Прилози

Србија се опасно приближава критичној тачки високозадужених држава којима би могла да се придружи до краја године, упозоравају стручњаци. С друге стране, власт у доба кризе не показује знаке успоравања када је реч о задуживању код страних држава и финансијских институција.
Русија је Србији већ одобрила милијарду евра кредита, али се чека дефинисање услова отплате. Рачуна се и на кинески зајам од милијарду евра за изградњу моста и пуњење рупе у буџету, затим додатних 600 милиона долара од ММФ, мимо постојећег аранжмана од 2,9 милијарди евра. Ту су и кредити разних међународних институција, банака…
Може ли Србија то себи да приушти а да сама себе не угрози? И колико је заправо ризична политика Владе да се у години кризе додатно задужује?
- Задуживати се да би се преживело је политикантски. То је, у првом реду, одраз неспособности Владе која уместо да реши проблем мерама усмереним на реформисање јавног сектора, то чини новим задуживањима, а враћање дуга оставља за неку другу владу и боље време. Такво понашање може да има реално упориште уколико очекујете високе стопе раста привреде, па да на основу тога отплаћујете кредите, а у нашим условима то је мало вероватно - каже за „Блиц” Иван Николић, сарадник Економског института у Београду.

У Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду отворена је изложба ремек-дела српског сликарства из збирке београдског Народног музеја.
Изложбу, која обухвата 130 највреднијих остварења српског сликарства из периода од 1850. до 1950. године, отворио је министар културе Србије Небојша Брадић. Он је рекао да се нада да ће изложбу, која сведочи о значају српског сликарства у Европи у том периоду, посетити хиљаде људи из Србије и света.
Поставка је подељена у три сегмента, а замишљена је тако да у два одвојена простора, галеријски уређена, представи дела која сведоче о одређеној епохи у српском сликарству, док су у средишњем делу Галерије САНУ слике постављене онако како се чувају у депоу Народног музеја. Брадић је додао да се на изложби налазе дела српких сликара "који су отворили Европу за српску уметност", Катарине Ивановић и Петра Лубарде.
Посетиоци ће током изложбе бити у прилици да виде свих 130 дела која чине поставку, али ће, у зависности од периода, нека од њих посматрати као слике из депоа, а нека онако како би била представљена на сталној поставци у Народном музеју.

Фирма Јована Латинчића, почасног конзула Србије у Кампали, у Уганди, помиње се у вези са судским спором између естонске компаније „Раремет Лимитед“, која тражи више од милион долара одштете од швајцарске фирме за издавање сертификата СГС.
Како пише београдски дневник „24 сата“, спор је настао пошто је огранак СГС-а у Уганди наводно издао сертификат према којем је Латинчићева фирма из те земље у Естонију превозила скупоцени минерал танталит, да би се анализом у Талину установило да га пристигли товар уопште не садржи.
НЕЦА, компанија Јована Латинчића, била је у обавези да снабдева естонску фирму квалитетним танталитом, минералом који се користи у производњи мобилних телефона, ДВД плејера и рачунара, преносе афрички сајтови. Међутим, из СГС-а негирају било какво лажно сертификовање и кажу да је њима естонска фирма потпуно страна и да никада од њих нису ни тражили спорни сертификат, према којем је у Уганди натоварено 19 контејнера са 9.883 килограма танталита, да би се у Талину установило да је цео товар за 275 килограма лакши, а после анализе и да то уопште није тај минерал.
Јован Латинчић је у краткој изјави за „24 сата“ рекао да је обавеза његове компаније била само транспорт овог материјала.

После једностраног проглашења независности Косова, oко 12.000 Горанаца напустило је родну Гору на Шар планини. Њих 11.000 данас живи у Београду, део у Гори, а остали у иностранству. Где год да су покушавају да очувају свој идентитет.
За Горанце се углавном зна као за добре посластичаре. Њиховим оријенталним специјалитетима сладио се и Краљ Петар I Карађорђевић за кога је радио тада чувени посластичар Азир Пеливановић. По њему су и чувене посластичарнице „Пеливан" добиле назив.
Познати су, на пример, и по црвеним ушећереним јабукама. Њиховом производњом бави се и породица Јасима Исакија. Иако је рођен у Београду, као сваки Горанац Јасим сматра да је само привремено напустио Гору у коју ће се једном сигурно вратити.
У Србији, каже, припадници те мањине проблема имају само са оним људима који не знају ко су заправо Горанци. Због сличности с албанским презименима, после једностраног проглашења независности Косова, и неколико горанских локала нашло се на удару вандала.
"То је зато што грађани нису довољно упућени", сматра Јасим. "Наиме, 1946. године за време Информбироа извршен је покушај албанизације над горанским становништвом па су декретом замењена презимена која су до тада имала завршетак на ић оним са албанским завршетком".

