Говорећи о кошаркашком турниру у Пекингу, на којем нема наших кошаркаша (редовно су учествовали од Рима 1960, изузимајући Барселону 1992. када су изостали због санкција), Станковић је истакао да је „мушка корашка на високом нивоу, али је женска очигледно у кризи”. Њега је веома охрабрила победа наших кошаркаша против Италије, у првом мечу квалификација за Европско првенство у Пољској 2009, и нада се да ће Игре у Лондону 2012. бити прилика за „повратак наше кошарке на олимпијску сцену”. Условно речено повратак, пошто он редовно истиче да не треба да се позивамо на успехе југословенске кошарке.
Познато је да је председник МОК последњих дана Олимпијских игара „најтраженија личност”, јер сви желе да чују да ли ће изговорити ону „чаробну” реченицу: „Ово су најбоље Игре свих времена”! Може се рећи да сви организаторе улажу огромне напоре управо да би последњег дана чули ову оцену. Примера ради, Хуан Антонио Самаран (председник МОК од 1980. до 2001.) одбио је то да каже у Атланти 1996, мада су Американци инсистирали на томе (руку на срце, да је то изговорио, била би то потпуна лаж), док је његов наследник Жак Рог нешто елегантније екскивирао Грке у Атини 2004.
Борислав Станковић, Самаранов дугогодишњи пријатељ, који му је и отворио врата МОК у Сеулу 1988, сматра да ће Рог рећи да је Пекинг најбољи свих времена:
– Од свих Олимпијских игара на којима сам био, сматрам да су оне у Седнеју 2000. биле најбоље организоване, мада су добри организатори били и Барселона 1992. и Атина 2004. У Сиднеју је било много добро, али ово у Пекингу је знатно веће. Може да се каже да је ова олимпијада још боља. На једном ручку који је пре пар дана Фиба организовала, Самаран је рекао Рогу да треба да размисли да ли да каже да је ово најбоља олимпијада свих времена или не. Рог је на претходним Играма то одбио да каже, али мислим да ће овог пута то рећи.
Александар Милетић