Прилози

Види ли се крај суђењу Војиславу Шешељу које је почело 2007., пошто се пет година пре тога сам предао Трибуналу? Може ли се доказати оптужба против Шешеља за ратне злочине над несрбима у Хрватској, Војводини и БИХ од 1991. до 1993. године? Да ли је проблем у томе или у нечем другом? У домаћој јавности се шпекулише да је Хашки суд запао у ћорсокак.
Видан Хаџи-Видановић асистент на Правном факултету британског универзитета у Нотингему каже за Слободну Европу да је иницијална одлука да се Шешељу дозволи да се брани сам, као што се дозволило то Слободану Милошевићу а сада и Радовану Караџићу, веома чудна одлука.
„Ако се не ради о ћорсокаку, онда се ради о огромном проблему са којим не знам како ће се изборити Веће у овом саставу."
Очигледно да Трибунал није научио лекцију приликом суђења Милошевићу. Та грешка се понавља, само у једном много тежем облику. Шта ће се даље догодити, то је велико питање. Ја мислим да Трибунал неће дозволити да то суђење тек тако пропадне, оценио је Хаџи - Видановић.
Зоран Красић, шеф правног тима који помаже Шешељу да се сам брани, каже да је Шешељ показао да је најбољи бранилац у свом предмету. И у погледу чињеница и у погледу правне науке он је демонстрирао надмоћност.

Србија ће 2050. године имати 20 одсто мање становника, то јест исти број као 1950, као да сав један век колевка није зањихана ниједном. Тада ће нам грађани бити просечно много старији него сада, а већ смо међу најстаријим нацијама у Европи. Најновији подаци америчког Бироа за податке о становништву који је урадио истраживање демографске слике света показују да је Србија на четвртом месту у Европи по паду броја становника. И што је најгоре, број се константно смањује.
Према њиховим прогнозама, већи пад ће у наредних четрдесетак година имати једино Молдавија, Украјина и Бугарска, док ће се у већини развијених европских земаља број становника повећавати.
Србија има 7,3 милиона становника. На основну одређених демографских параметара Биро за податке о становништву је проценио да ћемо 2025. године имати 6,8 милиона грађана, а четврт века касније 5,9 милиона, што је за петину мање житеља него данас. У билтену „2009 - Wоrld population data sheet” пише да ће на Косову број становника са 2,2 милиона до 2050. године порасти на 3,2 милиона, а то је раст за 43 одсто.

Према најави Диане Драгутиновић, министара за финансија, и Слободана Илића, државног секретара у том ресору, Влада би до краја године требало да усвоји закон о реституцији. У септембру, заједно са Саветом Европе, био би одржан велики скуп о тој теми и Србија би започела решавање овог неодложног питања. Наш предлог упоредио би се с решењима у другим европским земљама које су већ спровеле реституцију.
Мада се закон о реституцији још крије од очију јавности, извори „Новости“ казују да би он био комбинација натуралне реституције и финансијског обештећења. Да ли стари власници, односно њихови наследници, после свега, имају разлога за радовање?
Према нашем извору, повраћај у новцу неће почети одмах. Могуће је да новчана надокнада, кроз емитовање државних обвезница, почне за две године, а наплата ових хартија од вредности тек за четири до шест година. Иначе, сам процес денационализације и реституције трајаће, према неким проценама, између 10 и 20 година.

Мапе Србије и црвени фломастери послати су из Министарства економије и регионалног развоја у републички Завод за статистику не би ли одатле стигле границе будућих региона. Успело је Динкићево велико министарство да одреди број региона, чак и њихове називе али са границама није ишло тако лако па је затражен предлог поменутог републичког органа, будући да су и региони само статистички (иако су добили и функције које превазилазе статистичку организациону јединицу). Уосталом, по важећем уставу другачији и не могу бити.
Али неколико месеци пре усвајања овог Закона о регионалном развоју, председник Борис Тадић је најавио „побољшање Устава“ по питању регионализације тј. могуће формирање нових региона „јер није природно да једино Војводина буде регија са дефинисаним правима у Србији када и друге регије желе иста таква права“. То говори да би региони ускоро могли да постану много више него што су ови чије границе влади треба да предложи Завод за статистику.

