
Медијски и јавни простор Србије испуњен је исцелитељима и наводно чудотворним лековима. Надрилекарство и шарлатанство део су и бизарних црних хроника. Разлог томе је здравствена непросвећеност.
Случајеви су бројни и разноврсни. Од доктора Дабића иза кога се скривао хашки оптуженик Радован Караџић, па до хрватског исцелитеља Ненада Роса, који је од лаковерних пацијената у Србији зарадио милион евра.
Размере овог феномена су далеко веће у односу на оно што стиже до јавности, оцењује у разговору за Дојче Веле Жарко Кораћ, психолог и члан Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије. Основни разлог за веру у надрилекаре лежи у томе да је Србија само делимично урбанизовано друштво. Нарочито у сеоским срединама постоји снажна вера у народну медицину и разне квази-медицинске чудотворце, каже Кораћ:
„Али и један други разлог је здравствена непросвећеност. Људи нису довољно упознати са достигнућима савремене медицине, немају веру у та достигнућа, она је негде удаљена од њих. Значи, постоји нешто што се зове здравствено образовање, и оно на жалост није у Србији на довољно високом нивоу. Мене не теши то што тај проблем имају и многе друге земље. Деца би практично у школи, од самог почетка, морала да уче да је медицина наука, и да је лекар онај који се брине о здрављу и савремена медицина а не надрилекари и врачаре“.
Надрилекари су "бучни и агресивни"
Последице по здравствено стање нације су због тога веома негативне, каже за ДW примаријус доктор Будимир Павловић, историчар медицине.
Јавност је, каже он, спремна да критикује лекаре и здравствене раднике, и то би свакако требало радити увек када има разлога, али са друге стране равнодушно посматра активности надрилекара. Ако се томе дода да су надрилекари веома бучни и агресивни, јасно је зашто добијају пуно простора за рекламу, сматра Павловић:
„Јер надрилекар има пара. Надрилекар има пара да откупи пола сата телевизијске емисије, и да на тој телевизији прича и изводи шта хоће. А лекар не може, и не треба да може, јер зна се ко има право да говори о успеху лекара“.
Правосуђе има пресудну улогу
Жарко Кораћ истиче да кључну улогу у борби против оваквих појава мора имати правосуђе:
„Постоје законске одредбе које кажњавају надрилекарство и њих треба примењивати у потпуности. То је бескрупулозно злоупотребљавање туђе несреће, туђе болести, и никакве милости што се тога тиче не бих имао. Можда понеко од тих који се бави тим лечењем заиста мисли да помаже, али највећи број њих су бескрупулозни шарлатани који на туђој несрећи зарађују паре“.
Надрилекарство је ипак преплавило српске медије, пре свега електронске. Жарко Кораћ каже да ти медији крше закон због очитих финансијских интереса, јер су у питању плаћени термини. Тиме би по његовим речима требало да се бави Савет Републичке радиодифузне агенције, који се до сада стидљиво оглашавао поводом овог питања.
Ивица Петровић