Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Канадски копачи злата коначно се - после паузе од две године, ове јесени враћају у Јерисос, варош надомак Свете горе, на грчком полуострву Халкидики. Вишегодишњи протести мештана Јерисоса због бриге да ће топионице канадске фирме „Елдорадо”, смештене у близини туристичких места, обрадом руде с високим процентом арсеника обилно загађивати воду - зауставили су 2017. изградњу рудника Скурјес. Ове седмице нова влада у Атини издала је „Елдораду” све потребне дозволе за експлоатацију злата на Халкидикију, којег тамо, изгледа, има у изобиљу. Рудник злата Скурјес недри око 3,7 милиона златних унци (31,1 грам) и велике резерве бакра, пренео је атински „Катимерини”.

Најновија златна грозница на северу Грчке, из угла светског тржишта жутог метала - нимало није случајна.

Пред крај августа унца злата достигла је на глобалном тржишту највишу цену у последњих шест година (1.566,2 долара), и то након серије твитова америчког председника Доналда Трампа.

„Наша земља је годинама глупаво губила билионе долара због Кине. Искрено, не треба нам Кина. Бићу оштрији према Пекингу ако трговачки рат наставе и током мог другог мандата”, поручио је шеф Беле куће уочи свог недавног пута на самит Г-7 у Бијарицу.

На ову поруку лидера највеће светске економије руководству друге највеће светске економије, инвеститорима се смрачило пред очима. Трговински рат Америке и Кине још неколико година? И то још „оштрији” од текућег, који последицама већ снижава глобални привредни раст, дели свет и прекида ланце индустријског снабдевања, ограничавајући проток капитала и кретање милиона људи?

На помисао на такав кошмар, престрављени инвеститори реагују на исти начин као и стотинама година уназад. Беже од било каквих инвестиционих ризика. И купују злато.

Овог пута, после Трампових твитова 23. августа, цена унце злата поскочила је за скоро 30 долара у једном дану, настављајући да се колеба.

У међувремену, цена унце злата од почетка миленијума можда би могла бити показатељ правца у којем се свет данас креће.

Унца злата вредела је 2004. године око 400 америчких долара. Четири године касније, пред распламсавање највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, коштала је скоро 1.000 долара. У вртлогу те кризе, 2011. унца злата достигла је цену од 1.900 долара. Лане, највиша цена злата вртела се око 1.345 долара. Данас се креће око 1.530 долара, с неизвесним смером кретања до краја године. На берзама су већ отворене кладионице да би унца злата врло ускоро могла да расте ка вредности од 1.700 долара, а можда и навише.

Такав могући залет цене метала који од древних времена слови за својеврсни еталон размене материјалних вредности ипак није једнозначно условљен порукама 45. председника САД, указују берзански експерти.

Наиме, исту ствар коју данас раде приватни инвеститори већ неколико година, због све опипљивијих и бројнијих глобалних неизвесности, дискретно спроводе бројне централне банке широм света. Купују злато навелико.

У првој половини ове године централне банке купиле су 145,5 тона злата (повећање од 68 одсто у односу на исти период лане). Прошле године дотичне банке повећале су своје укупне резерве злата за 651,5 тона. Годину дана раније пазариле су 375 тона жутих полуга, подаци су Светског савета за злато. Међу државним купцима злата прошле године посебно се истакло седам држава - Русија, Турска, Казахстан, Еквадор, Катар, Србија и Колумбија - наводи „Раша тудеј” позивајући се на статистике чији извор није именован.

Најновији, грозничави заокрет централних банака и инвеститора ка злату подбоден је широком палетом разнородних окидача. Бројни специјализовани водичи за инвеститоре на тржишту злата скрећу пажњу потенцијалним улагачима овим речима: „Свет се ломи друштвено и политички. Глобална привреда очигледно успорава. Влада највеће светске економије доживела је најдужи прекид рада у историји. Америчком долару вредност слаби, између осталог, и због дисфункционалне владе у Вашингтону. Политика америчких Федералних резерви (централне банке САД) пред јаким је притисцима Доналда Трампа, па тако на дуже стазе тешко предвидива.”

Највећи страх ипак је на другој страни: најпродуктивнији светски рудници злата готово су исцрпли свој потенцијал. Све је мање пријављених нових налазишта. Тако на глобалну сцену ускачу Скурјес и Олимпијада на Халкидикију.
Политика