Стратегија за одрживи опстанак и повратак на Косово и Метохију, за коју је Министарство за КиМ са министром Гораном Богдановићем на челу прошле године потрошило скоро пет милиона динара, по свему судећи, промашена је инвестиција! Наиме, државни секретар у Министарству за КиМ Звонимир Стевић признао је да стратегија, коју је радила група професора на Факултету политичких наука, неће бити реализована током ове године!
- Владе су се мењале, а националне стратегије за Косово и Метохију скоро да и нема. Министарство за КиМ усвојило је Стратегију за одрживи опстанак и повратак у јужну покрајину, али је економска криза учинила да део те стратегије из објективних разлога не може бити реализован у овој години. Следеће године, уз помоћ већих финансијских средстава, кренућемо у стварање услова за бољи и квалитетнији живот српске заједнице на простору Косова - истиче Стевић.
Министар за КиМ Горан Богдановић за Курир каже да је истина да је економска криза успорила реализовање стратегије. На питање зашто је толико новца дато за документ који не може бити реализован, наш саговорник одговара да нико није могао да предвиди кризу.

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, изјавио је у Приштини да ће Косово бити приоритет у његовом раду. Он је приликом прве посете Косову, најавио смањење броја припадника КФОР-а, што је, како је рекао - резултат побољшања стања безбедности. Са таквом оценом не слаже се државни секретар за Косово и Метохију Оливер Ивановић.
НАТО ће наставити да помаже Безбедносне снаге Косова, али снаге КФОР- а у покрајини треба смањити, рекао је Расмусен после разговора са званичницима Косова. Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Оливер Ивановић је рекао да се не може сагласити са оценом генералног секретара НАТО-а да је безбедносна ситуација у Покрајини побољшана. Указујући да Расмусен намерно игнорише чињеницу да ниједан злочин над косовским Србима од доласка међународних снага 1999. године није добио судски епилог, државни секретар је генералног секретара Алијансе упозорио да су управо тиме сви починиоци злочина охрабрени да понове злодела. О томе би НАТО морао да води рачуна када одлучује о смањењу броју војника КФОР-а на Космету – нагласио је Ивановић. Он је у покрајини присуствовао 13. августа служењу парастоса двојици српских дечака убијених у Гораждевцу на обали реке Бистрице у терористичком нападу пре шест година.

Лидери Сједињених Држава, Канаде и Мексика завршили су годишњи самит обећањем да ће да побољшају сарадњу у областима од економије до борбе против свињског грипа. На заједничкој конференцији за новинаре у Гвадалахари председник Барак Обама, мексички председник Фелипе Калдерон и канадски премијер Стивен Харпер говорили су синоћ о изазовима са којима је суочена Северна Америка. Везе три северноамеричке земље биле су очигледне у Гвадалахари. Такође су биле евидентне и неизбежне тензије које се јављају међју суседима. Они су разговарали о питањима која прелазе границе, као и о заједничким и проблемима и циљевима:
„Овде смо данас, три земље, један континент - због изазова и прилика са којима ћемо се заједно суочавати,“ рекао је председник Обама. Кључ међу тим изазовима је глобална рецесија. Председник Обама је рекао да су економије три земље повезане и да оне стога морају да сарађују:
„Ми смо највећи трговински партнери и док радимо са циљем да постигнемо трајни просперитет, морамо да повећавамо трговину, а не да је ограничавамо.“

