Кад је реч о проблемима у приватизованим фирмама, Влада планира да спроведе ригорознију контролу купородајних уговора, објаснио је Динкић. Према његовим речима, у оквиру нових мера, најзначајнији је предлог да се запосленима, чији послодавци од јануара 2004. године до јуна ове године, нису уплаћивали порезе и доприносе, омогући повезивање радног сража и  здравствена заштита. У процесу приватизације, у протеклих осам година, петина предузећа која је променила власнике била је неуспешна, што је слично као у другим земљама у транзицији, оценио је министар Динкић.
Према речима потпредседника Самосталног синдиката Србије Драгана Зарубице, кључни разлог за радничко незадовољство, поред неисплаћених зарада је и  лоше пословање у фирмама. Разлог за то су и неуспеле  приватизације бројних предузећа, које су, како је оценио, лоше урађене, тако да гро радничких протеста произилази из те чињенице. Загубица наводи само неке од примера, где, због неповезаног радног стажа, штрајкују радници „Пољопривредног комбината Београд“, „Рудника“ из Горњег Милановца, „Копаоника“ из Куршумлије. Такође, због неиспуњених обавеза из купородајног уговора, протествују и радници београдског „ Икарбуса“, „Заставе електро“ из Раче, „Трајала“ из Крушевца, као и нишких фирми „Грађевинара“ и „Нитекса“. Према његовим речима, већина нових власника предузећа нема одговарајућу визију развоја и не размишлају о инвестицијама. Зарубица је критиковао и рад Агенције за приватизацију и оценио да је неприхватљиво да она истовремено обавља продају и контролу купопродајних уговора. То, како је прецизирао, оставља простор за корупцију.
Иначе, када је реч о новим мерама, које је припремила Влада за решавање социјалних проблема радника, Зарубица је оценио да стижу са закашњењем, али да има и добрих решења, која могу да смире горуће стање и спрече даље пропадање економије, међу којима има и бивших привредних гиганата. 
Зарубица је објаснио да мере обухватају једнократну помоћ од 5000 динара или око 50 евра за најугроженије раднике. Такође, држава  покушава да пронађе решење како би обезбедила здравствено осигурање за све раднике и у случајевима када послодавац није уплаћивао доприносе. Дугови послодаваца за неисплаћене зараде премашују 143 милијарде динара, или око 1,5 милијарди евра, а скоро две трећине предузећаје је неликвидно. Најтежа ситуација је у предузећима, која се баве металуршком, грађевинском и текстилном индустријом. 
Једино нов консензус свих релевантних социјалних партнера – Владе, послодаваца и синдиката може да допринесе проналажењу адекватних решења, јер свака друга опција може да доведе до радикализације радничког протеста. Како би зауставила пад стандарда, Влада је одлучила да, током преговора са мисијом ММФ- а, која борави у Београду ради ревизије кредитног аранжмана, одустане од повећања ПДВ- а и  пореза на зараде.
Јелене Миленковић