Прилози

Захваљујући новом, одличном аутопуту, из Београда до северног и средњег Јадрана стиже се колима брзо, за пет-шест сати. Уместо скоро два пута дуже вожње до мора на истоку или југу континента, где су туристима из Србије потребне визе, за неколико сати вожње (кроз земљу за коју није потребна виза) стиже се на, како је то недавно поетски описао словеначки министар одбране Карл Ерјавец – „најлепше море на свету”. Не, није реч о Словенији, него о хрватском делу Јадрана који модерним аутопутем са свим пратећим објектима потребним савременим номадима – од бензинских станица на сваки 41 километар до угоститељских објеката на живописним видиковцима – повезује Србију преко Загреба и Карловца до Сплита.
Како то да смо током 16 дана истраживања северне и средње Далмације уочили само три српске регистрације у мору словеначких, мађарских, чешких, словачких… Домаћини мањак „аутомобилских туриста” из Србије објашњавају трагичним догађајима из недавне прошлости. А све то је поткрепљено и визуелном опоменом, за случај да се намерник из Србије осети претерано добродошлим. На најпрометнијем месту у Шибенику – пред улазом у комплекс пет Соларисових хотела, стоји трафо-станица, а на њој огроман графит „Зар се стидите хрватских бранитеља” уз још веће слово У (усташе). Поред тога, бројне госте ове престижне туристичке дестинације „поздравља” још већи напис: „Срби, ван из Хрватске”.

Историчар Славенко Терзић, реагујући на штрајк глађу епископа милешевског Филарета на граничном прелазу Ранче, јуче је изјавио да црногорске власти желе да онемогуће деловање Српске православне цркве и Милешевске епархије на делу пљеваљске општине.
„Реч је о политичком мотиву Владе Црне Горе која жели забраном уласка владици Филарету да потисне активност милешевског епископа, односно Милешевске епархије и да ограничи или сузи на најмању могућу меру основна права српског народа у пљеваљској општини”, оценио је Терзић који је и председник Одбора за обнову манастира Довоља у кањону реке Таре, а који је владика милешевски требало да освешта на Велику госпојину.
Терзић сматра да је, од личне судбине епископа Филарета, много важније питање основних верских, националних и културних права српског народа у пљеваљској општини који је већински, а коме су ускраћена права да исповеда своју веру. „Званична Црна Гора само према Србији показује своју ароганцију и надменост, док се према другим државама у окружењу понаша прилично сервилно, нарочито према Хрватској”, оценио је Терзић, наглашавајући да би и реаговање Србије морало да буде „много одлучније и према Црној Гори и према Хагу”.
„У питању је и ауторитет Србије, јер је један владика Српске православне цркве без доказа и без икаквог правног поступка онемогућен у својој верској мисији”, истако је Терзић и додао да „владици Филарету или треба судити или га треба скинути са ’црне листе’”.

Шеф регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста /МКЦК/ Пол Анри изјавио је данас у Београду да још није позната судбина 17.882 лица, која су нестала у конфликтима у Хрватској, БиХ и на Космету. На конференцији за новинаре поводом Међународног дана несталих Анри је рекао да одговорност за проналажење несталих лежи на владама у региону и најавио да ће МКЦК путем својих канцеларија у Паризу, Бриселу и Вашингтону покушати да изврши притисак на владе западних земаља да посвете више пажње решавању тог питања.
Анри је навео да се отпор са којим се срећу они раде на проналажењу несталих свуда среће, "јер иза сваке нестале особе, постоји ратни злочин и ратни злочинац који га је починио, тако да је потребан огроман притисак да би се дошло до информације с обзиром на то да нико не жели да некога прогласи ратним злочинцем или да се сам прогласи ратним злочинцем".
Регионална канцеларија МКЦК саопштила је поводом Међународног дана несталих да се још не зна судбина 13.449 из БиХ, 2.386 из Хрватске и 2.047 са Косова и Метохије.

