Прилози

Породице несталих са простора бивше Југославије затражиле су у Београду од влада Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине да што пре утврде стратегију за решавање судбине несталих и обезбеде услови да институције укључене у тај процес могу квалитетно да раде.
На протесту на Тргу Николе Пашића у организацији Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије, Чедомир Марић је прочитао отворено писмо у којем је затражено да Србија, Хрватска и БиХ потпишу споразум о размени релевантних информација и сарадњи у трагању за несталима.
„Наше право на истину не може се даље гурати под тепих. Крајње је време да се заустави неизвесност. Зато данас и са овог места у име више хиљада породица поручујемо: Тражимо истину о најмилијима ма како болна била”, рекао је Марић на скупу на којем су представници породица несталих положили венце на импровозовану спомен плочу на Тргу Николе Пашића и минутом ћутања одали пошту несталима.
Према његовим речима, проблем несталих не треба да решавају само породице него институције система.
„Ово није само наш породични проблем, већ национални и општедруштвени. Породице су додатно огорчене што се жртвама манипулише, а њихова трагедија користи у дневно-политичке сврхе”, рекао је Марић.

Стотине хиљада грађана Србије припадници су националних мањина које, и имају, и оснивају своје националне савете. Треба им дати подршку за сва деловања која су од свеобухватне користи Србији и свим њеним грађанима.
Припадници тих националних мањина су физички у Србији, али су (већина од њих) срцем и мислима изван ње, као на примeр припадници мађарске мањине у Војводини, што је и нормално и разумљиво.
За разлику од неколико стотина хиљада грађана, припадника мањина у Србији, око три милиона Срба живи расуто по свету (део добровољно, део присилно) али Србија им је примарно и у срцу и у мислима.
Тим пре је несхватљиво, недемократски је и неприхватљиво, да српско расејање нема свој Национални савет?!
Без таквог савета дијаспора никада неће имати ни она, Законом о саветима националних мањина, загарантована иста права, а самим тим ни сразмерно идентичну помоћ државе Србије, да делујемо на очувању нашег језика, наше културе, на образовном и на медијалном пољу.
Дакле на истим подручјима која су обухваћена предлогом закона о Саветима националних мањина у Србији. Тада би разлика међу нама била прихватљива, односно: држава Србија омогућује саветима националних мењина, између осталог, да у Србији ефикасније делују на очувању њиховог матерњег језика, њихове културе, школства и отварања медија на њиховом матерњем језику… али исто то омогућује и српском расејању.

Антонио Гутереш, високи комесар УН за избеглице, боравио је јуче у Србији у склопу своје петодневне турнеје по земљама југоисточне Европе. О проблемима избеглих и расељених особа у Београду је разговарао са високим званичницима и представницима локалних невладиних организација које се баве побољшањем положаја ове групе људи. Он је, такође, овом приликом посетио и колективне центре.
После састанка са комесаром, Борис Тадић, председник Србије, нагласио је да је повратак избеглица у своје домове на простору бивше Југославије питање „поштовања елементарних вредности цивилизације и претпоставка коначног помирења свих народа на тим просторима”. Тадић је нагласио и то да је неприхватљиво да у Србији 17 година после ратних догађања постоје колективни центри у којима „људи живе на рубу егзистенције”.
– Србија на тај проблем гледа као на заједнички проблем Београда и Загреба, а решење тог питања од пресудног је значаја за изградњу најбољих могућих односа између Србије и Хрватске и претпоставка пуног помирења – истакао је председник и додао да је неопходно заштитити сва власничка права.
Тадић је посебну забринутост изразио када је реч о повратку интерно расељених лица у своје домове на Косову и Метохији.

