Прилози

Председник Владе Републике Српске /РС/ Милорад Додик истакао је да је Хашки трибунал пресудом бившем командату Армије БиХ Расиму Делићу, још једном показао да је правда за српске жртве из грађанског рата у БиХ пред тим судом заиста недостижна.
Додик је у изјави за Срну истакао да је ова пресуда урушила и минимум поверења у правичност Хашког трибунала, који је практично изгубио сав легитимитет када је реч о српском народу.
"Не желимо да преузимамо улогу оних који суде, нити да споримо независност и право Хашког трибунала у доношењу одлука, али како је могуће да се готово свим оптуженим из РС суди по командној одговорности, а да командант Армије Бих нема командну одгиоворност", оценио је премијер Српске.
Додик је навео да није јасно ни како је Биљана Плавшић, која није командовала и издавала наређења у протеклом рату, осуђена на 11 година, а да команданта Армије БиХ, са свом одговорношћу коју је имао, осуде на три године затвора.
Према његовим речима, уместо да правичним суђењима и одговарајућим пресудама Хашки трибунал даје допринос помирењу на овим просторима, очигледно је да њихове пресуде бацају ново семе раздора међу народе у БиХ.

Аустријски грађевински концерн "Штрабаг" налази се пре закључењем споразума о изградњи аутопута у Републици Српској, тврди бечки економски дневник "Виртшафтсблат".
Споразум, али не без проблема
Споразум између "Штрабага" и владе РС парафиран је у јуну, а од тада су се чуле забрињавајуће вести, као, на пример, да влада нема пара за откуп плацева у вредности од око 200 милиона евра, који су потребни за изградњу аутопута, преноси "Виртшафтсблат".
Споразум предвиђа да РС преузима откуп тих плацева, и 30-годишњу концесију "Штрабагу" над скоро већ завршеним делом аутопута.
Посао изградње аутопута у РС, у вредности од око три милијарде евра, један је од највећих пројеката овог концерна, додаје лист, указујући да након вишемесечног одлагања потписивање споразума треба да се обави непосредно пред изборе у Босни и Херцеговини, заказаним за крај октобра.
Ту информацију потврдио је и надлежни директор "Штрабага" Рудолф Крапф.

Искључењем Томислава Николића из СРС, после недељу дана вербалних сукоба, друга најснажнија политичка опција у Србији и званично се поделила на присталице дојучерашњег заменика шефа странке и чланове лојалне лидеру, Војиславу Шешељу. Николић најавио формирање нове партије. Драган Тодоровић тражи враћање мандата. Којој ће се страни приволети генерални секретар Александар Вучић још није познато.
Томислав Николић напустио је седницу Централне отаџбинске управе пре гласања о његовом и искључењу посланика СРС, који су прешли у новоформирани посланички клуб "Напред Србијо".
"Изашли смо јер смо видели да нам тамо више није место. Даље ћемо ићи својим политичким путем, а СРС својим", рекао је Николић новинарима испред седишта СРС у Земуну, објашњавајући да је седницу напустио, јер му је било јасно да ће бити искључен, као и због тога што је желео да прекине "бескрајну свађу".
Потпредседник СРС Драган Тодоровић рекао је да ће СРС у парламенту, након искључења из чланства, тражити да јој се врати 18 мандата оних посланика који су формирали посланички клуб "Напред Србијо".

Отворено писмо Српског демократског форума (СДФ) у којем се положај српске заједнице у Хрватској оцењује као тежак, поделило је српске политичаре у Хрватској, оцењује интернет портал Индекс.
Вељко Џакула, представник СДФ-а и један од аутора "Студије о положају Срба" на којој се темељи писмо упућено 2. септембра на адресе "више угледних људи у Хрватској", рекао је за ХТВ да је стање Срба у Хрватској "озбиљно", односно да се "споро мења", посебно на подручју повратка избеглица.
Председник Управног одбора Друштва за мир, развој и екологију Душан Ећимовић, који је такође један од аутора студије, рекао је се студија темељи на релевантним подацима те да је стање "алармантно".
По његовом мишљењу акту-елна политика у Хрватској је гурнула "под тепих" проблем станарских права избеглих Срба, а проблем остају и неисплаћене пензије, које представљају "правну бламажу", једнако као и прееваре са откупом кућа у којима је учествовала државна ахгенција АПН.

