Прилози

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић изјавио је да ће споразум који ће потписати представници МУП-а Србије и Еулекса бити од користи свим грађанима Србије и одбацио оцене да је споразум директно признавање независности Косова.
„Споразум о полицијској сарадњи је усаглашен. Очекујемо да ће он бити врло брзо потписан. Он представља наставак сарадње коју је Србија имала са УНМИК полицијом и то је нешто што доноси корист и добит свим грађанима Србије, а самим тим и Косова и Метохије”, рекао је Богдановић у интервјуу агенцији Бета.
Према његовим речима, потписивањем споразума никако неће бити нарушена политика државе Србије која је од самог почетка јасна и чврста и подразумена непризнавање такозване државе Косово и њених институција.
„Једини циљ споразума је адекватна размена информација са Еулексом, а све у циљу спречавања могућих инцидената и сукоба у Покрајини. У интересу Србије је очување мира и безбедности на Косову и Метохији јер нам досадашња искуства говоре да су највеће и најчеће жртве инцидената, немира и етничког чишчења били управо припадници српског народа”, навео је министар.
„Ако неко води рачуна о свим грађанима, поготово на Косову и Метохији, нема разлога да се противи споразуму који доприноси смиривању тензија, откривању злочина, спречавању кријумчарења оружја, дроге и стварању што веће безбедности”, рекао је Богдановић.

Хашки оптуженик и бивши председник Републике Српске Радован Караџић намерава да докаже одговорност западних сила у распаду бивше Југославије, уз оцену да су се руководиле својим интересима, а не потребама мира.
У писаном интервјуу данашњем Фајненшал тајмсу, Караџић је навео да је већ затражио да му се доставе „информације од земаља, попут Немачке, Француске, Уједињеног Краљевства и САД”, које ће, како тврди, показати да су своје статешке интересе стављале испред мира међу балканским етничким групама.
„Надам се да ће на мом суђењу народ у Босни видети шта су нам учинили чланови међународне заједнице и како се манипулисало нама”, рекао је Караџић који, такође, тражи од Италије и Малте досијее о испорукама оружја Армији БиХ.
Караџићево истраживање периода с краја „хладног рата” могло би да одложи дуго очекивани почетак његовог суђења у Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине и геноцид у БиХ, наводи ФТ.
Суђење би требало да почне кроз неколико недеља, пошто је јуче председавајући судија Ијан Бономи рекао да је све спремно за процес, иако датум почетка суђења још није заказан. Караџић, који ће се бранити сам, одбио је да каже како би окарактерисао масакр Муслимана у Сребреници 1995. године, које је суд већ прогласио геноцидом, или опсаду Сарајева снага босанских Срба која је трајала три и по године.

Одлука Канцеларије високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини да она попише некретнине које су до 31. децембра 1991. године биле власништво државе и некретнине које су БиХ припале на основу сукцесије бивше Југославије наишла је на негодовање политичке и стручне јавности у Републици Српској. На другој страни, у Федерацији БиХ, поготово у Сарајеву, одлука Валентина Инцка је дочекана с нескривеним задовољством, јер се потпуно поклапа са ставовима водећих бошњачких партија.
Професор бањалучког Правног факултета др Петар Кунић одлуку високог представника Валентина Инцка је за наш лист оценио као акт којим је, излазећи из својих овлашћења, прекршио споразум потписан у Дејтону. „Дејтонским споразумом БиХ су признате спољне границе и међународноправни континуитет. Све остало је промењено, поготово унутрашња структура земље. Дејтоном је одређено да се БиХ састоји од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, који имају различито унутрашње уређење и које дели административна граница. По овом међународном уговору сва имовина у Републици Српској је њено власништво, а имовина у Федерацији БиХ припада њој. Дакле, враћање на стање из 1991. године нема упоришта у Дејтонском споразуму, јер од његовог ступања на снагу, када је о имовини реч, изворни титулари су ентитети“, казао је Кунић.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко изјавио је да попис државне имовине који ће бити сачињен неће прејудицирати договор о расподели између државе, ентитета и Брчко дистрикта.
"Попис имовине је чисто техничко питање, а ми ћемо само прикупити податке који су јавности већ доступи и сачинити извештај који ћемо проследити Савету министара и ентитетским владама. После тога све је у њиховим рукама, они су ти који ће се морати договорити и одлучити како и на који начин ће расподелити имовину, путем споразума државне и ентитетских влада", рекао је Инцко за "Глас Српске".
Наводећи да је попис имовине процес прикупљања података и да у томе нема никакве политике, Инцко је истакао да је то питање неопходно решити, јер је један од услова за затварање ОХР-а.
"Ако су нам познати ставови Републике Српске у вези са затварањем ОХР-а, онда ни уз најбољу вољу не могу да схватима зашто се РС сада противи решавању тог питања", рекао је Инцко.
Он је нагласио да не види никакве шпекулације у овом процесу, јер су имовина која ће бити обухваћена пописом и датум од којег попис почиње утврђени једногласном одлуком Савета министара од 9. априла ове године.

Види ли се крај суђењу Војиславу Шешељу које је почело 2007., пошто се пет година пре тога сам предао Трибуналу? Може ли се доказати оптужба против Шешеља за ратне злочине над несрбима у Хрватској, Војводини и БИХ од 1991. до 1993. године? Да ли је проблем у томе или у нечем другом? У домаћој јавности се шпекулише да је Хашки суд запао у ћорсокак.
Видан Хаџи-Видановић асистент на Правном факултету британског универзитета у Нотингему каже за Слободну Европу да је иницијална одлука да се Шешељу дозволи да се брани сам, као што се дозволило то Слободану Милошевићу а сада и Радовану Караџићу, веома чудна одлука.
„Ако се не ради о ћорсокаку, онда се ради о огромном проблему са којим не знам како ће се изборити Веће у овом саставу."
Очигледно да Трибунал није научио лекцију приликом суђења Милошевићу. Та грешка се понавља, само у једном много тежем облику. Шта ће се даље догодити, то је велико питање. Ја мислим да Трибунал неће дозволити да то суђење тек тако пропадне, оценио је Хаџи - Видановић.
Зоран Красић, шеф правног тима који помаже Шешељу да се сам брани, каже да је Шешељ показао да је најбољи бранилац у свом предмету. И у погледу чињеница и у погледу правне науке он је демонстрирао надмоћност.