Неко ће рећи да овај мој прилог оваквог наслова овој рубрици није на свом месту али за мене је Србија иностранство. Ове године сам по први пут са породицом боравила више месеци у Србији, односно у овој години дуже у матици него у дијаспори а како се то каже, и зато сматрам да имам право да опишем свој вишемесечни живот у земљи у којој сам само рођена али у којој никада нисам живела. Више проведених месеци у Србији су били наш покушај да се навикнемо да у њој живимо ако се икада вратимо па макар то било када остаримо. Иако то време још није наступило треба се на време припремити.
Зато смо ми у Србији првенствено припремили свој кров над главом како не бисмо сметали рођацима и пријатељима које у Србији имамо. Кућа нам је на лепом месту у воћарском крају на почетку Шумадије. Одувек смо знали да је Србија пуна лепота али ове године смо је баш буквално открили. Први утисци су увек најбитнији па смо одмах почели да запажамо већу и бољу приступачност Србије него када смо ранијих година у њу долазили. Људи косе коров испред својих дворишта што је на пример у Канади чак и обавезно и ко то не чини бива кажњаван.
Истини за вољу ми смо у Србију боравили у почетку сезоне годишњих одмора и у време одржавања Универзијаде. Али свуда смо приметили билборде са натписом ''Очистимо Србију''. То нам се много допало.Са нашим драгим пријатељима кренули смо убрзо на излете а прва дестинација било су нам Хомоље са циљем Бања Ждрело. Прекрасни пејзажи хомољских планина, пољане зреле пшенице боје злата који су се смењивали са пољском флором и природним зеленилом указивали су на вредноћу житеља тих крајева и чистоту нетакнуте природе.

Талас штрајкова који је пролетос захватио Србију, прети да на јесен прерасте у  буру радничког незадовољства. Због неисплаћених зарада и доприноса за социјално и пензионо осигурање, као и непоштовања приватизационих уговора, у Србији штрајкује око 32 хиљаде радника. До ескалације  радничког незадовољства могло би да дође већ на јесен, изјавио је за Међународни радио Србија потпредседник Самосталног синдиката Србије Драган Зарубица.  Како би предупредила радничко незадовољство Влада Србије припремила је  пакет мера који ће обезбедити минимум социјалне сигурности.
Радна група за превазилажење социјалних проблема и остваривање права радника начелно је прихватила нови пакет мера, који би требало да буде усвојен на следећој седници Владе. То је покушај да се, у условима економске кризе, обезбеди минимум сигурности и заштите права радника у предузећима у којима је, због смањеног обима посла, велики број запослених проглашен технолошким вишком, рекао је министар економије и регионалног развија Млађан Динкић. Говорећи о штрајковима, који се најављује на јесен, Динкић је рекао да ће Влада решавати проблеме сваког предузећа појединачно. Најбољи пример је, како је навео, панчевачка „Петрохемија“, где је већ пронађено решење за репрограмирање дугова и понуђен је социјални програм за око 500 радника.

Медијски и јавни простор Србије испуњен је исцелитељима и наводно чудотворним лековима. Надрилекарство и шарлатанство део су и бизарних црних хроника. Разлог томе је здравствена непросвећеност.
Случајеви су бројни и разноврсни. Од доктора Дабића иза кога се скривао хашки оптуженик Радован Караџић, па до хрватског исцелитеља Ненада Роса, који је од лаковерних пацијената у Србији зарадио милион евра.
Размере овог феномена су далеко веће у односу на оно што стиже до јавности, оцењује у разговору за Дојче Веле Жарко Кораћ, психолог и члан Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије. Основни разлог за веру у надрилекаре лежи у томе да је Србија само делимично урбанизовано друштво. Нарочито у сеоским срединама постоји снажна вера у народну медицину и разне квази-медицинске чудотворце, каже Кораћ:
„Али и један други разлог је здравствена непросвећеност. Људи нису довољно упознати са достигнућима савремене медицине, немају веру у та достигнућа, она је негде удаљена од њих. Значи, постоји нешто што се зове здравствено образовање, и оно на жалост није у Србији на довољно високом нивоу. Мене не теши то што тај проблем имају и многе друге земље. Деца би практично у школи, од самог почетка, морала да уче да је медицина наука, и да је лекар онај који се брине о здрављу и савремена медицина а не надрилекари и врачаре“.

Необјашњив тајминг, чудне изјаве, јако сумњива хапшења и агитаторски тон власти у Приштини, поводом истраге о крађи органа и убиствима Срба на Косову и Метохији, показују тешко мирење са непристрасним разјашњењем те афере, оценио је бечки лиср "Стандард". Лист подсећа да се три Србина од јуна налазе у затвору на Косову под оптужбом да су наводили сународнике на давање лажних изјава и да за двојицу од њих полиција тврди да су српски агенти.
"Стандард" је навео да је афера око крађе органа и убиства Срба након сукоба на Косову довела до тензија између Београда и Приштине, а да се известиоцу Савета Европе Дику Мартију (на слици), отежава посао.
Бечки дневник је истакао да Марти треба да гарантује да овај случај не буде "самлевен" у пропаганди, подсећајући да до идуће године треба да представи свој извештај.
"Исход би могао бити јако занимљив, најмање као и откриће затвора ЦИА у Европи, које је, такође, истраживао Марти. Уколико се обистине тврдње, Косово ће изгубити много на међународним симпатијама. Ако се испостави да се ради о лажним оптужбама, онда исто важи и за Србију", подвукао је лист.