Упркос популарном миту о фаталном утицају пуног месеца на осећања и понашање људи, резултати свих научних истраживања показују да за време пуног месеца није повећан број убистава, самоубистава, саобраћајних несрећа и породичног насиља.
Ноћас је Месец био пун, а да ли се током ноћи догодило нешто фатално, сазнаћемо у јутарњим вестима. Неки тврде да не могу да спавају док им Месец јачином неонске светиљке обасјава узглавље, а други одбројавају последње сате „месечеве дијете” која забрањује јело од првог сата последње лунарне фазе.
Пун месец је на велика врата интересовања јавности ушао захваљујући астрономима који су одавно установили да Месечева гравитација изазива плиму и осеку, а заговорници „лунарног ефекта” сматрају да Месец може да делује на људе, јер људски организам, попут планете Земље, садржи 80 одсто воде. Ипак, мит о утицају Месеца данас највише покушавају да уновче филмаџије, или адвокати који се искрено надају да ће наићи на неког неиспаваног судију коме ће се идеја о фаталном утицају пуног месеца на сужење свести и злочин њиховог клијента учинити добрим разлогом за блажу казну због „олакшавајуће околности”.

„Стално ми на памет падају неке идеје и нема тога што не могу да урадим. Само треба да си вредан и истрајан”, вели Крагујевчанин Томислав Радовановић, поносно показујући чудну грађевину у свом дворишту - кућу од 14.000 пластичних флаша разних величина, облика и боја.
Овај наставник техничког, физике и хемије, сада у пензије, свој необични дом почео је да гради пре седам година. Тада је још стајао за катедром, причајући својим ученицима о томе како се природне појаве и законитости не могу учити напамет, већ с разумевањем. И како све може и мора да се провери.
- На једном часу, последњих година моје наставничке каријере, предавао сам деци о умећу египатских, грчких, римских и словенских градитеља, а кад сам поменуо алтернативно градитељство, на памет ми је пало да би кућа могла да се сазида и од флаша, не стаклених, тога већ има, него од пластичних. Па, је л′ то може, питају ме деца, а ја кажем - што да не може.

Хрватски навијачи направили су нови скандал на некој фудбалској утакмици. Овога пута место где су исказали симпатије према фашистичкој идеологији био је стадион у Сарајеву где су уочи пријатељског меча између БиХ и њихове репрезентације телима направили слово „У”, једно од симбола фашизма. Ову информацију пренео је сајт ПОГЛЕДАЈТЕ СЛИКУ, КОМЕНТАРЕ... поткрепивши је и сликом са ове утакмице. Остаје да се види, ако се покаже да је фотографија веродостојна, какав ће став поводом овог случаја заузети надлежне фудбалске организације и хоће ли Хрватска бити кажњена због нове глупости њених навијача.
Подсећања ради хрватски навијачи су сличан инцидент имали пре око годину дана када су на пријатељском мечу против Италије у Ливорну телима направили „кукасти крст” и више пута током саме утакмице отпоздрављали високо уздигнутом десном руком, карактеристичним фашистичким поздравом. За инцидент је тада била окривљена група навијача из Ријеке „Армада” а како је стајало на сајту ове групе био је то одговор на провокацију италијанских навијача који су истакли југословенску заставу у певали песму „Бандјера роса”.
Вероватно ће за најновији инцидент „Армада”, која је поново означена као кривац, оправдање наћи у нападу навијача БиХ који се десио на улицама Сарајева уочи меча и у којем је повређено пет Хрвата.
С. Р.

Крајем јула на адресе широм Србије почеле су да стижу богато илустроване позивнице у којима се грађани позивају да дођу 10, 11. и 12. августа у београдску халу „Пионир” и чују како се може поћи Христовим путем. Скуп на који су позивани под насловом „Следимо Христа” био је овогодишњи обласни конгрес Јеховиних сведока.
У пропратном објашњењу се поручује: „Милиони људи данас кажу да верују у Исуса Христа. Међутим, Јеховини сведоци сматрају да бити прави хришћанин значи више него само поседовати веру, потребна су дела”.
На помен Јеховиних сведока сви помисле на упорне мисионаре који обијају прагове многих домова у потрази за новим члановима. Ако вам зазвоне на врата понудиће вам часопис „Кула стражара” и убеђиваће вас да хришћани не треба само да слушају реч Божју, већ и да је извршавају.

Деца и млади говоре „по Вуку” – управо онако како чују и читају. Тешко да више постоји сленг, било каква разлика између свакодневног говора и онога што се у временима када је култура била „ин” разликовало од тзв. високог стила. Арго припада ризници прошлости. Данашње опште стандарде одређују „Хари Потер”, филмови мас-продукције, као и преводи нових остварења који су често криминалнији од садржаја. Основне карактеристике говора младих, рекла бих, јесу: да се све мање говори, фонд речи се своди на оне најнужније како се не би споразумевали рукама (песницама), а стрмоглави пад речника логично прати и „дијета знања” – деца су све више лишена појмова, појава, општег увида и свега онога за шта им је сугерисано да је „вишак”.
Није реч о енглеском, нити о било ком признатом језику. У питању је, жаргонски речено, банту варијанта најједноставнијег америчког говора, а у гастајбајтерском преводу. Често чујемо да „идемо на дринк” или „да искулирамо”. Ако неко некога „има у фајлу”, реч је о необичној блискости двају компјутерских корисника. Оне са којима нису тако интимни клинци „држе на стенд бају”.
Само „опуштено” – нека врста мантре урбане омладине – јесте превод „на прву лопту” узречице таке ит еасy. Нико више не каже „То!” или, што би био још већи блам, „Јупиии!”. Кад се одушевите треба да викнете Yес!