Ма­на­сти­ри­ма Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве – Пећ­кој па­три­јар­ши­ји, Гра­ча­ни­ци и Де­ви­чу – не­ће би­ти укљу­че­на стру­ја док не бу­ду пот­пи­са­ли уго­во­ре са Ко­сов­ском елек­тро­е­нер­гет­ском кор­по­ра­ци­јом (КЕК), а што се ти­че за­о­ста­лог ду­га, за са­да, он ће би­ти за­мр­знут, али ни­ка­ко и от­пи­сан. Ово за „По­ли­ти­ку” ка­же Суљ­ми­је Ки­ка, порт­па­рол КЕК-а, до­да­ју­ћи да су ма­на­сти­ри ду­жни да из­ми­ре ду­го­ва­ња за утро­ше­ну елек­трич­ну енер­ги­ју и за про­те­клих де­сет го­ди­на.
Жен­ски ма­на­сти­ри Гра­ча­ни­ца и Де­вич већ су не­де­љу да­на у мра­ку, а Пећ­кој па­три­јар­ши­ји је стру­ја ис­кљу­че­на пре два да­на.
На пи­та­ње да ли у КЕК-у има­ју по­да­так ко­ли­ко нов­ца ду­гу­ју ова три ма­на­сти­ра на КиМ, Ки­ка је од­го­во­ри­ла: „Тре­нут­но не мо­гу да вам ка­жем”.
И док у КЕК-у усло­вља­ва­ју укљу­че­ње стру­је пла­ћа­њем ра­чу­на овој кор­по­ра­ци­ји, до­тле у Ми­ни­стар­ству за КиМ и Ко­ор­ди­на­ци­о­ном цен­тру ка­жу да је ова­кав по­тез КЕК-а за сва­ку осу­ду, као и да ова­кав по­сту­пак пре­ма срп­ским све­ти­ња­ма си­гур­но ни­је пут за ста­би­ли­зо­ва­ње при­ли­ка на КиМ.
Зво­ни­мир Сте­вић, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству за КиМ и пред­сед­ник Ко­ор­ди­на­ци­о­ног цен­тра за Ко­смет, за „По­ли­ти­ку” на­гла­ша­ва да је овим по­те­зом КЕК се­бе ле­ги­ти­ми­сао у крај­ње не­га­тив­ном све­тлу, али да он оче­ку­је да ће ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца без од­ла­га­ња ин­тер­ве­ни­са­ти ка­ко би се овај про­блем пре­ва­зи­шао, а на­по­ре у пре­ва­зи­ла­же­њу овог ви­ше­го­ди­шњег про­бле­ма, ка­ко је на­гла­сио, ула­же и зва­ни­чан Бе­о­град.

Кандидат за црногорског амбасадора у Београду Игор Јововић проблематична је личност, са озбиљним мрљама у дипломатској каријери, због чега му агреман, по свему судећи, неће бити потврђен. Слањем таквог кандидата Подгорица шаље и јасан сигнал о томе како гледа на односе са Београдом и истовремено прекида сваку даљу причу о захтеву Србије да отвори три конзулата у Црној Гори.
Јововић је, наиме, у два мандата био амбасадор тадашње СРЈ, односно Србије и Црне Горе, прво у Етиопији од 1990. до 1998. године, а затим у Хелсинкију од 2003. до 2006. године.
Како сазнајемо из добро обавештених извора, после његовог одласка из Адис Абебе, етиопско министарство спољних послова упутило је дипломатску ноту којом су затражили сарадњу у криминалистичким истрагама које су у том тренутку водили против својих грађана и одговоре на питања о Јововићевим „сумњивим радњама и околностима“.
Етиопљани су тражили објашњење због случаја у коме су код Јововићевог возача, етиопског држављанина, пронађена два пиштоља за које је он изјавио да их је од Јововића и купио. Возач је тада посведочио и да је тадашњи амбасадор СРЈ препродавао пиће, цигарете и контингенте хране набављане из Лондона који су поручивани преко амбасаде. Приликом преузимања једног контејнера, наводи извор „Блица“, етиопски цариник тражио је да се контејнер отвори, али га је тада амбасадор Јововић ошамарио.