Председник Србије Борис Тадић завршио је посету Кини разговорима са кинеским привредницима у Шангају.
Тадић је посету Кини оценио веома успешном рекавши да су сада „отворена врата нашој влади и привредницима да стратешко партнерство остваре кроз економску добит, на обострану корист”.
У разговору са председником Србије, на бизнис форуму о инвестирању и трговини одржаном јуче у Шангају, кинески привредници су се распитивали о условима инвестирања у Србију, могућностима пословних аранжмана и економској ситуацији у југоисточној Европи.
Тадић је на форуму рекао да Србија пружа мноштво могућности за покретање пословних аранжмана на обострану корист. „Велико ми је задовољство и сматрам ову посету вашој земљи историјском за Србију. Иако на почетку 21. века Кина и Србија имају различите улоге, ми смо наше дугогодишње пријатељске односе остварили кроз стратешко партнерство”, рекао је он.
Председник Србије је истакао да је Кина кључни економски фактор у свету, а да је Србија на европском путу, са централном позицијом у југоисточној Европи. „Веома је важно што нас Кина подржава у напорима да постанемо чланица ЕУ, јер је то обострани интерес”, рекао је Тадић.

Недавно обраћање Фљарима Сахитија, потпредседника општине Медвеђа ОЕБС-у са захтевом да ова европска институција разреши проблем контроле коју спроводе инспектори полиције у Медвеђи, Прешеву и Бујановцу, по кућама у којима имају пријаву боравка особе које нису чланови њиховог домаћинства, покренуло је многа питања. То, као и недавно, приликом саобраћајне несреће код Прешева, пронађени, из једног аутомобила испали купопродајни уговори склопљени, у присуству адвоката, између Албанаца и Срба у Бујановцу, Врању... још једном су приморали грађане да, по ко зна који пут, отворено поставе питање: ко су виртуелни власници многих кућа, локала и земљишта на атрактивним локацијама и који су, заправо, то виртуелни становници, са недавно пријављеним пребивалиштем, у многим местима југа централне Србије?
Иначе, у свом обраћању ОЕБС-у, поводом контроле пријаве боравка, на југу централне Србије, Сахити је појаснио да се контролишу особе, које су, наводно, рођене на територији општине, а пријавили су се код других зато што имовина коју овде имају још увек није формално прешла на њих већ се, наводно, води на оца или деду који су умрли. Он замера органима у локалним самоуправама зашто им то нису рекли када су им узимали 2.000 динара за пријаву боравка.

Другог дана јануара 1925. године Оскар Фогт је у свом стану у Магдебуршкој улици бр. 16 у Берлину отворио коверту чији је пошиљалац био Лазар Соломонович Минор, руски неуропатолог који га је обавештавао о намјери Комунистичке партије Совјетског Савеза да Лењина учини бесмртним, тако што би се његово тело балзамовало и похранило у маузолеју.
Други део овог плана обухватао је свеобухватну анализу мозга великог комунистичког вође путем цитоархитектонског сецирања.
Господин Фогт је испио задњи гутљај чаја из шоље, погладио се по китњастој бради и погледао према прозору у којем су ријетке пахуље лелујале кроз млаз шкртог светла уличне светиљке; угледао је у стаклу одраз свог лица на којем је тиртрао осмејак и није могао скрити задовољство што је за један тако свеобухватан задатак избор пао управо на њега.
Услов за пристанак који је госп. Фогт поставио био је да се у Совјетском Савезу оснује институт за истраживање мозга и да се у ту сврху образују квалификовани кадрови. Овом захтеву је удовољено и све до 1930. године, госп. Фогт је обављао функцију директора института. Под његовоим надзором, једна асистентица из Берлина је између 1925. и 1927. године начинила 30 хиљада сецирања Лењиновог мозга у парафину.