Прилози

Председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта затражио је од ЕУ да уведе санкције Хрватској због, како наводи, систематског кршења права Срба и рехабилитације геноцидне НДХ и усташтва.

„О томе говоре бројне чињенице. Хрватска власт организује две велике проусташке манифестације – прославу Олује у којој се слави протеривање преко 250.000 Срба и комеморацију убијеним усташама у Блајбургу”, каже Линта у изјави за јавност.

ЕУ, сматра Линта, поред увођења санкција Хрватској, треба да захтева да Загреб почне процес суочавања са геноцидном, злочиначком и усташком прошлошћу што значи и да хрватска власт донесе одлуку о престанку прославе Олује као и укине покровитељство Хрватског сабора над срамном комеморацијом убијеним усташама у Блајбургу.

Линта наводи да би ЕУ морала да тражи од Загреба да укине проусташку Декларацију о Домовинском рату којом се Србија и Срби називају агресорима, да донесе одлуку о уклањању и уништавању споменика и других обележја усташама, терористима и ратним злочинцима.

Такође, сматра да је битно доношење одлуке о уклањању десетина хиљада усташких и нацистичких графита и порука мржње.

Линта каже да је битно и да се захтева да се прекине финансирање концерата Томпсона, а представницима централне и локалне власти забрани присуствовао на тим концертима.

Према његовим речима, ЕУ би морала да забрани све друге проусташке скупове чији је циљ величање усташтва, НДХ и ревизија историје да забрани проусташке портале и емисије на телевизијама.

Угледни хрватски адвокат Анто Нобило оценио је да су физички напади на представнике српске мањине у Хрватској последица „пузајуће фашизације друштва”.

„Ја то видим као логичну последицу кокетирања политичара са НДХ и релативизирања усташких злочина. Дакле, једноставно треба уочити ту везу и уочити да су политичари одговорни за ово што се десило. Јер увек вам је тако. Политичари покушавају на некој академској разини пласирати одређене идеје, а увек се нађу они који те идеје преточе у злочин”, рекао је Нобило у разговору за „Радио Cарајево”.

Политичари, додаје, морају да схвате да су они одговорни за оно што се десило.

Сматра и да је није случајно да се сада учестало дешавају напади на Србе, јер је то производ атмосфере у друштву.

„Ако легализујете, у неком облику, у јавном простору, поздрав 'За дом спремни', онда морате бити „спремни” да уз 'За дом спремни' добијете оно све што иде уз тај поклич. А то је напад на националне мањине, покушаји терања националних мањина, стављање Срба у статус грађана другог реда, рекао је Нобило.

Каже да није могуће рехабилитовати усташтво а да не добијете све што иде уз усташтво и додаје да је ово „логична последица свега тога”.

Када, како објашњава, неки маргиналци, који парадирају у униформама, вичу „За дом спремни” на прослави Олује, полиција не подноси прекршајне пријаве.

„Онда онај певач Томпсон, виче 'За дом', а публика одговара - спремни. Полиција ни тада не подноси пријаве. Када на фудбалским стадионима, где је присутна и председница државе публика скандира 'убиј, убиј Србина', полиција ни тада не реагује. Онда је очито да је то погодно тло за развијања свакаквих екстремизама. Поготово сада када смо ми у предкампањи за председничке изборе”, рекао је он.

Уз драму „Краљ Петар Први” Петра Ристовског и трагикомедију „Делиријум тременс” Горана Марковића, у последњих неколико сати до истека рока на конкурсу Академије филмске уметности и науке (АФУН) за српског кандидата за америчког Оскара, синоћ до 24 часа, пријављена су још три филма.

Како је Танјугу рекао генерални секретар АФУН-а Мирко Беоковић, то су документарац „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали” Горана Радовановића, филм „Режи” Косте Ђорђевића и награђивано остварење Огњена Главонића „Терет”.

Сви филмови, према речима Беоковића, испуњавају формалне услове да буду прихваћени, што значи да већинско учешће у ауторској и глумачкој екипи имају људи са српским држављанством или пребивалиштем у Србији.„Коначну одлуку о нашем кандидату за награду Оскар донеће половином септембра специјална комисија АФУН-а која броји 24 члана. То су нова правила Америчке академије за филм и науку”, казао је Беоковић.

Историјски спектакл „Краљ Петар Први” Петра Ристовског говори о неким од најтежих тренутака у модерној српској историји, с почетка Првог светског рата.

Насловну улогу игра Лазар Ристовски, а ту су још и Радован Вујовић, Милан Колак, Даница Ристовски...

Филм Горана Марковића „Делиријум тременс” је прича о славном глумцу који помоћу алкохола покушава да издржи огроман притисак живота и рада.

Главног јунака игра Тихомир Станић, а ту су још и Горица Поповић, Анита Манчић, Драган Петровић...

Филм „Случај Макавејев или процес у бископској сали” истражује позицију уметника у социјалистичкој Југославији и усредсређује се на политичку и друштвену климу у којој је са јавних говорница и под покровитељством Комунистичке партије осуђиван филм „Мистерије организма”.

