Прилози

Екрем Мамутовић донео је педесет пето по реду трубачко признање у Врање, град познат и по мераку, чочеку и дерту. У Врању, а посебно у Горњој чаршији, долазак најбољег оркестра са сабора у Гучи прослављен је на бразилско-врањски начин – у ритму чочека севдаха и мерака.
Свечано је јуче било и испред зграде СО Врање и у њој, где је за најбољи дувачки оркестар на свету, шампиона Гуче, пријем приредио градоначелник Мирољуб Стојчић, који је одушевљен шебојкасто-свиленкастим звуком Екремове трубе, због које крв прокључа, заиграо уз „Лелу Врањанку”, химну свих Врањанаца. Управо обрадом старих песама из овог краја и новим врањским чочеком оркестар Екрема Мамутовића одушевио је више од 500.000 посетилаца на овогодишњем Сабору трубача у Гучи.
– Ово је још једна у низу победа, од легендарног Бакије Бакића до Екрема Мамутовића. Потврдили сте да труба и даље живи у Врању, да проноси славу и музичку традицију овог града широм света. Нема сумње, победили су квалитет, знање и искуство. Постали сте бренд југа Србије који је тражен у свету. Ваше трубе су лек за душу и гласници изворне музике врањског краја, које, како видим, имају наследнике – рекао је градоначелник Стојчић.

Под шатрама у Гучи млади сабораши саставили су дан и ноћ, трубе су парале драгачевску зору и највећи скуп у Србији сврстао се међу празнике овог народа. Једно од најбољих издања Сабора у овом веку завршено је, бар у ових неколико дана, победом радости над загонеткама свакодневице.
На позорници крај Белице, јуче поподне, 16 водећих трубачких оркестара Србије такмичило се за победничка звања на овом, 49. Сабору, и та слика је, захваљујући директном преносу за национални ТВ канал, Интернет и сателит, обишла планету. Такмичење трубача свечано је отворио саборски гост Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији.
Један од оних који су уживо понели кући саборске слике јесте Мајкл Манси (47), директор компаније „Бајер кроп” за централну Европу.

Дуго је чекала и борила се за своје прве ципеле, иако је потицала из имућне куће. Утолико их је више чувала. У њима је пошла на вашар у Крупaњ. Играло се коло, а почела је да пада киша. Изула је ципеле и боса играла у колу. Блатњавим путем вратила се кући с ципелама у рукама. Деда Драгић, видевши је, пред укућанима је наглас рекао: „Ово дете ће се увек добро сналазити у животу.“
И – био је у праву. Борка Вучић, тиха и скромна по природи, вешто се сналазила у свим ситуацијама. Али и остављала видљив траг иза себе. И све тако до своје трагичне погибије, 1. августа ове године на аутопуту Београд – Ниш, код Лапова.
Постала је најпознатија српска банкарка и један од највећих банкарских стручњака.
А прве озбиљне пословне лекције научила је управо у породици, на искуству прадеде и деде по оцу Нинка Муцића и Драгића Муцића, оснивача прве приватне основне школе и власника прве вршалице у Србији. Доста се угледала и на искуство прадеде по мајчиној линији Миће Јевтића, кмета варошице Крупањ, пренумеранта првог Српског речника Вука Караџића, издатог 1852. године.
Од деде Драгића, спонтано, учила се и банкарству. Пошто је газда Драгић, како су га звали, био имућан сељак, многи су се код њега задуживали, тражећи да их сачека са неком исплатом или позајмљујући новац. Давао је увек на признаницу, на којој је писало када и с коликом каматом се паре враћају. Кад сељак не успе да сакупи да врати дуг, за позајмљени новац, за семе или за најам вршалице, половину је враћао у пшеници или некој другој роби. Тако је Драгић репрограмирао дуг својих сељака, „комитената“, а Борка се на томе учила.

