Фра Илију Живковића загребачки лист описује као једну од кључних личности у црквеном животу у последње две деценије и такође као „једну од кључних особа која је формирала ставове сенатора Џозефа Бајдена у ратно доба и помогла му да схвати да су Србија и ЈНА агресори на Хрватску и БиХ и да због тога морају бити кажњени”. О том утицају на њега, уосталом, и сам Бајден је писао у својој књизи.
У разговору за „Јутарњи лист” фра Илија Живковић описује како се с Бајденом упознао и спријатељио још 1985. године, док је радио у хрватској редакцији Гласа Америке. Тада је радио у католичкој мисији у Вашингтону и спремао докторат из психологије на тамошњем Католичком универзитету. Упознали су се када му се Живковић у спољнополитичком одбору Сената жалио да српски уредници у Гласу Америке „резали све што је било хрватско”.
„Често смо се после сретали и често ме је питао шта мислим. Напросто смо постали добри”, каже Живковић и додаје да му је Бајден „веровао и зато што је био католик”.
Фра Живковић такође каже: „Он је знао за Хрватску и хрватске проблеме још у време Југославије када је контактирао с председником Хрватске братске заједнице Бернардом Лукетићем и председником Хрватског народног већа Матом Мештровићем. Но, мислим да је на њега највише утицао говор који сам одржао у Литл Року пред тек изабраним председником Билом Клинтоном, који је позвао америчке мањине на разговор. Пошто сам ја из БиХ говорио сам о ситуацији у БиХ. У 45 минута разложио сам зашто се мора бомбардовати мостове у Србији, Београд, како зауставити српске снаге у БиХ. Мислим да је то на Бајдена јако деловало.”
Док је боравио и службовао у САД, Живковић се сусретао с многим конгресменима и сенаторима. „Њима је све било јасно, јер смо од 1987. ангажовали једног бившег конгресмена да лобира за Хрватску”, каже он.
Живковић сматра да је Бајден „одличан избор” за потпредседника САД, јер је „човек народа и има добру базу међу радницима, није популиста”, а „веома важно је што је декларирани католик, јер су врло важни гласови 70 милиона америчких католика”. Оцењује га као либералног католика и једино му замера што није против побачаја (на чему инсистира Ватикан), већ у том погледу дозвољава „слободан избор”.
Радоје Арсенић