Прилози

Председник Невладине организације "Кроација либертас" Лео Плочкинић изјавио је да у Тузли, која се памти по мултиетничности из 80-тих година прошлог века, једино наставља да живи лажна мултиетничност, коју Бошњаци горопадно бране и сакривају као змија ноге.
"У Тузли наставља да живи само једна лажна мултиетничност коју Бошњаци горопадно бране и сакривају као змија ноге, бојећи се ваљда да ће неко гласно рећи 'Тузла је гола'", рекао је Плочкинић за данашњи "Фокус".
Отац Стеван Јошић: Однос власти према Србима врви неправдом
Свештеник Стеван Јошић из Зворничко-тузланске епархије, који дели Плочкинићево мишљење, рекао је да од укупно 150 000 становника у Тузли данас има око четири хиљаде Срба и пет хиљада Хрвата, што је занемариво у односу на предратни број оба народа.
"У Тузли је пре рата трећина живља било православно, али данас у граду једва има око четири хиљаде православних душа од укупно 150 000 становника. Углавном људи продају станове и иду у Српску и Србију. Младих људи нема никако. Мислим да број Срба у Тузли и даље опада", рекао је Јошић. Он је додао да однос тузланских власти према Србима "врви неправдом".

На гласачком листићу Демократске странке на председничким изборима у САД 4. новембра ће се, поред Барака Обаме, наћи и име Џозефа Бајдена. После републиканске конвенције наредне недеље, знаће се и ко ће бити партнер републиканског кандидата Џона Мекејна.
Међутим, председник Конгреса српског уједињења Мирјана Самарџија каже да је већ сада јасно да америчким Србима неће бити лако да се определе. Они су суочени са избором, наводи она за ББЦ, између "лошег и још лошијег":
"Избор је између Мекејна, чије су активности око Косова и подршка косовским Албанцима свима добро познате, и који је био један од најватренијих заговорника независности Косова. С друге стране, ту је Барак Обама, који је у реду, али однос Џозефа Бајдена према Србима није у реду. Бајден је током ратова у Хрватској и Босни, као и већина Американаца, заступао становиште да су Срби 'лоши момци'. И даље, међутим, верујем да је могуће убедити Бајдена и остале који тако мисле да Србија данас није Србија из деведесетих година. Као организација, морамо се окренути будућности и престати да се бавимо узалудним послом исправљања неправди из прошлости", каже Мирјана Самарџија.

Голман српске ватерполо репрезентације Денис Шефик рекао је да му је жао што се десио инцидент са Александром Шапићем, док је Шапић истакао да није очекивао од новинара да га због тог инцидента "разапну".
Денис Шефик и Александар Шапић потукли су се у олимпијском селу ноћ после полуфиналне утакмице са селекцијом САД. Шапићу је том приликом поломљена нога, док је Шефик задобио повреду руке.
"Жао ми је што се то десило. Сукоб је био личне природе. Многи људи су нам замерили. Заборавило се да смо освојили бронзану медаљу, једину тимску за Србију у Пекингу. Сви очекују да са Игара чују вести са такмичења а не о инциденту. Медаља је вест, а не наш сукоб", рекао је Шефик на конференцији за новинаре у Београду.
Шефик је рекао да разуме зашто јавност жели да чује истину, али је додао да само он и Шапић знају праву верзију.
"Сви имају своју верзију али нас двојица знамо праву истину. Било је много нагађања у новинама, али морам рећи да ништа од тога није истина. Нисам никога оптужио да је продао утакмицу ни ништа слично.

