Прилози

Ма­на­сти­ри­ма Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве – Пећ­кој па­три­јар­ши­ји, Гра­ча­ни­ци и Де­ви­чу – не­ће би­ти укљу­че­на стру­ја док не бу­ду пот­пи­са­ли уго­во­ре са Ко­сов­ском елек­тро­е­нер­гет­ском кор­по­ра­ци­јом (КЕК), а што се ти­че за­о­ста­лог ду­га, за са­да, он ће би­ти за­мр­знут, али ни­ка­ко и от­пи­сан. Ово за „По­ли­ти­ку” ка­же Суљ­ми­је Ки­ка, порт­па­рол КЕК-а, до­да­ју­ћи да су ма­на­сти­ри ду­жни да из­ми­ре ду­го­ва­ња за утро­ше­ну елек­трич­ну енер­ги­ју и за про­те­клих де­сет го­ди­на.
Жен­ски ма­на­сти­ри Гра­ча­ни­ца и Де­вич већ су не­де­љу да­на у мра­ку, а Пећ­кој па­три­јар­ши­ји је стру­ја ис­кљу­че­на пре два да­на.
На пи­та­ње да ли у КЕК-у има­ју по­да­так ко­ли­ко нов­ца ду­гу­ју ова три ма­на­сти­ра на КиМ, Ки­ка је од­го­во­ри­ла: „Тре­нут­но не мо­гу да вам ка­жем”.
И док у КЕК-у усло­вља­ва­ју укљу­че­ње стру­је пла­ћа­њем ра­чу­на овој кор­по­ра­ци­ји, до­тле у Ми­ни­стар­ству за КиМ и Ко­ор­ди­на­ци­о­ном цен­тру ка­жу да је ова­кав по­тез КЕК-а за сва­ку осу­ду, као и да ова­кав по­сту­пак пре­ма срп­ским све­ти­ња­ма си­гур­но ни­је пут за ста­би­ли­зо­ва­ње при­ли­ка на КиМ.
Зво­ни­мир Сте­вић, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству за КиМ и пред­сед­ник Ко­ор­ди­на­ци­о­ног цен­тра за Ко­смет, за „По­ли­ти­ку” на­гла­ша­ва да је овим по­те­зом КЕК се­бе ле­ги­ти­ми­сао у крај­ње не­га­тив­ном све­тлу, али да он оче­ку­је да ће ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца без од­ла­га­ња ин­тер­ве­ни­са­ти ка­ко би се овај про­блем пре­ва­зи­шао, а на­по­ре у пре­ва­зи­ла­же­њу овог ви­ше­го­ди­шњег про­бле­ма, ка­ко је на­гла­сио, ула­же и зва­ни­чан Бе­о­град.

Кандидат за црногорског амбасадора у Београду Игор Јововић проблематична је личност, са озбиљним мрљама у дипломатској каријери, због чега му агреман, по свему судећи, неће бити потврђен. Слањем таквог кандидата Подгорица шаље и јасан сигнал о томе како гледа на односе са Београдом и истовремено прекида сваку даљу причу о захтеву Србије да отвори три конзулата у Црној Гори.
Јововић је, наиме, у два мандата био амбасадор тадашње СРЈ, односно Србије и Црне Горе, прво у Етиопији од 1990. до 1998. године, а затим у Хелсинкију од 2003. до 2006. године.
Како сазнајемо из добро обавештених извора, после његовог одласка из Адис Абебе, етиопско министарство спољних послова упутило је дипломатску ноту којом су затражили сарадњу у криминалистичким истрагама које су у том тренутку водили против својих грађана и одговоре на питања о Јововићевим „сумњивим радњама и околностима“.
Етиопљани су тражили објашњење због случаја у коме су код Јововићевог возача, етиопског држављанина, пронађена два пиштоља за које је он изјавио да их је од Јововића и купио. Возач је тада посведочио и да је тадашњи амбасадор СРЈ препродавао пиће, цигарете и контингенте хране набављане из Лондона који су поручивани преко амбасаде. Приликом преузимања једног контејнера, наводи извор „Блица“, етиопски цариник тражио је да се контејнер отвори, али га је тада амбасадор Јововић ошамарио.

Седморо људи, од којих шест жена и један мушкарац, погинуло је у четвртак увече у фабрици муниције "Први партизан" у Ужицу после четири експлозије које су одјекнуле око 21:30, изјавио министар полиције Ивица Дачић. Министар полиције је саопштио и да је 14 радника лакше повређено. Он је, после обиласка фабрике, рекао да узроци експлозије још нису познати. Председник општине Ужица Јован Марковић је најавио Дан жалости у Ужицу.
Министар одбране Драган Шутановац је рекао да не може још да се говори о узроцима велике трагедије као и да ће истражни органи коначно утврдити све детаље и околности. Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова за заштиту и спасавање, потврдио је за РТС да су се детонације догодиле у тунелима који се протежу испод брда на улазу у град. Марић је рекао да су ватрогасно спасилачке екипе пронашле шест тела. Он је додао да је пожар у фабрици локализован и да нема опасности од нових експлозија. У експлозијама је лакше повређено 14 радника и они су збринути у болници у Ужицу. Узроци експлозије се испитују.

