Међутим, недавно доношење одлуке појединих представника локалне самоуправе из Прешева, Бујановца и Медвеђе о стварању етничког региона и пронађени, испали, купопродајни уговори између Албанаца и Срба су према тврђењу добрих познавалаца овдашњих политичких прилика још једном потврдили већ дуго присутну стратегију освајања југа Србије. Наиме, град под Пржаром је последњих неколико деценија на мети великоалбанских интереса. Није тајна да су Албанци из општина Прешево и Бујановац протеклих година улагали у станове и локале у Врању. Међутим, то званично нигде није регистровано у катастарским и другим државним књигама.
– То се ради на веома перфидан начин. Стратегија је у томе да се све ради на реч, не желећи да то обелодањују, јер целу стратегију спроводе по налогу својих политичких вођа улажући у куповину некретнина. Новац за куповину стиже од великог броја гастарбајтера на привременом раду у земљама западне Европе и кријумчарења дроге из Турске, која се разноразним нелегалним каналима пласира у Европу, напомиње Саша Р., радник у продавници мешовите техничке робе у Врању, којем је, како каже, нуђен посао, с обзиром на искуство, у једном ауто-сервису.
Саша напомиње и да се Албанцима више исплати улагање у трговину јер од новца зарађеног касније улажу у куповину нових некретнина у Врању, а деле га сваког месеца на равне части са овдашњим продавцима (Србима) са којима су склопили „уговор на реч” и на чије се још увек име води. Кад дође време, касније, направи се интерни уговор о наводној новчаној позајмици за коју власник Србин положи као гаранцију већ заједнички локал или стан. Наравно, како то иначе бива, он „не успе” да врати узету позајмицу, те власник званично и легално постане Албанац. Овај рецепт је, како кажу Саша и његов пријатељ Ненад Митић, преписан са косметских простора и начин на који су Срби продавали своја имања чак и у време када је законом била забрањена трговина између Срба и Албанаца.
Освајање овог и простора југа Србије рађањем деце у врањском породилишту је још једна од стратегија, јер самим тим чином они постају Врањанци.
Према подацима, годишње се у врањском породилишту роди између 2.200 и 2.500 беба. Од тог броја једна трећина је из врањске општине, друга трећина су деца из општина Косовског Поморавља и околних општина у Пчињском округу, а трећа из оближњих општина где је већина албанско становништво. Свима њима, па и албанској деци се уписује као место рођења Врање, чиме су она административно везана за овај град до краја живота.
А. Давинић