Прилози

Лидери Сједињених Држава, Канаде и Мексика завршили су годишњи самит обећањем да ће да побољшају сарадњу у областима од економије до борбе против свињског грипа. На заједничкој конференцији за новинаре у Гвадалахари председник Барак Обама, мексички председник Фелипе Калдерон и канадски премијер Стивен Харпер говорили су синоћ о изазовима са којима је суочена Северна Америка. Везе три северноамеричке земље биле су очигледне у Гвадалахари. Такође су биле евидентне и неизбежне тензије које се јављају међју суседима. Они су разговарали о питањима која прелазе границе, као и о заједничким и проблемима и циљевима:
„Овде смо данас, три земље, један континент - због изазова и прилика са којима ћемо се заједно суочавати,“ рекао је председник Обама. Кључ међу тим изазовима је глобална рецесија. Председник Обама је рекао да су економије три земље повезане и да оне стога морају да сарађују:
„Ми смо највећи трговински партнери и док радимо са циљем да постигнемо трајни просперитет, морамо да повећавамо трговину, а не да је ограничавамо.“

Пре десетак година у Липу код Бихаћа вратило се четворо Срба. Пошто јој је умро супруг Миле, Дара Балабан је поново отишла у избеглиштво, док су друго двоје српских повратника, старица Смиљана Ромић и син јој Свето умрли од глади. После њих четворо у Липу се више нико није враћао.
– Дао Бог да је Липа једина у бихаћкој општини. Било би добро да је Липа једини ружан пример. А није, јер у двадесет и шест села и заселака у којима су пре рата живели искључиво Срби, ни четрнаест година после рата, нико се није вратио. Сва та наша села избрисана су са географске карте. Све што смо имали зарасло је у коров. И рушевине наших кућа и наша гробља – почиње причу Драго Ромић који је, после родне Липе, нови кров над главом подигао у Инђији.
Од око хиљаду предратних становника, искључиво Срба, у месну заједницу Липа, којој припадају још и Дољани и Теочак, „вратила” се само црква Пресветог Вазнесења Господњег, саграђена и освештана пре више од једног века. Два пута је од тада рушена. Први пут 1941. а други пут 1995. године. Њену обнову финансирали су сељани расути по свету.

Званичници у Европској комисији поручили су уочи летње паузе да многе владе у ЕУ желе да унесу нову енергију у процес проширивања на западном Балкану, како би се показало да очекивани брзи улазак у чланство ЕУ Исланда, никако не значи да је западни Балкан "заборављен" и гурнут у страну. Земљама овог дела Балкана истовремено је поручено да наставе са усвајањем европских стандарда, како би се убрзао њихов процес евроинтеграција.
За Србију је битно да спроводи реформе и усваја и спроводи европске законе, јер ће "све много лакше ићи" кад дође тренутак процене да ли је Србија спремна за нови степен уграђивања у Европску унију, пренели су недавно медијима, уочи одласка на летњи одмор, званичници у Европској комисији и Савету министара ЕУ. Они су такође назначили да је посебно важно да се Србија, као и цео западни Балкан, изборе са нарастајућим економским невољама, што би посебно могло да се испољи на јесен. Са друге стране, међутим, економски проблеми и прави колапс исландског банкарског система очигледно нису били, не само препрека, већ и замајац што бржег укључења ове земље у Унију 27-морице, примећују аналитичари. У том смислу, свакако је индикативан и најновији, у низу услова за процес европинтеграција Србије, које је недавно формулисао Оли Рен, тражећи хитно усвајање закона о реституцији имовине одузете после II Светског рата, што би могло са се оквалификовати као директно мешање у унутрашњу политику земље. Чињеница је да је овај закон давно требало да се усвоји, првенствено због задовољења правде према оштећеним лицима, али је крање индикативно наводити га као нови услов наставка евроинтеграција Србије.