До сада је петнаест особа умрло од тровања загађеним пакованим месним прерађевинама Мејпл Лиф Фудз, од тога три у Торонту. Код пет је потврђена инфекција листеријом, у осталим случајевима се још увек чекају потврде анализа. Међутим, ако се зна да период инкубације може ићи од три до 90 дана, с тим да се симптоми у највећем броју случајева јаве после три седмице, број жртава може бити далеко већи.
Знаци листериозе су мучнина, повраћање, грчеви, пролив, грозница, јака главобоља, укоченост врата и затвор.
Здраве одрасле особе и деца у највећем броју случајева нису у опасности да могу бити инфицирани, док су најугроженији, као и обично, старије и болесне особе и сви са слабијим имуним системом. Посебно је ризично уколико се трудница у прва три месеца трудноће зарази зато што може доћи до побачаја.
Листериоза је излечива, уз терапију антибиотицима.
Компанија је повукла из продаје, у читавој земљи, своје производе са датумом од 2. јуна наовамо, и спровела специјалну процедуру за дезинфекцију погона у Торонту, који је привремено и затворен. Запослени ће проћи додатни програм обуке за посебно руковање прехрамбеним производима, а инспекција покушава да установи како је бактерија листерија ушла у производни процес.

Бивши амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, признао је да је на бившег председника Републике Српске Радована Караџића вршен притисак да се повуче из политике, али да му никад нису дате гаранције да му се неће судити у Хагу.
"Тврдња да сам Радовану Караџићу обећао слободу уколико се повуче из политичког живота је лаж једног очајног човека који је најзад доспео пред лице правде. Пре две или три године сам видео неки папир са мојим фалсификованим потписом и од срца сам се насмејао", изјавио је Холбрук у интервјуу београдском "Прессу".
Он је објаснио да "такав документ не постоји" и додао да се са Караџићем срео само једном попсредством Слободана Милошевића, у септембру 1995. године, како би се договорили о деблокади Сарајева.
"Више пута сам рекао да Караџићу желим све најгоре. Жалим што у Хагу нема смртне казне, али сам сигуран да ће иза решетака остати до краја живота", истакао је Холбрук и додао да ће сведочити у Хагу "уколико могу да допринесем да Караџић никад више не изађе из затвора".

Игор Левицки (36) самоуки инжењер за софтвер из Београда први је у свету који је од Интел корпорације из Сан Франциска добио титулу „црни појас у развоју софтвера”. На овај начин корпорација одаје признање људима који су уложили труд и време како би њену софтверску мрежу учинили вредним ресурсом за друге програмере.
Овај подвиг још невероватнијим чини податак да је Игор рођен са оштећеним видом. Савремена медицина још нема лек за његов проблем. Упркос томе, он је инсистирао да се након завршене основне школе за слабовиду децу, упише у 14. београдску гимназију коју је успешно завршио. Након тога, постао је студент београдске Више пословне школе. Студије није привео крају, већ је наставио самостално да проучава рачунаре. Између осталог, усавршавао се и у рачунарском центру Електротехничког факултета у Београду.
– Од детињства ме интересују електроника и техника. Ниједног тренутка нисам сумњао да је то оно чиме желим да се бавим, упркос здравственим проблемима. Слабовидост ми је представљала већи проблем у свакодневном животу него у раду – каже овај талентовани младић и додаје да му је ипак лакше када ради сам, а не у великом колективу.

„Очигледно је да је „преседан", како су западне земље звале „случај Косова и Метохије", постао правило и поново отворио бројна жаришта у свету", оценио је, између осталог, у интервјуу новосадском „Дневнику" премијер Републике Српске Милорад Додик, коментаришући одлуку званичне Москве да призна независност Јужне Осетије и Абхазије.
„Русија у сваком тренутку може да упита своје западне колеге: па добро, по којем основу сте ви признали Косово и Метохију, а ми не можемо признати Јужну Осетију и Абхазију? Аргументација САД и неких западних земаља, након руског признавања ове две грузијске области, уистину је непримерена. Русија, с друге стране, има јак аргумент у својим рукама, а то је агресија Грузије на те две области, страдање становништва и припадника мировне мисије, што не споре ни званични Тбилиси, ни западне државе", истакао је Додик.
„Све, нажалост, помало подсећа на враћање у осамдесете године прошлог века и период хладног рата, али видећемо како ће се ствари одвијати. У сваком случају, Русија, с једне стране, и државе које су признале независност Косова и Метохије, с друге, након руског признавања Абхазије и Јужне Осетије, свакако ће имати занимљив дијалог на тему суверенитета и територијалног интегритета" - рекао је премијер РС