Процурела на видело права истина о свињском грипу - депопулација света!!!
Дакле, коначно се једна храбра жена из Аустрије усудила да изнесе праву истину пред светску јавност и због тога је за свега неколико дана изгубила посао, што је доказ да присилна вакцинација у САД-у, Канади, Аустралији и В. Британији није ни мало безазлена и безопасна!! У тим земљама мора да се вакцинише 100% становништва иначе им прети годину дана затвора или казна од 250.000 УСД као нпр. у САД. У многим другим земљама вакцинисаће ће се или сво становништво или велики проценат!! Хрватска је наручила 2,5 милона вакцине, Србија такође.
Вакцинација ће почети на јесен и тада ће путем вакцине заразити здраве људе, а кад почну масовна умирања службено објашњење у медијима гласиће да је "вирус мутирао" и да више не могу да га зауставе!!!
Будите мудри и паметни, истражите ову тему и немојте никако да се вакцинишете против свињског грипа, превише је ствари сумњиво и нелогично па ћете и даље остати међу живима... Кликните доле на линк и прочитајте текст - ако то све није истина - зашто је жена онда тако брзо добила отказ и гомилу претњи?!
Депопулација значи истребљење, елиминација, убиство 90% постојећег светског становништва од стране NWO (New World Ordera - Новог светског поретка). Мислим да сте и ви међу њима па би вам овај текст могао да вам буде занимљив...

Босна и Херцеговина је на ивици колапса. Институционални проблеми у тој држави могли би довести до нових подела и нових сукоба. Локална корупција и неспособност међународних званичника повећавају фрустрације, пише амерички магазин "Форин аферс".
"Није сигурно да би се мир у БиХ дугорочно могао одржати, уколико се наставе постојећи трендови. Активности ка фрагментирању БиХ засигурно ће изазвати обнављање насиља. Искуство из 20. века нас учи да оно што почне у БиХ, ретко ту и остане", наводи се у тексту Патрис Мекмехон и Џона Вестерна.
Описујући генезу послератних проблема у БиХ, "Форин аферс" наводи да ангажман међународне заједнице, вероватно најамбициозније замишљен пројекат обнове у новијој историји, није дао жељене резултате па "локално становништво поново говори о могућности избијања новог рата".
"После рата, у БиХ упумпано је 14 милијарди долара помоћи, чиме је та држава постала полигон за најшири и најиновативнији експеримент демократизације у историји. У експерименту је учествовало 17 различитих влада, 18 агенција УН и око 200 невладиних организација. У поређењу са највећим сличним подухватима у историји, попут обнове Немачке и Јапана после Другог светског рата, у Босну је, по глави становника, уложено неупоредиво више новца. Истрагом, која је спроведена 1999. године, откривено је да је око милијарду долара тог новца једноставно нестало", наводи "Форин аферс'.

Jефтино смо прошли – први су коментари стручне јавности, после осам дана преговарања с делегацијом Међународног монетарног фонда.
Без обзира на то што је услов за повлачење друге рате, од укупно одобрених 2,9 милијарди евра био да минус у државној каси не буде већи од три одсто, ММФ је још првог дана преговора дозволио да се дефицит повећа за 50 одсто. Иако се томе чак ни министарка финансија Диана Драгутиновић није надала, извукли смо се без повећања пореза на додату вредност, а преговарачки тим из Вашингтона није инсистирао ни на смањењу плата и пензија.
Сада је већ извесно да ће мисија на челу са Албертом Јегером направити још један уступак. Србији ће одобрити зајам од 500 милиона долара за покривање рупе у државној каси, иако се, по правилу, средства ММФ-а искључиво користе за подршку девизним резервама.
А да ли ће се делегација Фонда и званично одрећи њој својствене строгоће, биће јасно после последње пленарне седнице заказане за данас. Са представницима Владе Србије подвући ће коначну црту испод рачунице за буџетску 2009. годину. А пре него што чланови мисије спакују кофере, како незванично сазнајемо, обратиће се српској јавности на конференцији за новинаре којој ће присуствовати и министарка финансија Диана Драгутиновић.