Немам ништа против странаца, само ако је пуно таквих, поготово неквалитетних фудбалера – то утиче на једну ставку која је врло битна, клуб губи идентитет
Шта се то догодило у Звезди? Добро упућенима је, чини ми се, било јасно да ће доћи до кризе јер повлачени су потези који су свему овоме и допринели.
Који су то потези? Никад раније није се десило да се у једном прелазном року у клуб доведе дванаест или четрнаест нових играча, и касније још три. И то, анонимних, оних о којима мало ко шта зна, а које сте посматрали само на видео-касетама. Или играча који су познати, али који у иностранству нису имали успеха, па сад покушавају преко Звезде поново тамо да оду. Било је зачуђујуће то што се тако велики број фудбалера доводи за тако малу суму новца (речено је да ће бити уложени милиони евра) и, наравно, што је као спасоносно решење доведен тренер који већ неколико година нема ангажман. Будући да су у припремном периоду ови играчи и тренер ишли из пораза у пораз, било је јасно шта ће им се десити на европској сцени. То им се и десило.

Ветеран решавања балканских сукоба, лорд Дејвид Овен упозорава да је серија неспоразума Русије и Запада почела пре десет година, погоршањем ситуације на Косову. Буш и Чејни инсистирали на брзом примању Грузије у НАТО. Решење спора мора се постиће што пре, али ће сачекати избор новог председника САД.
Текућа криза око Јужне Осетије суштински не вуче никакве паралеле са Хладним ратом из кога историјски потиче, написао је некадашњи шеф британске дипломатије у ауторском тексту који је објавио „Интернешенел хералд трибјун".
Како би се разумела природа ове кризе пожељно је бацити поглед десет година уназад, не како би се пронашли негативци, већ склопила слика настала серијом међусобно повезаних одлука. Многе од тих одлука деловале су разумно у време када су донете али су, нагомилавајући се, начиниле одпасн јаз неразумевања између Вашингтона и Москве.
Од инвазије на Косово 1999. до инвазије на Грузију 2008. године серија неспоразума и одбијања да се у довољној мери поштују национални интереси друге стране довели су до политичких подела, потхрањених пристрасним извештавањем локалних медија.
После пада Берлинског зида, у Москви и Вашингтону постојало је готово једногласна подршка ставу да је потребно учинити апсолутно све како би се избегла промена историјских националних граница у Европи.

Иако најновије истраживање показује да постоји жеља да се гастарбајтери врате у земљу, Србија и даље нема стратегију за повратак, нити за заустављање одлива мозгова
Почетком деведесетих, у групи оних који су напуштали Србију и одлазили далеко „трбухом за крухом“ био је и Предраг Јеленковић, бриљантни ум, који је студије на Електротехничком факултету у Београду савладао за четири године. На почетку каријере радио је у истраживачкој групи на једном техничком институту у Америци. Тако је изгледао почетак Предрагове каријере. Данас, скоро две деценије касније, он је професор на Колумбија универзитету у Њујорку, а са собом је недавно повео и једног асистента, такође „наше горе лист”.
Професор и асистент су део армије оних који су у протеклих петнаестак година напустили Србију у потрази за бољим животом. Иако многи сматрају овај податак претераним, Министарство за дијаспору наводи да је нашу земљу од почетка деведесетих година напустило око 500.000 људи. У јавности се више пута могло чути да се ван земље налази 5.000 доктора наука. А најновији подаци показују да барем половина њих жели да се врати.