Канадске власти пажљиво мотре планове Русије да идућег априла пошаље падобранце на Арктик, изјавио је канадски министар одбране Питер Мекеј . Мекеј је рекао да ће канадске снаге пресрести сваког ко уђе у ваздушни простор те земље. Не наводећи шта ће Канада учинити у априлу, он је рекао да је Канада спремна да брани своје границе.
Руски генерал ове недеље је најавио план да се прослави 60. годишњица првог падобранског слетања на Северни пол слањем падобранаца на исто место.
Русија, САД, Канада, Данска и Норвешка покушавају да добију надлежност над деловима Арктика за који се верује да садржи четвртину неоткривених залиха нафте и гаса. Све те земље су пристале да се придржавају међунардоног права док научници не израде мапу дна океана испод Арктика.
Спор око Арктика интензивиран је пошто су подаци указали да глобално отопљавања смањује поларни лед, што би могло да доведе до отварања нових пловних путева и нових могућности коришћења ресурса.
У фебруару је Канада послала борбене авионе да пресретну руски бомбардер који је летео ка канадском ваздушном простору.

Званичници у Тирани саопштили су истражиоцу Савета Европе Дику Мартију да се у Албанији не може водити истрага о наводним злочинима и трговини органима Срба и других неалбанаца током рата на Косову на основу оптужби бивше главне тужитељке Хашког трибунала, нити власти у Београду, јавили су електронски медији у Приштини. „Право да воде истрагу на територији Албаније има само албанско тужилаштво”, рекао је званичнику Савета Европе министар правде Албаније Енкељед Алибеај, а преноси приштински канал РТВ 21.
На ову изјаву Алибеаја, Марти је према РТВ 21 одговорио: „Одбијам да верујем да је то истина, али бисмо волели да се то питање истражи”.
На то му је, према истом извору, албански министар рекао да одбија да одговори захтеву Министарства правде Србије, пошто се ради о неистинитим претензијама о којима нема никаквих доказа.
Албански министар је такође рекао да „ниједан страни држављанин нема право да обавља процедуралне истражне радње на албанској територији”. Истрагу, према његовим речима, можеспроводити само албанско тужилаштво на основу захтева који долази од других држава. У том случају тужилаштво предузима све радње у циљу расветљавања питања.”

Податак да ће се и чувена српска мелодија „Свилен конац” чути на фестивалу у Гучи сам по себи није нимало необичан, али чињеница да ће је вечерас на празник трубе извести „Дипломате”, један од два америчка морнаричка дувачка оркестра, свакако јесте! Секстет из САД ће наступити на концерту иностраних лимених дувачких састава, који почиње у десет и тридесет. Како је за „Политику” рекао фронтмен бенда Адам Дјук Стјубл, који у морнарици има необични чин музичара прве класе, на репертоару „Дипломата” углавном се налазе обраде класика америчког жанра познатог под именом ритам и блуз. Публика у Гучи уживаће у нотама Џејмса Брауна, Стивија Вондера, Реја Чарлса, групе „Иглс”, али и у једној румунској традиционалној композицији.
– Имали смо само две недеље да се спремимо, тако да смо стигли да увежбамо само неколико српских композиција. Али, сигуран сам да ћемо на лицу места чути нешто што ћемо касније уврстити у репертоар. Мени није непозната српска музика, јер сам се још пре девет година „заљубио” у један албум Бобана Марковића, али моје колеге нису толико упућене – каже Адам Стјубл.

Подизањем државне заставе на книнској тврђави уз присуство државног врха, председника РХ Стјепана Месића, премијерке Јадранке Косор и председника Сабора Луке Бебића, јуче је у Книну почела прослава државног празника Дана домовинске захвалности, којим се обележава датум када је Хрватска војска 1995. у склопу војне акције „Олуја” вратила Книн под хрватску власт. Поводом тога хрватски медији пуни су сећања на дане рата за осамостаљење Хрватске и споменуте војне акције која се и данас тумачи као „величанствена победа” и остварење „тисућљетног сна” Хрвата за независношћу.
Уништење и егзодус српског народа при том се гурају „под тепих”, а етничко чишћење званично се не признаје, што потврђује и чињеница да за таква недела на хрватској страни још нико у РХ није ни оптужен, а камоли осуђен. Једина оптужница на ту тему је у Хагу, где се суди тројици хрватских генерала баш за ратне злочине почињене над српским становништвом током и одмах после акције „Олуја”.
Свест о стварним збивањима из тога времена ипак се полако и све више пробија до најшире јавности, о чему сведочи цитат из коментара у празничном броју „Јутарњег листа”:

Положај Срба у земљама региона указује на то да они не уживају загарантована политичка права у пуној мери, наводи се у извештају невладине организације Напредни клуб.
У осам земаља региона Срби не уживају загарантована политичка права у пуној мери, показује извештај невладине организације Напредни клуб.
Статус Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини је неравноправан, у Црној Гори, Словенији и Албанији није дефинисан, а у Македонији, Мађарској и Румунији српски културни идентитет бледи.
У државама Балкана, ван граница Србије, живи око 2 милиона Срба. Аутори извештаја сматрају да је статус Срба у региону лош, пошто Влада Србије обавезе према њима није одредила као један од националних приоритета.
Непрекидни политички притисци на Републику Српску, за циљ имају њено укидање, наводе аутори извештаја.
"Чињенично је стање да Срби у Федерацији немају истоветан статус као што га имају Хрвати и Бошњаци у РС или чак у самој Републици Србији. Примера ради неких 70 српских, поглавито повратничких села у федерацији, у 2009. години још увек немају струју и то свакако не може бити објашњено ничим другим него једним јасно оркестрираним притиском са највиших инстанци", каже Игор Јарамаз, аутора извештаја.

Премијер Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио  да је ОХР одавно изгубио непристрасну улогу у решавању питања државне имовине и нагласио да је став РС да треба применити попис имовине предвиђен законом који је наметнуо некадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун.
Потврдивши да је добио писмо високог представника у БиХ Валентина Инцка у вези са државном имовином, Додик је рекао да не види улогу ОХР-а у овом питању, нити на који начин би ова канцеларија могла учинити било шта додатно у овој области.
''Тражимо да се поштују закони који је донео тадашњи високи представник (Ешдаун)'', нагласио је Додик, наводећи да је очигледно једини циљ који је остао у вези са дефинитивним затварањем ОХР-а питање решавања имовине. Премијер је нагласио да је РС заинтересована да се настави процес решавања тог питања, али да је очигледно да једна група у ОХР-у жели да искомпликује ситуацију и зато се приближава ставу који имају бошњачки представници.
''То је недопустива ствар'', нагласио је премијер РС.
Он је подсетио да је ОХР наметнуо законе за време Ешдауна, што је било непотребно и нагласио да чињеница да су наметнута три закона, у ентитетима и на нивоу БиХ, говори да је, на неки начин, прејудицирана ствар.

Република Српска Крајина, иако је била под заштитом Уједињених нација, нападнута је пре тачно 14 година, уз прећутну сагласност САД и Немачке, али и НАТО-а. Напад је почео око пет сати изјутра 4. августа 1995. године артиљеријском ватром по Книну, Банији, Лици, Кордуну и северној Далмацији. Дан касније хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и шаховница је истакнута на книнску тврђаву. Сутрадан стижу и хрватски званичници са Фрањом Туђманом, тадашњим председником Хрватске, на челу. Од почетка ове акције са територије Хрватске протерано је више од 200.000 Срба. Убрзо је готово целокупно српско становништво напустило територију захваћену офанзивом. Колоне избеглица кренуле су ка Србији.
Милојко Будимир, председник Асоцијације избеглих и других удружења из Хрватске, подсетио је да је у акцији „Олуја” погинуло и нестало 1.992 лица, од којих су 1.192 цивили старији од 60 година.
– Они су остали у Хрватској на позив Фрања Туђмана уз обећање да им се ништа неће догодити. А убијени су. Жртве ове акције су и 534 жене, од којих су две трећине, такође, биле старије од 60 година. У укупном броју убијених је и 19 деце – наводи Милојко Будимир податке из евиденције центра „Веритас”.