Најновије рангирање на Шангајској листи, објављено јуче у подне, показало је да је Универзитет у Београду (УБ) пао за око сто места на скали поређења хиљаду универзитетских установа у свету. Док је најстарији универзитет у Србији прошле године заузео 302. место, сада је позициониран између 401. и 500. места на престижној листи коју још од 2003. године прави шангајски Универзитет Ђао Тонг. На овај пласман највише утичу научни радови универзитетских професора и осталих запослених, што наводи на закључак да је овогодишњи резултат, бар делом, узрокован падом у броју, квалитету и цитираности тих радова.

Како је истакнуто на сајту Универзитета у Београду, померили су се наниже „у односу на стабилно заузимање око 300. места у претходне три године”.

- До тога је дошло првенствено због чињенице да поједине земље, нарочито оне у Источној Азији, све више улажу значајна средства у оснаживање и позиционирање својих универзитета.

Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета. Критеријуми за рангирање су: алумни добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), наставници/истраживачи добитници Нобелове и сродних награда, број високоцитираних наставника/истраживача у оквиру одређене научне области. Такође, на позицију утичу и број научних радова објављених у часописима „Сајенс” и „Нејчер”, број научних радова објављених у часописима који се налазе и Индексу научних цитата и Индексу цитата друштвених наука, као и академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених - наводе представници УБ-а.

Они подсећају да је УБ у јуну потврдио своје место у рангирањима светских универзитета по научним областима, високо се позиционирајући у 25 научних области од укупно 54.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да намеру ХДЗ-а Ливањског кантона да 13. септембра слави наводно ослобођење Дрвара, сматра неприхватљивом и потпуно непотребном провокацијом, која може само нарушити међунационалне односе у том кантону, али и на укупном простору БиХ.

„Важно је подсетити се да је у прошлом рату операцију етничког чишћења тог простора уз локалне јединице изводила регуларна војска Хрватске и да су удруженим снагама покушали да истерају Србе са вековних огњишта. Било би у најмању руку пристојно да преостали народ тог краја, а то су Срби вековима, коначно оставе на миру да живе тамо где су одувек живели”, рекао је Додик.

Говорећи о намери Владе Унско-санског кантона да изместе мигрантски центар у српско село Медено Поље, Додик је истакао да на то гледа као на довршетак етничког чишћења Срба са тих простора. Он је поручио да ће се свим политичким и правним средствима супротставити томе, те да у потпуности подржава најављене активности српске заједнице у четири општине у Федерације БиХ.

„Сматрам да и без најављених активности тамошње владе, они немају и нису имали основна права која на пример Република Српска гарантује Бошњацима или Хрватима. Поручујем им да ћу бити са њима тога дана тамо, с намером да покажемо да је недопустиво да се због нечије идеје или можда плана са тих простора данас исели народ који је ту одувек живео и доселе људи са стране, те да ћемо се томе супротставити”, рекао је Додик.

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ позвао је све становнике Дрвара, Грахова, Гламоча и Петровца да 13. и 14. септембра обуставе саобраћај према Ливну и Бихаћу због покушаја ХДЗ-а Ливањског кантона да прославе такозвани дан окупације Дрвара и намере Владе Унско-санског кантона да изместе мигрантски центар у српско село Медено Поље.

Срнa, Танјуг

Већина младих у Србији није заинтересована за политику, њих 64 одсто планира да се исели из земље а чланство у ЕУ подржава 38 одсто испитаника, показују резултати данас представљеног Алтернативног извештаја о положају и потребама младих за 2019. годину.

Наводећи да је проценат младих који су заинтересовани за политику у Србији опао са 31 одсто у прошлој години на 24,2 одсто у 2019, генерални секретар Кровне организације младих Стефан Ђорђевић казао је да је томе највише допринело распрострањено уверење код младих да немају утицаја на политичке процесе и одлуке.

„Редовно на изборима гласа 40 одсто младих, повремено њих 27,6 одсто док нешто више од 32 одсто никад не излази на гласање. Већина испитаника, њих 42 одсто, наводи да не гласају јер су 'сви политичари исти' док 31,6 одсто младих сматра да тренутно немају кандидата за кога би гласали”, навео је Ђорђевић.

Истраживање је показало и да 59 одсто испитаника сматра да је Србији потребан „јак вођа”, 10 одсто није имало одговор на то питање док 31 одсто сматра да земљи није потребан лидер кога ће народ следити. Више од 70 одсто младих је оценило да у Србији не постоји слобода медија, а њих 40 одсто не подржава улазак земље у ЕУ, док 22 одсто испитаника нема став на ту тему. Истраживање је показало и да 33 одсто младих сматра да би спољну политику земље више требало ослонити на Русију, 21 одсто наводи ЕУ као ослонац спољне политике а само пет одсто види САД у тој улози.

Најнижу стопу поверења млади имају у политичке партије, медије и политичке институције а чак 81 одсто испитаника наводи да не постоји политичар коме верују.

Истраживање је спроведено од од маја до јула, на узорку од 1.238 испитаника.

Бета

Многобројним реговањима на изјаве и понашање хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, током обележавања Дана победе и 24. годишњице војно-полицијске акције Олуја, придружила се текстом и књижевница Ведрана Рудан, која каже да је „благо погинулима”.