Овенчаног звањем драгачевског победника, прве и „златне трубе” 49. трубачке смотре у Гучи, Дејана Петровића су јуче по подне пред кућом у насељу Доварје у Ужицу, уморног али насмејаног, дочекале двогодишња кћерка Јована и супруга Бранка. Загрљај, пољупци, пуна кућа радости...
– Сви се радујемо, а како и не би: први пут сам, ево, освојио прву трубу, а други пут „златну трубу” Драгачевског сабора. Јесте, радовао сам се овог пута највише, јер није мала ствар ујединити звања најбољег и по оцени жирија и по мишљењу публике. А и нашу песму „Болна лежи Анђелија млада” саборски жири је оценио као најбоље одсвирану. Потпун успех, укупно шеста „златна труба” у нашој породици, две моје и четири које је освојио мој покојни отац Мићо – каже за „Политику” Дејан Петровић и додаје: „Очево дело је у основи овог успеха, он је био велики трубач и прави учитељ својих синова, мене и мога брата Дарка, који свира тенор. На покојног оца мислио сам и током победничке свирке у Гучи, знао сам да морам успети.”
Дејан Петровић има свега 24 године, а иза себе скоро 13 година озбиљног бављења трубом. Млад човек који је у свом послу успео, најмлађи наш мајстор трубе – то звање стекао је пре три године. Музичар је свуда радо виђен, али му труба није једини посао.

Екрем Мамутовић донео је педесет пето по реду трубачко признање у Врање, град познат и по мераку, чочеку и дерту. У Врању, а посебно у Горњој чаршији, долазак најбољег оркестра са сабора у Гучи прослављен је на бразилско-врањски начин – у ритму чочека севдаха и мерака.
Свечано је јуче било и испред зграде СО Врање и у њој, где је за најбољи дувачки оркестар на свету, шампиона Гуче, пријем приредио градоначелник Мирољуб Стојчић, који је одушевљен шебојкасто-свиленкастим звуком Екремове трубе, због које крв прокључа, заиграо уз „Лелу Врањанку”, химну свих Врањанаца. Управо обрадом старих песама из овог краја и новим врањским чочеком оркестар Екрема Мамутовића одушевио је више од 500.000 посетилаца на овогодишњем Сабору трубача у Гучи.
– Ово је још једна у низу победа, од легендарног Бакије Бакића до Екрема Мамутовића. Потврдили сте да труба и даље живи у Врању, да проноси славу и музичку традицију овог града широм света. Нема сумње, победили су квалитет, знање и искуство. Постали сте бренд југа Србије који је тражен у свету. Ваше трубе су лек за душу и гласници изворне музике врањског краја, које, како видим, имају наследнике – рекао је градоначелник Стојчић.

Под шатрама у Гучи млади сабораши саставили су дан и ноћ, трубе су парале драгачевску зору и највећи скуп у Србији сврстао се међу празнике овог народа. Једно од најбољих издања Сабора у овом веку завршено је, бар у ових неколико дана, победом радости над загонеткама свакодневице.
На позорници крај Белице, јуче поподне, 16 водећих трубачких оркестара Србије такмичило се за победничка звања на овом, 49. Сабору, и та слика је, захваљујући директном преносу за национални ТВ канал, Интернет и сателит, обишла планету. Такмичење трубача свечано је отворио саборски гост Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији.
Један од оних који су уживо понели кући саборске слике јесте Мајкл Манси (47), директор компаније „Бајер кроп” за централну Европу.

Дуго је чекала и борила се за своје прве ципеле, иако је потицала из имућне куће. Утолико их је више чувала. У њима је пошла на вашар у Крупaњ. Играло се коло, а почела је да пада киша. Изула је ципеле и боса играла у колу. Блатњавим путем вратила се кући с ципелама у рукама. Деда Драгић, видевши је, пред укућанима је наглас рекао: „Ово дете ће се увек добро сналазити у животу.“
И – био је у праву. Борка Вучић, тиха и скромна по природи, вешто се сналазила у свим ситуацијама. Али и остављала видљив траг иза себе. И све тако до своје трагичне погибије, 1. августа ове године на аутопуту Београд – Ниш, код Лапова.
Постала је најпознатија српска банкарка и један од највећих банкарских стручњака.
А прве озбиљне пословне лекције научила је управо у породици, на искуству прадеде и деде по оцу Нинка Муцића и Драгића Муцића, оснивача прве приватне основне школе и власника прве вршалице у Србији. Доста се угледала и на искуство прадеде по мајчиној линији Миће Јевтића, кмета варошице Крупањ, пренумеранта првог Српског речника Вука Караџића, издатог 1852. године.
Од деде Драгића, спонтано, учила се и банкарству. Пошто је газда Драгић, како су га звали, био имућан сељак, многи су се код њега задуживали, тражећи да их сачека са неком исплатом или позајмљујући новац. Давао је увек на признаницу, на којој је писало када и с коликом каматом се паре враћају. Кад сељак не успе да сакупи да врати дуг, за позајмљени новац, за семе или за најам вршалице, половину је враћао у пшеници или некој другој роби. Тако је Драгић репрограмирао дуг својих сељака, „комитената“, а Борка се на томе учила.