Породице несталих са простора бивше Југославије затражиле су у Београду од влада Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине да што пре утврде стратегију за решавање судбине несталих и обезбеде услови да институције укључене у тај процес могу квалитетно да раде.
На протесту на Тргу Николе Пашића у организацији Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије, Чедомир Марић је прочитао отворено писмо у којем је затражено да Србија, Хрватска и БиХ потпишу споразум о размени релевантних информација и сарадњи у трагању за несталима.
„Наше право на истину не може се даље гурати под тепих. Крајње је време да се заустави неизвесност. Зато данас и са овог места у име више хиљада породица поручујемо: Тражимо истину о најмилијима ма како болна била”, рекао је Марић на скупу на којем су представници породица несталих положили венце на импровозовану спомен плочу на Тргу Николе Пашића и минутом ћутања одали пошту несталима.
Према његовим речима, проблем несталих не треба да решавају само породице него институције система.
„Ово није само наш породични проблем, већ национални и општедруштвени. Породице су додатно огорчене што се жртвама манипулише, а њихова трагедија користи у дневно-политичке сврхе”, рекао је Марић.

Стотине хиљада грађана Србије припадници су националних мањина које, и имају, и оснивају своје националне савете. Треба им дати подршку за сва деловања која су од свеобухватне користи Србији и свим њеним грађанима.
Припадници тих националних мањина су физички у Србији, али су (већина од њих) срцем и мислима изван ње, као на примeр припадници мађарске мањине у Војводини, што је и нормално и разумљиво.
За разлику од неколико стотина хиљада грађана, припадника мањина у Србији, око три милиона Срба живи расуто по свету (део добровољно, део присилно) али Србија им је примарно и у срцу и у мислима.
Тим пре је несхватљиво, недемократски је и неприхватљиво, да српско расејање нема свој Национални савет?!
Без таквог савета дијаспора никада неће имати ни она, Законом о саветима националних мањина, загарантована иста права, а самим тим ни сразмерно идентичну помоћ државе Србије, да делујемо на очувању нашег језика, наше културе, на образовном и на медијалном пољу.
Дакле на истим подручјима која су обухваћена предлогом закона о Саветима националних мањина у Србији. Тада би разлика међу нама била прихватљива, односно: држава Србија омогућује саветима националних мењина, између осталог, да у Србији ефикасније делују на очувању њиховог матерњег језика, њихове културе, школства и отварања медија на њиховом матерњем језику… али исто то омогућује и српском расејању.

Антонио Гутереш, високи комесар УН за избеглице, боравио је јуче у Србији у склопу своје петодневне турнеје по земљама југоисточне Европе. О проблемима избеглих и расељених особа у Београду је разговарао са високим званичницима и представницима локалних невладиних организација које се баве побољшањем положаја ове групе људи. Он је, такође, овом приликом посетио и колективне центре.
После састанка са комесаром, Борис Тадић, председник Србије, нагласио је да је повратак избеглица у своје домове на простору бивше Југославије питање „поштовања елементарних вредности цивилизације и претпоставка коначног помирења свих народа на тим просторима”. Тадић је нагласио и то да је неприхватљиво да у Србији 17 година после ратних догађања постоје колективни центри у којима „људи живе на рубу егзистенције”.
– Србија на тај проблем гледа као на заједнички проблем Београда и Загреба, а решење тог питања од пресудног је значаја за изградњу најбољих могућих односа између Србије и Хрватске и претпоставка пуног помирења – истакао је председник и додао да је неопходно заштитити сва власничка права.
Тадић је посебну забринутост изразио када је реч о повратку интерно расељених лица у своје домове на Косову и Метохији.

Неко ће рећи да овај мој прилог оваквог наслова овој рубрици није на свом месту али за мене је Србија иностранство. Ове године сам по први пут са породицом боравила више месеци у Србији, односно у овој години дуже у матици него у дијаспори а како се то каже, и зато сматрам да имам право да опишем свој вишемесечни живот у земљи у којој сам само рођена али у којој никада нисам живела. Више проведених месеци у Србији су били наш покушај да се навикнемо да у њој живимо ако се икада вратимо па макар то било када остаримо. Иако то време још није наступило треба се на време припремити.
Зато смо ми у Србији првенствено припремили свој кров над главом како не бисмо сметали рођацима и пријатељима које у Србији имамо. Кућа нам је на лепом месту у воћарском крају на почетку Шумадије. Одувек смо знали да је Србија пуна лепота али ове године смо је баш буквално открили. Први утисци су увек најбитнији па смо одмах почели да запажамо већу и бољу приступачност Србије него када смо ранијих година у њу долазили. Људи косе коров испред својих дворишта што је на пример у Канади чак и обавезно и ко то не чини бива кажњаван.
Истини за вољу ми смо у Србију боравили у почетку сезоне годишњих одмора и у време одржавања Универзијаде. Али свуда смо приметили билборде са натписом ''Очистимо Србију''. То нам се много допало.Са нашим драгим пријатељима кренули смо убрзо на излете а прва дестинација било су нам Хомоље са циљем Бања Ждрело. Прекрасни пејзажи хомољских планина, пољане зреле пшенице боје злата који су се смењивали са пољском флором и природним зеленилом указивали су на вредноћу житеља тих крајева и чистоту нетакнуте природе.