„Благо погинулима. Сами би се данас упуцали, многи то и чине, кад би видели на какав су олтар положили свој једини живот”, написала је Рудан у тексту под насловом „Пијана Колинда”, објављеном на њеном блогу.

За највећи егзодус Срба од Другог светског рата, током војно-полицијске акције Олуја 1995, Рудан каже да је последица договора који су, како наводи, Милошевић и Туђман постигли по диктату Америке.

„И би тако. Одоше Срби из Хрватске, пешке, аутом, већина на трактору. Занемарив број их је остао у својим кућама и сачекао херојску, хрватску војску. Неки су дочек преживели, многи су завршили у бунару или су добили метак”, пише Рудан.

Додаје да су страдали и хрватски војници којима је речено да ће операција Олуја помоћи да „најзад и заувек будемо своји на своме”.

Према њеним речима, грандиозна „прослава Победе” и ове је године позитивно узнемирила народ.

„Махало се заставама, пило и певало и урлало како смо за Дом спремни. Може ли Народ изван себе од радости завијати, а КГК (Колинда Грабар Китаровић) све то са стране хладно гледати и наша КГК је Народ. Зато је у Книну одржала говор на неколико непознатих и познатих језика и запевала са Клапом Св. Јурај Хрватске ратне морнарице...”, навела је она.

Описујући тај наступ хрватске председнице, Рудан каже да је Колинда Грабар Китаровић „развалила уста”, и да су сви на порталима могли да виде њене крајнике и да, како каже, чак чују и њен гласић...

Председник Одбора Народне скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцијенио је да су дешавања протеклих дана поводом прославе злочиначке акције "Олуја" потврдила да је темељ Хрватске усташтво и геноцидна НДХ. Линта је истакао да је врхунска лаж оно што су говорили хрватски званичници током дводневне прославе у Сплиту и Книну да је "Олуја" била "величанствена победа".

- Хрватска војска и полиција није војно победила крајишке Србе већ се највише истакла у убијању српских цивила, масовном бомбардовању крајишких градова и избегличке колоне и систематском плачкању, паљењу и уништавању српске имовине и инфраструктуре - рекао је Линта.

Према његовим речима, председник Хрватске Колинда Грабар Китаровић изразила је дубоко жаљење што није била припадник Хрватске војске током и после злочиначке акције Олуја "да и она са пушком убије неког српског цивила или ратног заробљеника и да опљачка и запали барем једну српску кућу".

- Тада би имала доказ да је права Хрватица и достојан следебеник поглавника Анте Павелића и команданта чувене по злу "Црне легије" Јуре Францетића - истакао је Линта. Он је навео да су припадници ХОС-а на челу са, како га је назвао, отвореним усташом Марком Скејом и ове године у центру Книна узвикивали усташки поздрав "За дом спремни", а да је портпарол хрватске полиције бесрамно изјавила да против њих неће бити подигнуте чак ни прекршајне пријаве, иако је реч о кривичном делу злочина из мржње, саопштено је из Савеза Срба из региона.

Линта је констатовао и да је концерт отвореног усташе Марка Перковића Томпсона на сплитској риви пред више десетина хиљада Хрвата још једном потврдио да је темељ Туђманове Хрватске усташтво и геноцидна НДХ. Он је нагласио да је потпуно јасно да већина хрватског народа и елите не жели да се суочи са својом геноцидном и злочиначком прошлошћу и нагласио да је један од бројних доказа да је то тако скандалозна "декларација о домовинском рату" из 2000. године којом је озваничен усташки мит да су Србија и Срби тобоже извршили агресију, а Хрвати тобоже били жртва и водили ослободилачки рат.

Међународна заједница ћути о томе што су Срби у Хрватској све минорнији, обесправљенији и нападанији као што је ћутала и пре 24 године, када је у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" протерано више од 250.000 Срба, док их се више од 1.800 води као погинуло и нестало, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас.

Веритас подсећа да су 4. августа 1995. године оружане снаге и полиција Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ, извршиле агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, тадашњу Републику Српску Крајину.

Агресија је извршена упркос томе што је та област, односно сектори "Југ" и "Север", била под заштитом УН, као и чињеници да су представници Републике Српске Крајине дан пре у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.

Против Срба је ангажован седмоструко јачи агресор који је за неколико дана неравноправне борбе угушио отпор Српске војске Крајине. Срби из западне Крајине тада су, поучени историјским искуством, кренули у дотад највећу сеобу на исток, браћи по вери и нацији, подсећају из Веритаса.

У саопштењу се истиче да је и после престанка сваког отпора Српске војске Крајине агресор убијао људе који нису хтели или могли да оду са вековних огњишта, као и оне у избегличким колонама, до Уне и преко Уне, дубоко у територији тадашње Републике Српске. На евиденцији Веритаса налазе се имена 1.869 погинулих и несталих Срба у овој акцији и послије ње, од којих 1.220 /65 одсто/ цивила, међу којима је 551 жена.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.124 лица, док се као нестало води још 745, од којих 565 цивила, међу којима 289 жена.