До зуба наоружани камперском и бекпекиџ опремом, западни туристи са узбуђењем све више хрле на путеве хрватских домобранитеља, да осете како су се храбро борили против српског агресора, и у сарајевске подземне ходнике где су се од истог агресора скривали Босанци. У медијима погрешно назван ратни туризам односи се на Блиски исток, рецимо, тамо где борбе још увек трају. Туризам о коме говоримо је “дарк” или мрачни, и скопчан је са местима недавних страдања, али годишња стопа раста и једног и другог је двоструко већа него стопа развоја туризма у Сједињеним Државама и земљама западне Европе.
Када су превазишли боливијске путеве смрти и друге природне врлети ризичне по живот, авантуристи су се усмерили на сарајевску “Mission impossible”, посете муџахединима и “Туру Радован Караџић” водича Зијада Јусуфовића или “Путове бранитеља” туристичке агенције Данубиум турс из Вуковара. Осим сарајевских склоништа и подземних ратних ходника који воде до аеродрома Бутмир, куће првог председника Републике Српске на Палама, Јусуфовићева тура се развила до посете Сребреници, Мостару, Зеници и скровитим седиштима муџахедина са којима, како он тврди, Американци посебно воле да поразговарају и сликају се.
Вуковарска тура садржи посете болници, меморијалним центрима, Овчари. Неколико словеначких агенција, такође, одводи туристе на места краткотрајних борби 1991. године. Све туре настале су из велике заинтересованости туриста за немиле догађаје у бившим југословенским републикама.
У Србији, међутим, страни туристи нису заинтересовани да виде споменике жртвама и објекте срушене у скоријем НАТО бомбардовању 1999. године, као ни споменике из комунистичког времена. Ништа што подсећа на рат.

Заменик председника Српске радикалне странке и шеф посланичког клуба радикала у Скупштини Србије Томислав Николић поднео је синоћ оставку на све страначке функције, саопштила је данас Српска радикална странка.
На седници Председничког колегијума у петак увече Николић је поднео оставку на места шефа посланичке групе у Скупштини Србије и на функцију заменика председника Српске радикалне странке, наводи се у саопштењу.
Председнички колегијум је "са жаљењем констатовао ту чињеницу и захвалио се Николићу на досадашњем раду, напорима и заслугама које има за СРС".
Николић се залагао да СРС гласа за ССП што је, према писању данашње штампе, било у супротности са ставом председника Војислава Шешеља, чија струја је на Председничком колегијуму однела превагу. Одлучено је да радикали гласају против потврђивања ССП-а.
Потпредседник СРС-а Драган Тодоровић потврдио је данас да та странка неће гласати за Предлог закона о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији.

Очекује се само званична потврда онога што је више него извесно - ове јесени Канађани ће ипак изаћи на биралишта. Зелено светло даће генерална гувернерка Мишел Жан, распуштањем Парламента, али пре тога премијер Стивен Харпер треба то и званично да затражи, пошто сматра да у њему не постоји довољно поверења у мањинску конзервативну владу.
Премијер Харпер и лидер либерала Стефан Дион већ су практично ушли у вербалне предизборне окршаје, који као и обично садрже међусобне оптужбе.
Овог пута преиспитује се ко је радикалнији за Канађане.
Премијер Харпер имао је ових дана живу политичку активност, пошто се састао са лидерима свих већих и водећих странака. И лидер либерала Стефан Дион изненада је пристао да се састане са премијером Харпером пре првобитно договореног 9. септембра, који је био изабран због великог броја већ заказаних обавеза.
Заједнички закључак свих лидера био је да су конзервативци заиста решени да провере расположење бирача већ сада, а не да чекају законом одређени датум из октобра следеће године.
Међутим, владини званичници изјављују да је он себи дао то да не испоштује датум зато што је очигледно да је опозиција расположена да обори владу, пре фиксираног изборног датума, па је одлучио да на овај начин то уради пре њих.