Прилози

САД ће одиграти пресудну улогу при решавању преосталих сукоба проистеклих из распада СФРЈ и могле би одредити политику Запада пре свега према два нерешена питања - Косову и БиХ, оценио је Душан Рељић из Немачког института за међународну политику и безбедност.
У чланку Западни Балкан у троуглу САД-ЕУ-Русија, аутор наводи да би Србија могла да се нађе на путу остваривања циљева америчке политике и у односу на албанско и у односу на босанско питање.
Упоредо с тим, велики су изгледи да ће се продужити и америчко-руска размимоилажења на простору Југоисточне Европе, док је у исто време, тешко замислити да ће се ЕУ, која себе види као покретачку снагу политичког и економског преображаја на Западном Балкану, ослободити зависности од политике САД у том региону.
У чланку објављеном у новом броју „Међународне политике” наводи се да су САД, иако „економски уздрмане и заглибљене у ратове у Ираку и Авганистану”, несумњиво и даље довољно моћне да одреде главне смернице политике Запада на подручју бивше Југославије.
Међутим, додаје се, ни самостално, ни у спрези са ЕУ, САД нису толико моћне да би могле да сузбију нове сукобе који могу да проистекну из недостатака која садрже решења наметнута региону.

*Хало, да ли сте ви госпођа Гордана Михаиловић?
- Да. Зашто?
* Желимо да се сретнемо и разговарамо о вашем оцу Драгољубу...
- Нећете ме наћи!
Ово је био одговор који смо добили када смо у среду први пут ступили у контакт са Горданом Михаиловић, ћерком четничког команданта и ђенерала Драже Михаиловића. Спустила нам је слушалицу. Покушали смо поново. Иако је понављала да не жели да говори за јавност, овај пут смо успели да извучемо неколико одговора.
* Зашто не желите да помогнете државној комисији која ће од вас тражити узорак ДНК да би утврдила идентитет вашег оца?
- Не желим да сарађујем са том комисијом. Касно се ова држава сетила да трага за мојим оцем. Нека оставе кости мог оца на миру.
* Зашто не желите да сарађујете?
- Зато што су ми се неки људи који јавно говоре о мом оцу Драгољубу смучили. Они не говоре истину. Ја због њих већ две деценије не читам новине.
* Свеједно, ваша помоћ била би драгоцена...

Републичком јавном тужилаштву достављен и списак оних који су „обављали” метеоролошка испитивања на терену, односно припадника обавештајне службе која је „покривала” хапшење четничког генерала
Безбедносноинформативна агенција доставила је, пре неколико дана, Републичком јавном тужилаштву документацију са именима официра Озне који су учествовали у хапшењу четничког генерала Драгољуба – Драже Михаиловића. Истовремено, тужилаштву је достављен и списак имена лица која су „обављала” метеоролошка испитивања на терену, односно припадника обавештајне службе која је „покривала” хапшење Михаиловића.
Према речима Слободана Радовановића, в. д. републичког јавног тужиоца, и Слободана Хомена, државног секретара у Министарству правде, иначе чланова Државне комисије за утврђивање истине у вези са смрћу Драже Михаиловића, достављена документација умногоме би требало да допринесе откривању места на којем је покопано тело некадашњег четничког војводе.
Поред списка, домаћој јавности се први пут обелодањују и фотографије припадника Озне како позирају са четничким генералом – на једној су у партизанским униформама, а на другој у четничким, јер је пре хапшења та група месецима изигравала четнике, инфилтрирајући се у њихове редове.

Репертоаром расних и етничких провокација трећаке Математичке гимназије на улазу у хотел „Албион” на екскурзији у Прагу „почастили” су вршњаци из Хрватске. Жестоког батинања и теже повређених није било. Инцидент се не би ни десио да су пијане средњошколце из Задра и Шибеника обуздали њихови предавачи, који нису ни били присутни. Између 40 и 50 хрватских школараца певало је такозване усташке песме, громогласно претећи математичарима. Неколико девојчица успело је и ногом да поткачи ученице из Србије. Престонички гимназијалци послушали су савет професора – нису реаговали на провокације чак ни када су туристичког водича оборили свађалачки настројени клинци. Избегли су сукоб и већи инцидент, вративши се у аутобусе који су их из дискотеке довезли на починак. Тако су јуче у Математичкој гимназији немилу ситуацију дочарали очевици и учесници. Вођа пута и професор Жељко Лежаја замерио је обезбеђењу хотела које је, како каже, све време било присутно и апсолутно није покушало да смири ситуацију.
– Нема крви ни материјалне штете, дакле ништа се није ни десило – парафразирао је речи особља. Оценио је да је полиција покушала да инцидент представи као међувршњачки сукоб, а не испланирани напад.

