервјуу за ХРТ рекла да "насиље увек и свуда осуђује, али да се сваки инцидент који се догоди између хрватских грађана разних националности не може квалификовати 'а приори' као етнички инцидент, односно етнички мотивисано насиље". Сматра да је "врло неодговорно" када политичари коментаришу и етикетирају инциденте код Книна занемарујући стварне чињенице које су утврђене званичном истрагом.

"То је врло опасно јер то изазива нову спиралу насиља, нетолеранције и изгреда и такву врсту политичке неодговорности нећу допустити", нагласила је хрватска председница.

На питање како коментарише изјаве које долазе са српске стране о догађајима у Книну, Грабар Китаровићева је одговорила да "Хрватској неће делити лекције држава која се није суочила са властитом историјом".

"Држава која не само да није признала великосрпску агресију, злочине и геноцид који су почињени у њено име, држава која још и дан-данас скрива податке о несталим хрватским бранитељима и цивилима, што је за мене пресудно питање међудржавних односа. Свакако Хрватској неће држати лекције државе која је рехабилитирала четништво и србијански фашистички режим из Другог светског рата", изјавила је Грабар-Китаровић.

Додала је да Хрватска жели стабилне односе са Србијом и да је то пре свега у интересу српских и хрватских мањина, али да неће, каже, наседати на провокације.

... стотинe милиона људи мораће да се сели

Према предвиђањима Агенције Уједињених нација за миграције, због последица суша, поплава, пожара и глади повезаних с климатским променама, до 2050. године ће највероватније око 200 милиона људи бити присиљено да напусти своје домове, пише часописа „Сајeнс”.

Група међународних научника који се залажу за заштиту животне средине, сматра да је једини начин којим се може избећи масовни егзодус да се на време почне планирање неизбежног „повлачења” из приобалних градова.

„Суочени са глобалним загревањем, порастом нивоа мора и климатским екстремима који показују тенденцију јачања, више ни не постављамо питање да ли ће неке заједнице морати да се повуку из приобаља да би се спасиле и избегле материјалну штету, већ зашто, где, када и како ће се доћи до повлачења”, написали су аутори рада објављеног на порталу Лајв сајнс. Они додају да би људи већ сад требало да почну да се повлаче из приобалних подручја и верују да би то могло да буде прилика за ревитализацију заједница и прерасподелу богатства на одрживији начин.

То би могла бити и прилика да се субвенционирају нове школе, болнице и да се осигура повољнији смештај у сигурнијим регионима у унутрашњости, уместо предузимања закаснелих корака у ризичним подручјима, попут изградње скупих заштитних зидова близу мора да би се заштитиле заједнице чије су градове и раније опустошиле снажне олује, сматрају научници.

„На Гренланду већ има довољно леда који би ниво мора могао да повећа за 7,6 метара, што би могло бити разарајуће за приобална подручја широм планете. Већ би требало да почнемо да се повлачимо из приобалних подручја, јер ћемо се суочити с толико изгубљених метара у идућем веку или два”, рекао је за Си-Ен-Ен океанограф НАСЕ Џош Вилис.