Канадске власти пажљиво мотре планове Русије да идућег априла пошаље падобранце на Арктик, изјавио је канадски министар одбране Питер Мекеј . Мекеј је рекао да ће канадске снаге пресрести сваког ко уђе у ваздушни простор те земље. Не наводећи шта ће Канада учинити у априлу, он је рекао да је Канада спремна да брани своје границе.
Руски генерал ове недеље је најавио план да се прослави 60. годишњица првог падобранског слетања на Северни пол слањем падобранаца на исто место.
Русија, САД, Канада, Данска и Норвешка покушавају да добију надлежност над деловима Арктика за који се верује да садржи четвртину неоткривених залиха нафте и гаса. Све те земље су пристале да се придржавају међунардоног права док научници не израде мапу дна океана испод Арктика.
Спор око Арктика интензивиран је пошто су подаци указали да глобално отопљавања смањује поларни лед, што би могло да доведе до отварања нових пловних путева и нових могућности коришћења ресурса.
У фебруару је Канада послала борбене авионе да пресретну руски бомбардер који је летео ка канадском ваздушном простору.

Званичници у Тирани саопштили су истражиоцу Савета Европе Дику Мартију да се у Албанији не може водити истрага о наводним злочинима и трговини органима Срба и других неалбанаца током рата на Косову на основу оптужби бивше главне тужитељке Хашког трибунала, нити власти у Београду, јавили су електронски медији у Приштини. „Право да воде истрагу на територији Албаније има само албанско тужилаштво”, рекао је званичнику Савета Европе министар правде Албаније Енкељед Алибеај, а преноси приштински канал РТВ 21.
На ову изјаву Алибеаја, Марти је према РТВ 21 одговорио: „Одбијам да верујем да је то истина, али бисмо волели да се то питање истражи”.
На то му је, према истом извору, албански министар рекао да одбија да одговори захтеву Министарства правде Србије, пошто се ради о неистинитим претензијама о којима нема никаквих доказа.
Албански министар је такође рекао да „ниједан страни држављанин нема право да обавља процедуралне истражне радње на албанској територији”. Истрагу, према његовим речима, можеспроводити само албанско тужилаштво на основу захтева који долази од других држава. У том случају тужилаштво предузима све радње у циљу расветљавања питања.”

Податак да ће се и чувена српска мелодија „Свилен конац” чути на фестивалу у Гучи сам по себи није нимало необичан, али чињеница да ће је вечерас на празник трубе извести „Дипломате”, један од два америчка морнаричка дувачка оркестра, свакако јесте! Секстет из САД ће наступити на концерту иностраних лимених дувачких састава, који почиње у десет и тридесет. Како је за „Политику” рекао фронтмен бенда Адам Дјук Стјубл, који у морнарици има необични чин музичара прве класе, на репертоару „Дипломата” углавном се налазе обраде класика америчког жанра познатог под именом ритам и блуз. Публика у Гучи уживаће у нотама Џејмса Брауна, Стивија Вондера, Реја Чарлса, групе „Иглс”, али и у једној румунској традиционалној композицији.
– Имали смо само две недеље да се спремимо, тако да смо стигли да увежбамо само неколико српских композиција. Али, сигуран сам да ћемо на лицу места чути нешто што ћемо касније уврстити у репертоар. Мени није непозната српска музика, јер сам се још пре девет година „заљубио” у један албум Бобана Марковића, али моје колеге нису толико упућене – каже Адам Стјубл.