Према последњем попису становништва из 2002, у више од шездесет села било је мање од 20 становника просечне старости 65,5 година
У Србији ће за 15 година око 700 села остати без становника, што значи да ће се чак свако пето село угасити, тврде у Заводу за проучавање села. Одласком становника са села највише су погођени погранични крајеви. Ђуро Стевановић, директор Завода за проучавање села, каже да држава нема разумевања за решавање проблема демографског и економског изумирања села иако је Србија 95 одсто рурално подручје.
- У скоро 700 српских села има мање од 100 становника, и то углавном старачког. То су претежно погранична села, на ободу према Босни и Бугарској, ту су још и новопазарска и села централне Србије. Према последњем попису становништва из 2002, у више од шездесет села било је мање од 20 становника просечне старости 65,5 година, па можемо сматрати да су она већ нестала - истиче Стевановић.
Он наводи да у селу живи 50 одсто становништва наше земље и да је хитно потребно донети стратегију развоја села, додајући да је нужно и ангажовање државе у стварању инфраструктуре и бољих услова за живот на селу.
- У селу Бабин Кал код Беле Паланке претпрошле године нуђено је породици са двоје основаца да пређу у град док траје њихово школовање, како малишани не би морали да свакодневно прелазе више десетина киолометара пешке. Родитељи нису пристали, јер су живели од своје земље, а у граду нису имали посао. После неког времена општина је, најзад, обезбедила превоз. Такво решење требало је одмах понудити породици, а не да и оног ко жели да остане на селу држава тера сели у град. Таквих примера је много - наводи Стевановић.

НАТО је започео војну вежбу на полигону Мањача крај Бањалуке. Кажу, одличан полигон за вежбе пешадије и тенкова. Знам најмање још пет сличних одличних полигона у земљама НАТО-а где би могле да се одигравају такве вежбе. А изабрана је Мањача. Вероватно је на осталим полигонима гужва, нема места. Али хајде нека буде и Мањача, јер није само у томе „квака 22”. Наиме, на Мањачи је ових дана на шатору војника армије БиХ осванула верска, зелена, исламска застава. А у шатору и око тог шатора су војници сва три народа БиХ. А БиХ је званично секуларна држава. Наравно, ствар је брзо заташкана, у команди НАТО-а у Сарајеву о томе ћуте, у штабу вежбе на Мањачи о томе нико не жели да прича. Ипак, можда ја то гледам параноично, можда је та застава, тај зелени барјак заправо и део вежбе, део сценарија да се види како Срби на Мањачи гледају на ту верску заставу? Па ће онда тимови за „псиоп” (проучавају психу људи) операције НАТО-а да направе студије о„балканским дивљацима који никако да превазиђу историју”.
Скоро истовремено, политичко Сарајево узбудило се због посете председника Србије Бориса Тадића Палама и отварања школе „Србија”. Када је у Сарајеву у октобру 2000. године отворена џамија краља Фахда, уз саудијски културни центар, колико се сећам нико се у политичком Београду није због тога узбудио. А и што би, то је верско питање у другој држави. Истина, те године и тог октобра многи су били заузети другим стварима, па и није било времена дивити се отварању још и неких културних центара у комшилуку. Које је финансирала Саудијска Арабија. А сада оволико узбуђење и протести из Сарајева због школе „Србија” на Палама.

У Београду отворена изложба ремек-дела Народног музеја - "100 година српске уметности", која је приређена у Галерији Српске академија наука и уметности.
Српски песник, приповедач, путописац и романсијер Растко Петровић је казао  „Све док не научимо да европски говоримо, нећемо бити у стању да спознамо вредности које имамо како би могли да их понудимо Европи“, а управо ова поставка сведочи о томе колико су српски уметници брзо учили да говоре европски", казао је министар културе републике Србије Небојша Брадић отварајући изложбу "100 година српске уметности."
У овој поставци обухваћен је период од 1850. до 1950. године, а изложена су репрезентативна дела Петра Добровића, Косте Миличевића, Милоша Голубовића, Надежде Петровић, Бете Вукановић, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђуре Јакшића, Катарине Ивановић и других. Вредност ових српских уметника није само у томе што су се школовали, путовали, боравили широм Европе и говорили стране језике  већ и у томе што су управо тај језик умели да повежу са нечим што јесте њихово биће и на тај начин отворе Европу за српску уметност.