Пре десетак година у Липу код Бихаћа вратило се четворо Срба. Пошто јој је умро супруг Миле, Дара Балабан је поново отишла у избеглиштво, док су друго двоје српских повратника, старица Смиљана Ромић и син јој Свето умрли од глади. После њих четворо у Липу се више нико није враћао.
– Дао Бог да је Липа једина у бихаћкој општини. Било би добро да је Липа једини ружан пример. А није, јер у двадесет и шест села и заселака у којима су пре рата живели искључиво Срби, ни четрнаест година после рата, нико се није вратио. Сва та наша села избрисана су са географске карте. Све што смо имали зарасло је у коров. И рушевине наших кућа и наша гробља – почиње причу Драго Ромић који је, после родне Липе, нови кров над главом подигао у Инђији.
Од око хиљаду предратних становника, искључиво Срба, у месну заједницу Липа, којој припадају још и Дољани и Теочак, „вратила” се само црква Пресветог Вазнесења Господњег, саграђена и освештана пре више од једног века. Два пута је од тада рушена. Први пут 1941. а други пут 1995. године. Њену обнову финансирали су сељани расути по свету.

Званичници у Европској комисији поручили су уочи летње паузе да многе владе у ЕУ желе да унесу нову енергију у процес проширивања на западном Балкану, како би се показало да очекивани брзи улазак у чланство ЕУ Исланда, никако не значи да је западни Балкан "заборављен" и гурнут у страну. Земљама овог дела Балкана истовремено је поручено да наставе са усвајањем европских стандарда, како би се убрзао њихов процес евроинтеграција.
За Србију је битно да спроводи реформе и усваја и спроводи европске законе, јер ће "све много лакше ићи" кад дође тренутак процене да ли је Србија спремна за нови степен уграђивања у Европску унију, пренели су недавно медијима, уочи одласка на летњи одмор, званичници у Европској комисији и Савету министара ЕУ. Они су такође назначили да је посебно важно да се Србија, као и цео западни Балкан, изборе са нарастајућим економским невољама, што би посебно могло да се испољи на јесен. Са друге стране, међутим, економски проблеми и прави колапс исландског банкарског система очигледно нису били, не само препрека, већ и замајац што бржег укључења ове земље у Унију 27-морице, примећују аналитичари. У том смислу, свакако је индикативан и најновији, у низу услова за процес европинтеграција Србије, које је недавно формулисао Оли Рен, тражећи хитно усвајање закона о реституцији имовине одузете после II Светског рата, што би могло са се оквалификовати као директно мешање у унутрашњу политику земље. Чињеница је да је овај закон давно требало да се усвоји, првенствено због задовољења правде према оштећеним лицима, али је крање индикативно наводити га као нови услов наставка евроинтеграција Србије.

Овенчаног звањем драгачевског победника, прве и „златне трубе” 49. трубачке смотре у Гучи, Дејана Петровића су јуче по подне пред кућом у насељу Доварје у Ужицу, уморног али насмејаног, дочекале двогодишња кћерка Јована и супруга Бранка. Загрљај, пољупци, пуна кућа радости...
– Сви се радујемо, а како и не би: први пут сам, ево, освојио прву трубу, а други пут „златну трубу” Драгачевског сабора. Јесте, радовао сам се овог пута највише, јер није мала ствар ујединити звања најбољег и по оцени жирија и по мишљењу публике. А и нашу песму „Болна лежи Анђелија млада” саборски жири је оценио као најбоље одсвирану. Потпун успех, укупно шеста „златна труба” у нашој породици, две моје и четири које је освојио мој покојни отац Мићо – каже за „Политику” Дејан Петровић и додаје: „Очево дело је у основи овог успеха, он је био велики трубач и прави учитељ својих синова, мене и мога брата Дарка, који свира тенор. На покојног оца мислио сам и током победничке свирке у Гучи, знао сам да морам успети.”
Дејан Петровић има свега 24 године, а иза себе скоро 13 година озбиљног бављења трубом. Млад човек који је у свом послу успео, најмлађи наш мајстор трубе – то звање стекао је пре три године. Музичар је свуда радо виђен, али му труба није једини посао.