Југославија се почетком деведесетих распала на републике које су је чиниле. Границе нису биле у складу са националним саставом становништва. Срби, Хрвати и многи други остали су у републикама са већином становника друге националности, која из историјских разлога није трпела њихову мањину...
Крајем деведесетих настала је криза у српској покрајини Косову. Албанци су се годинама овамо досељавали. До 1997. постали су већина, иако Косово кроз историју није било само део Србије, него и њен историјски темељ. Ипак, Албанци су показали озбиљне намере или да добију независну државу или да се припоје Албанији. Србија се томе супротставила, појачавајући војно присуство и показујући намеру да сломи албански отпор.
Много пута се чуло да Срби понављају злочине против човечности које су починили у Босни. Американци и Европљани, пошто су се опекли у Босни, били су спремни да демонстрирају одлучност. Тврдећи да се одвија нешто између злочина против човечности и геноцида – и наводећи да је између десет хиљада и сто хиљада Албанаца убијено или нестало – НАТО је кренуо у кампању с намером да заустави убијање. Међутим, иако је тога било, бројеви које је НАТО изнео о жртвама нису били тачни. НАТО је можда спречио масовно убијање на Косову. То се не може доказати. Али није нашао доказе о масовном убијању које се наводно већ било догодило. Рат је могао да се оправда као превентивна мера, али атмосферу у којој је вођен карактерисало је претеривање о ономе што се догодило.

Да су прсти Римокатоличке цркве, посебно оног њеног дела из Хрватске, и те како били присутни у протеклим мрачним збивањима у којима је нестала Југославија није нека новост, али сада та чињеница добија потврду и на неочекиваном детаљу. Анализирајући одлуку Барака Обаме да за свог кандидата за потпредседника САД (наравно ако Обама победи) узме утицајног сенатора Џозефа Бајдена, човека који се „тврдо” залагао за независност Космета и бомбардовање Србије, а пружао је сву подршку хрватској и бошњачкој страни у протеклим ратовима који су докусурили Југославију, „Њујорк тајмс” је објавио и детаљ како је Бајдену још 1991. године „хрватски католички свештеник причао о српском насиљу у Босни и Хрватској” и тиме очито утицао на његове ставове и одлуке о тим збивањима.
Ко је тај човек који је на такав заобилазан начин утицао на конкретне потезе америчке политике на простору бивше Југославије, открива детаљније данашњи „Јутарњи лист”. Ради се о фра Илији Живковићу (рођен у БиХ), донедавно генералу фрањеваца трећередаца глагољаша (функција у Риму), а сада професору психологије на Католичком богословном факултету у Загребу.

Сукоб у Српској православној цркви много је већи него што се на први поглед може закључити из вести да је владика рашко-призренски Артемије сменио владику из Дечана Теодосија и његовог заменика оца Саву Јањића. Владика Артемије тврди за „Блиц“ да иза његовог сукоба са водећим људима манастира Дечани стоји митрополит Амфилохије, моћни и утицајни члан Светог архијерејског синода, „који већ дуго ровари по мојој епархији“.
- Нећу одустати од своје одлуке о смени владике Теодосија и оца Саве Јањића, који су увели двовлашће у Рашко-призренску епархију и противили се одлукама архијереја. Сматрам да је саопштење Синода СПЦ непромишљено и да се ради о покушају мешања, неканонским путем, у послове епархије и архијереја - каже владика Артемије за „Блиц“.
Синод СПЦ је, да подсетимо, у суботу одржао ванредну седницу и са ње издао саопштење поводом, како је наведено, „немилих догађаја у манастиру Дечани, изазваних непромишљеним одлукама епископа рашко-призренског Артемија везаним за епископа липљанског Теодосија и протосинђела Саву Јањића, намесника дечанског манастира“.