Или постоји од неког прихватљив разлог да матица Србија не прихвати Национални савет српског расејања? Или да одбије да нашој дијаспори у Немачкој, Енглеској, Шведској, Америци, Аустралији и … омогући иста и права и услове, као мањинама у матици, да и ми у расејању можемо да делујемо на очувању српског, нашег матерњег језика и наше културе?
Да наша деца у белом свету уче српски језик и да у тим земљама функционишу медије на српском?
Дешавања у Србији су јасан показатељ да је крајње време да се расејање, бар по овом питању, уједини и организује. Да од матице захтевамо да најбројнију српску "мањину" у свету (српску дијаспору) држава Србија третира на исти начин као што се у Србији поштују и третирају мањине и уважавају њихова политичка, демократска и људска права. Ни мање ни више.
И не само због тога. Национални савет српског расејања би остварио могућност осмишљеног деловања за добробит свих грађана Србије и свеобухватног српског народа. Без обзира да ли живимо у расејању, у Србији или у Републици Српској.
Током задње две деценије многа дешавања на просторима бивше СРЈ представљана су светској, али и грађанима у бившим југословенским републикама, а данас државама, селективно и једнострано, пристрасно и нетачно.
Неадекватно реаговање "српске стране", као и несхватљива и неприхватљива пасивност садашње државе Србије, али и српског расејања, омогућило је и омогућује и даље да се неосновано негативна, већим делом режирана и нетачна слика о Србији и Републици Српској, као и о српском народу у целини, све више учвршћује. А требало би да је супротно.
Део медија и многи политичари у демократским земљама су у осмишљеној намери да сложен мозаик распада бивше Југославије и грађанског рата, представе као једнобојно платно.
У томе су ишли толико далеко (а истим путем корачају и даље) да се и за истинита и за неистинита дешавања и злочине, осуђује само један, читав народ (српски) што је цивилизацијски неприхватљиво.
Потреба оснивања Националног савета српског расејања је многобројна:
- Исправљање негативне и некоректне слике о српском народу у светској јавности.
- Информисање јавности западних земаља о непоштовању спразума, договора и обавеза потписаних од стране новонасталих држава, например Хрватске, егзистенцијално важних за српску популацију у тој земљи, као и за избегле, и из Хрватске прогнане Србе.
- Информисати Владе и Парламенте земаља Европске Заједнице, и друга релевантна одредишта, и захтевати да реагују за што хитније решавање питања исплате стечених пензија прогнаних и избеглих из Хрватске; враћање њиховог станарског права и гарантовање имовинске и личне сигурности за све који су се вратили или који ће се, евентуално, вратити у Хрватску.
- Праћење и информисање о дешавањима у Босни, односно, у, и са Републиком Српском.
- Праћење и информисање о (не)дешавањима на Косову и свакодневним притисцима којима је и даље изложено неалбанско становништво, првенствено Срби.
- Законом омогућено деловање Националног савета српског расејања, и у Србији, и изван ње, под истим премисима којима се омогућује деловање и активности Савета националних мањина у Србији.
Наведени примери су само неколико на брзину набацаних примера, а потреба и спектар деловања Националног савета српског расејања је исто тако важан и неопходан и на пољу очувања културе, језика, образовања и етничких медија…
Примарни циљ Националног савета српског расејања је:
- Повратити углед српског народа у свету
- Разобличавати и указивати на неприхватљиво присутне супротности у известајима НВО и других институтивних представника Европске заједнице и Америке, који су присутни у Србији и државама у окружењу.
- Континуирано, координирано и масовно, уз помоћ организација нашег расејања и утицајних појединаца у свету, информисати о реалном дешавању и животу у Србији, посебно на Косову и Рашкој области, али исто тако и у Босни и Републици Српској.
- Покренути српско расејање да буде коректно информисано. Да захтевају од медија и политичких и друштвених структура у тим респективним државама, да се Србија и српски народ уважавају исто као и сви остали народи и државе, што је у складу са важећим законима тих земаља и међународним и људским правима.
- Приоритет у годинама које су пред нама је да наше расејање буде чињенично и детаљно упознато са правима и животу националних мањина у нашој матици. Првенствено Албанаца и Бошњака у Рашкој области, као и Мађара у Војводини. Да уставом загарантована права тих мањина у Србији упоређују са правима Срба у државама у окружењу, али и са правима других мањина у другим државама у свету, и да о томе информишу њихово окружење.
- Да се ангажује за омогућавање да српско расејање може да утиче на политичка и друга дешавања у матици. Онолико колико то чине националне мањине у Србији, мада је српско расејање скоро десетоструко бројније од најбројније националне мањине у Србији.
Никола Јанић,
Иницијатор оснивања Националног савета српског расејања и домаћин дружења и разговора 20-тог августа 2009. у Београду. www.janic.se/?p=1048