Да ли је одлука Русије да призна независност две области у Грузији угрозила српске интересе, односно позицију Србије у одбрани Косова и Метохије?
„Да је позиција Србије условљена понашањем Русије у међународним односима, одговор би био да јесте. Међутим, ми смо мишљења да Србија своју позицију гради на одбрани међународног права, и да је у тим својим напорима од почетка имала подршку Русије. Не као подршку политичког ментора, већ као подршку заговорника очувања међународног права и принципа на којима почива светски поредак. То што је Русија признала независност Јужне Осетије и Абхазије не може се доводити у везу с борбом Србије за очување својих међународно признатих граница, јер није Србија признала Јужну Осетију и Абхазију. Дакле, власт у Србији ниједним потезом није показала да одустаје од привржености међународном праву.
У политичкој јавности су се већ појавиле спекулације о томе да ће руско признавање Јужне Осетије и Абхазије искористити и Република Српска, како би појачала притисак и, у крајњем, одвојила се од БиХ? Те претпоставке примарно стижу из појединих сарајевских кругова.
"Из сарајевских кругова стиже толико претпоставки везаних за Републику Српску да можемо закључити да тамошњи политичари ништа друго и не раде. Политичари који данас носе одговорност у Републици Српској нису склони авантурама, и ми остајемо привржени Дејтонском мировном споразуму. За такав радикалан корак, какав је проглашавање независности, увек имамо могућност. Но, пре евентуалне одлуке о проглашењу независности морамо утврдити да ли је опстанак Републике Српске и даље упитан за наше партнере из Сарајева, те јесмо ли ми и као ентитет и као народ пожељни у БиХ, на темељима равноправности.
Уколико се из Сарајева настави реторика коју слушамо годинама, уколико нас и даље буду колективно оптуживали и прогањали, и уколико нам кажу да не пристају на Републику Српску у БиХ, наш одговор ће бити јасан. Ни ми на останак у таквој БиХ не можемо пристати. Али ако, посебно сарајевски политичари, покажу политичку вољу и јасно и недвосмислено нам кажу да су и Република Српска и српски народ пожељни у децентрализованој, демократској и, пре свега, економски просперитетној БиХ, у којој ће бити задовољни сви њени народи и грађани, без прегласавања и уцењивања, онда је и за нас таква заједница прихватљива. Наставићемо да се боримо за очување степена самосталности који имамо у оквиру БиХ по Дејтону, не угрожавајући било кога. Већ сада је Република Српска, по свим економским параметрима, испред Федерације.
Ми смо и у појединим европским круговима препознати као локомотива која својим развојем вуче целу државу ка Европској унији. Немамо ништа против. А када и у Сарајеву схвате да је успешна, напредна и развијена Република Српска добра и за БиХ, питања о нашем отцепљењу или укидању сићи ће с дневног реда", рекао је председник Владе Републике Српске у интервјуу „Дневнику".
РТВ