Пред Хашким трибуналом лидер Cрпске Pадикалне Cтранке Војислав Шешељ, успротивио се захтеву тужилаца да му буде наметнут бранилац, оцењујући да би му тиме било одузето право на одбрану, што је "немогуће у цивилизованом свету".
"Тужилаштво тражи оно што је немогуће у цивилизованом свету - да ми се одузме право на одбрану. Ја могу да будем најгори злочинац, па и да кршим процесно право, али док се артикулисано понашам у судници и не онемогућавам да се процес одвија нормално - не може да ми се одузме право да се браним сам", рекао је Шешељ на статусној конференцији.
Тврдећи да "не постоји ниједан реалан основ" да му се одузме право да се брани сам, Шешељ је судијама рекао да нису ни свесни шта је у стању да уради да би заштитио своје право, алудирајући на двомесечни штрајк глађу који је спровео крајем 2006. године.
Хашко тужилаштво је, крајем августа, у додатку раније поднетом захтеву за наметања браниоца, као један од разлога навело то што је Шешељ у јулу осуђен на 15 месеци затвора због непоштовања Трибунала.
Шешељ је данас казао да још није добио српски превод тог захтева и да је о њему сазнао "из штампе".

Медијска удружења остају при ставу да је нови Закон о информисању лош, док у ОЕБС-у имају одређене замерке, али се уздржавају од оцена тог акта.
Полемика о измењеном Закону о информисању поново се захуктава дан уочи почетка примене тог закона. Шефовица одељења за медије ОЕБС-а Драгана Соломон подсетила је, гостујући у емисији “Утисак недеље”, да је та организација имала одређене примедбе на закон, али није желела да се изјасни да ли је он добар или лош.
“ОЕБС у овом случају посматра процесе, определио се не за то да - ми тако ни не рагујемо, тако што устанемо и кажемо ‘за’, ‘против’ – ми смо врло јасно изразили став да је један од највећих проблема то што није било јавне расправе, проблем регистрације самих медија и бојазан да ће високе казне доводити до тога стања у којем једна држава затвара медије, а то је заиста једна пракса која је неприхватљива”, подсећа Соломонова.
Она, међутим, каже да ће оцену да ли је закон “европски” или “антиевропски” на крају донети стручњаци Европске комисије.
“Да ли је овај закон европски или антиевропски ми ћемо чути већ у октобру месецу и те процене ће да ради Европска комисија, наравно у свом прогрес репорту (Извештају о напретку)”, каже шефовица одељења за медије ОЕБС-а.
Председница УНС-а Љиљана Смаиловић сматра да је закон репресиван и да ће довести до гашења медија.

Шефови хрватског фудбала користе болесног фашисту који шири мржњу да би појачали грозно расистичко лудило међу навијачима, пише британски таблоид „Сан” најављујући данашњи кључни меч у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу између Енглеске и Хрватске. Лист оптужује челнике Хрватског ногометног савеза да пуштањем песама Марка Перковића званог Томпсон на стадионима „охрабрују хулигане да обожавају лудака десничара који распирује мржњу и да на трибинама узвикују – Зиг хајл”. У његовим песмама славе се геноцид и Хитлерови логори смрти, а редовно се чују на озвучењу пред утакмице које Хрватска игра код куће. „Његове болесне слогане пева на хиљаде навијача”, објашњава „Сан” у тексту под називом „Sick Heil” (Болесно „хајл”). Чланак је илустрован сликама са Томпсонових концерата – на једној девојка обучена у црно диже руку у нацистички поздрав, а на другој то исто чини на хиљаде посетилаца концерта на Максимиру.
Лондонски лист подсећа да је и нападач Енглеске Емил Хески морао да истрпи ужасне увреде и одвратне мајмунске повике кад су се две репрезентације састале у Загребу. Уз Хескија, у енглеском националном тиму играју још двојица тамнопутих фудбалера. „Сан” објашњава и да Томпсонови обожаваоци и хрватски навијачи често узвикују „За дом спремни”, поздрав усташа које су, подсећа се, у Другом светском рату у логорима убиле 90.000 невиних Јевреја, Рома и Срба. Чак је и хрватски селектор Славен Билић рекао да играчима у свлачионици пушта Томпсонове песме како би их ободрио.