Србија ће 2050. године имати 20 одсто мање становника, то јест исти број као 1950, као да сав један век колевка није зањихана ниједном. Тада ће нам грађани бити просечно много старији него сада, а већ смо међу најстаријим нацијама у Европи. Најновији подаци америчког Бироа за податке о становништву који је урадио истраживање демографске слике света показују да је Србија на четвртом месту у Европи по паду броја становника. И што је најгоре, број се константно смањује.
Према њиховим прогнозама, већи пад ће у наредних четрдесетак година имати једино Молдавија, Украјина и Бугарска, док ће се у већини развијених европских земаља број становника повећавати.
Србија има 7,3 милиона становника. На основну одређених демографских параметара Биро за податке о становништву је проценио да ћемо 2025. године имати 6,8 милиона грађана, а четврт века касније 5,9 милиона, што је за петину мање житеља него данас. У билтену „2009 - Wоrld population data sheet” пише да ће на Косову број становника са 2,2 милиона до 2050. године порасти на 3,2 милиона, а то је раст за 43 одсто.

Према најави Диане Драгутиновић, министара за финансија, и Слободана Илића, државног секретара у том ресору, Влада би до краја године требало да усвоји закон о реституцији. У септембру, заједно са Саветом Европе, био би одржан велики скуп о тој теми и Србија би започела решавање овог неодложног питања. Наш предлог упоредио би се с решењима у другим европским земљама које су већ спровеле реституцију.
Мада се закон о реституцији још крије од очију јавности, извори „Новости“ казују да би он био комбинација натуралне реституције и финансијског обештећења. Да ли стари власници, односно њихови наследници, после свега, имају разлога за радовање?
Према нашем извору, повраћај у новцу неће почети одмах. Могуће је да новчана надокнада, кроз емитовање државних обвезница, почне за две године, а наплата ових хартија од вредности тек за четири до шест година. Иначе, сам процес денационализације и реституције трајаће, према неким проценама, између 10 и 20 година.

Мапе Србије и црвени фломастери послати су из Министарства економије и регионалног развоја у републички Завод за статистику не би ли одатле стигле границе будућих региона. Успело је Динкићево велико министарство да одреди број региона, чак и њихове називе али са границама није ишло тако лако па је затражен предлог поменутог републичког органа, будући да су и региони само статистички (иако су добили и функције које превазилазе статистичку организациону јединицу). Уосталом, по важећем уставу другачији и не могу бити.
Али неколико месеци пре усвајања овог Закона о регионалном развоју, председник Борис Тадић је најавио „побољшање Устава“ по питању регионализације тј. могуће формирање нових региона „јер није природно да једино Војводина буде регија са дефинисаним правима у Србији када и друге регије желе иста таква права“. То говори да би региони ускоро могли да постану много више него што су ови чије границе влади треба да предложи Завод за статистику.

Стратегија за одрживи опстанак и повратак на Косово и Метохију, за коју је Министарство за КиМ са министром Гораном Богдановићем на челу прошле године потрошило скоро пет милиона динара, по свему судећи, промашена је инвестиција! Наиме, државни секретар у Министарству за КиМ Звонимир Стевић признао је да стратегија, коју је радила група професора на Факултету политичких наука, неће бити реализована током ове године!
- Владе су се мењале, а националне стратегије за Косово и Метохију скоро да и нема. Министарство за КиМ усвојило је Стратегију за одрживи опстанак и повратак у јужну покрајину, али је економска криза учинила да део те стратегије из објективних разлога не може бити реализован у овој години. Следеће године, уз помоћ већих финансијских средстава, кренућемо у стварање услова за бољи и квалитетнији живот српске заједнице на простору Косова - истиче Стевић.
Министар за КиМ Горан Богдановић за Курир каже да је истина да је економска криза успорила реализовање стратегије. На питање зашто је толико новца дато за документ који не може бити реализован, наш саговорник одговара да нико није могао да предвиди кризу.

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, изјавио је у Приштини да ће Косово бити приоритет у његовом раду. Он је приликом прве посете Косову, најавио смањење броја припадника КФОР-а, што је, како је рекао - резултат побољшања стања безбедности. Са таквом оценом не слаже се државни секретар за Косово и Метохију Оливер Ивановић.
НАТО ће наставити да помаже Безбедносне снаге Косова, али снаге КФОР- а у покрајини треба смањити, рекао је Расмусен после разговора са званичницима Косова. Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Оливер Ивановић је рекао да се не може сагласити са оценом генералног секретара НАТО-а да је безбедносна ситуација у Покрајини побољшана. Указујући да Расмусен намерно игнорише чињеницу да ниједан злочин над косовским Србима од доласка међународних снага 1999. године није добио судски епилог, државни секретар је генералног секретара Алијансе упозорио да су управо тиме сви починиоци злочина охрабрени да понове злодела. О томе би НАТО морао да води рачуна када одлучује о смањењу броју војника КФОР-а на Космету – нагласио је Ивановић. Он је у покрајини присуствовао 13. августа служењу парастоса двојици српских дечака убијених у Гораждевцу на обали реке Бистрице у терористичком нападу пре шест година.