Нa тврдњe Бeoгрaдa дa je циљ зaпaднe aлиjaнсe дa oд jужнe српскe пoкрajинe прaви сaтeлитску држaву-кaсaрну, кoмaндaнт Кфoрoвe бригaдe узврaћa дa НAТO 'нeмa нaмeру дa нa Кoсoву фoрмирa држaву'. Кoмaндaнт Кфoрoвe мултинaциoнaлнe бригaдe истoк Дaглaс Eрхaрт oдбaциo je jучe тврдњe пojeдиних српских звaничникa дa НAТO нaмeрaвa дa фoрмирa држaву нa Кoсoву, jaвилa je jучe Бeтa пoзивajући сe нa eлeктрoнскe мeдиje у Приштини.
НAТO нeмa нaмeру дa нa Кoсoву фoрмирa држaву jeр je oвдe у мирoвнoj мисиjи, рeкao je Eрхaрт нa кoнфeрeнциjи зa нoвинaрe у Гњилaну. Билa je тo првa рeaкциja нeкoг звaничникa Aлиjaнсe нa нoви тaлaс критикa упућeних из Бeoгрaдa нa рaчун плaнa Мaртиja Aхтисaриja зa рeшaвaњe стaтусa Кoсoвa.
Првo je прoшлoг чeтврткa сaвeтник Вojислaвa Кoштуницe Aлeксaндaр Симић у НИН-у oбjaвиo члaнaк у кoм je нaписao дa je Aхтисaри, у jeдaнaeстoм aнeксу свoг плaнa, прeдвидeo тaквo устрojствo будућe нeзaвиснe кoсoвскe држaвe у кojoj вojнo присуствo НAТO снaгa нe би билo пoд билo кaквoм цивилнoм кoнтрoлoм.
Симић je пoдсeтиo дa je у свим другим држaвaмa НAТO бaр фoрмaлнo у oбaвeзи дa пoштуje цивилну влaст, и из тoгa извукao зaкључaк дa je пoсрeди пoкушaj извoђeњa истoриjскoг eкспeримeнтa.
Руски мeдиjи су oвe Симићeвe тврдњe oдмaх прeнeли кao удaрну вeст, уз критикe стрaтeгиje НAТO нa Кoсoву, a нaрeдних дaнa су министри у влaди Вojислaвa Кoштуницe, Зoрaн Лoнчaр и Дрaгaн Јoчић изнeли истoвeтнe oцeнe.

Овог викенда је Србија захваљујући спортистима побрала хвалоспеве на све стране. У Светској лиги у Берлину наши ватерполисти су се изборили за олимпијску визу и убедљиво освојили прво место. На турниру у Монтреалу Новак Ђоковић је у финалу победио тениског краља Федерера, а турнир у Лос Анђелесу је освојила Ана Ивановић. Кошаркашке наде су нас још једном обрадовале овог лета. После првих места на светском првенству за играче до 19 година у Новом Саду и европским првенствима за кошаркаше до 16 година на Криту и до 20 у Горици и Новој Горици, у Мадриду су европски шампиони постали и наши омладинци до 18 година.
Образ су осветлали и наши представници на Светском првенству у кајаку у Дуизбургу. Огњен Филиповић, Бора Сибинкић, Милан Ђенадић и Драган Зорић су светски вицешампиони на 200 метара, а на истој стази је двосед Филиповић – Зорић заузео треће место. Миљана Кнежевић, Антонија Панда, Рената Кубик и Марта Тибор су освојиле бронзану медаљу такође у спринту на 200 метара и тако ушле у нашу спортску историју као прве кајакашице које су нам донеле ово признање.
У јеку недоумица свих врста, када се у многим стварима вртимо укруг, спорт није залутао. За светску славу је у другим областима, можда, неопходно да се оде у свет и обуче туђи дрес, али у спорту све то, ипак, може да се постигне и у дресу Србије.