Седморо људи, од којих шест жена и један мушкарац, погинуло је у четвртак увече у фабрици муниције "Први партизан" у Ужицу после четири експлозије које су одјекнуле око 21:30, изјавио министар полиције Ивица Дачић. Министар полиције је саопштио и да је 14 радника лакше повређено. Он је, после обиласка фабрике, рекао да узроци експлозије још нису познати. Председник општине Ужица Јован Марковић је најавио Дан жалости у Ужицу.
Министар одбране Драган Шутановац је рекао да не може још да се говори о узроцима велике трагедије као и да ће истражни органи коначно утврдити све детаље и околности. Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова за заштиту и спасавање, потврдио је за РТС да су се детонације догодиле у тунелима који се протежу испод брда на улазу у град. Марић је рекао да су ватрогасно спасилачке екипе пронашле шест тела. Он је додао да је пожар у фабрици локализован и да нема опасности од нових експлозија. У експлозијама је лакше повређено 14 радника и они су збринути у болници у Ужицу. Узроци експлозије се испитују.

Процурела на видело права истина о свињском грипу - депопулација света!!!
Дакле, коначно се једна храбра жена из Аустрије усудила да изнесе праву истину пред светску јавност и због тога је за свега неколико дана изгубила посао, што је доказ да присилна вакцинација у САД-у, Канади, Аустралији и В. Британији није ни мало безазлена и безопасна!! У тим земљама мора да се вакцинише 100% становништва иначе им прети годину дана затвора или казна од 250.000 УСД као нпр. у САД. У многим другим земљама вакцинисаће ће се или сво становништво или велики проценат!! Хрватска је наручила 2,5 милона вакцине, Србија такође.
Вакцинација ће почети на јесен и тада ће путем вакцине заразити здраве људе, а кад почну масовна умирања службено објашњење у медијима гласиће да је "вирус мутирао" и да више не могу да га зауставе!!!
Будите мудри и паметни, истражите ову тему и немојте никако да се вакцинишете против свињског грипа, превише је ствари сумњиво и нелогично па ћете и даље остати међу живима... Кликните доле на линк и прочитајте текст - ако то све није истина - зашто је жена онда тако брзо добила отказ и гомилу претњи?!
Депопулација значи истребљење, елиминација, убиство 90% постојећег светског становништва од стране NWO (New World Ordera - Новог светског поретка). Мислим да сте и ви међу њима па би вам овај текст могао да вам буде занимљив...

Босна и Херцеговина је на ивици колапса. Институционални проблеми у тој држави могли би довести до нових подела и нових сукоба. Локална корупција и неспособност међународних званичника повећавају фрустрације, пише амерички магазин "Форин аферс".
"Није сигурно да би се мир у БиХ дугорочно могао одржати, уколико се наставе постојећи трендови. Активности ка фрагментирању БиХ засигурно ће изазвати обнављање насиља. Искуство из 20. века нас учи да оно што почне у БиХ, ретко ту и остане", наводи се у тексту Патрис Мекмехон и Џона Вестерна.
Описујући генезу послератних проблема у БиХ, "Форин аферс" наводи да ангажман међународне заједнице, вероватно најамбициозније замишљен пројекат обнове у новијој историји, није дао жељене резултате па "локално становништво поново говори о могућности избијања новог рата".
"После рата, у БиХ упумпано је 14 милијарди долара помоћи, чиме је та држава постала полигон за најшири и најиновативнији експеримент демократизације у историји. У експерименту је учествовало 17 различитих влада, 18 агенција УН и око 200 невладиних организација. У поређењу са највећим сличним подухватима у историји, попут обнове Немачке и Јапана после Другог светског рата, у Босну је, по глави становника, уложено неупоредиво више новца. Истрагом, која је спроведена 1999. године, откривено је да је око милијарду долара тог новца једноставно нестало", наводи "Форин аферс'.

Jефтино смо прошли – први су коментари стручне јавности, после осам дана преговарања с делегацијом Међународног монетарног фонда.
Без обзира на то што је услов за повлачење друге рате, од укупно одобрених 2,9 милијарди евра био да минус у државној каси не буде већи од три одсто, ММФ је још првог дана преговора дозволио да се дефицит повећа за 50 одсто. Иако се томе чак ни министарка финансија Диана Драгутиновић није надала, извукли смо се без повећања пореза на додату вредност, а преговарачки тим из Вашингтона није инсистирао ни на смањењу плата и пензија.
Сада је већ извесно да ће мисија на челу са Албертом Јегером направити још један уступак. Србији ће одобрити зајам од 500 милиона долара за покривање рупе у државној каси, иако се, по правилу, средства ММФ-а искључиво користе за подршку девизним резервама.
А да ли ће се делегација Фонда и званично одрећи њој својствене строгоће, биће јасно после последње пленарне седнице заказане за данас. Са представницима Владе Србије подвући ће коначну црту испод рачунице за буџетску 2009. годину. А пре него што чланови мисије спакују кофере, како незванично сазнајемо, обратиће се српској јавности на конференцији за новинаре којој ће присуствовати и министарка финансија Диана Драгутиновић.