Прилози

Све више грађана Србије губи наду и поред обећања власти да ће до краја године економска ситуација бити боља, а успоравање процеса приључења Европској унији (ЕУ) додатни је разлог незадовољства, пише британски недељник Економист.

У коментару листа наводи се да, и поред тога што српски министар за трговину Слободан Милосављевић уверава да ће до краја године бити остварен економски раст од два одсто, грађани све више губе наду.

Као један од важних разлога лист наводи да је успорен пут Србије ка ЕУ и да многи грађани страхују да би питање Косова додатно могло да успори тај процес. Економист подсећа да је 22 од 27 држава ЕУ признало независност Косова.

Лист истиче да је Србија поднела кандидатуру за ЕУ у децембру 2009. године, али да из Немачке стижу сигнали да би процес проширење требало привремено зауставити, после уласка Хрватске 2012. или 2013. године.

„Уколико Србија одабере да се бори за Косово, Немци и остали (у ЕУ) имаће одличан изговор да Србију држи по страни”, пише лист.

У коментару се наводи да је Србија постала земља која гледа и у прошлост и у будућност и као примере наводи посету председника Бориса Тадића Сребреници и музички фестивал Егзит у Новом Саду.

Подсећа се да је Тадић 11. јула одао пошту жртвама Сребренице и додаје да је војни командант босанксих Срба Ратко Младић још увек у бекству, иако је за њим расписана потерница Хашког трибунала, због геноцида почињеног у Сребреници.

Седам филмова из Србије биће приказано на престижном фестивалу „Фантазија 2010“ у Монтреалу. „Технотајз: Едит и ја“, „Живот и смрт порно банде“, „Српски филм“, „Чарлстон за Огњенку“,„Вариола вера“, „Свето место“ и „ТТ Синдром“ биће приказани у селекцији „Субверзивна Србија“.
Српски филмови новије и старије производње биће приказани током ове и следеће седмице на фестивалу „Фантазија 2010" у Монтреалу, у склопу специјалне програмске целине "Subversive Serbie" (Субверзивна Србија).
fantazija-eij.jpg
„Фантазија" је највећи фестивал жанровског филма (сај-фај, хорори и фантастика) у Северној Америци, а на његовом програму су и српска остварења „Технотајз: Едит и ја", „Живот и смрт порно банде", „Српски филм", „Чарлстон за Огњенку", „Вариола вера", „Свето место" и „ТТ Синдром".
„Скорашња, ужасавајућа историја Србије изнедрила је нову, борбену генерацију филмаџија који користе филмски медиј да изразе своје рањене психе, на начине који су западном свету тешко схватљиви", наводи се на сајту Фестивала, у уводној речи за селекцију „Субверзивна Србија".
Ова селекција, направљена у сарадњи са филмским критичарем Дејаном Огњановићем и Југословенском кинотеком, доноси, како се наводи, „кључна остварења те интелигентно трансгресивне и политички изазовне филмске сцене".
Нова крв субверзивне Србије
У сегменту „Нова крв" програма „Субверзивна Србија" биће приказани „Живот и смрт порно банде" (2009) Младена Ђорђевића и „Српски филм" (2010) Срђана Спасојевића, анимирани научнофантастични филм „Технотајз: Едит и ја" (2009) Алексе Гајића, као и „Чарлстон за Огњенку" (2008) Уроша Стојановића.

Европски парламент усвојио је већином гласова резолуцију о Косову којом се преостале чланице Уније, које нису признале једнострану независност јужне српске покрајине, позивају да то учине.
Резолуцију, у којој се наводи да би ЕП поздравио када би све државе чланице ЕУ признале независност Косова, подржало је 455 посланика док је нешто више од 150 било против.
„Косово као независну државу признале су 22 чланице ЕУ, док пет то није учинило. Да би европска политика била ефикаснија за добробит свих на Косову, чланице ЕУ би требало да појачају заједнички приступ Косову”, наводи се у резолуцији коју је припремила аустријска посланица из редова зелених Улрике Луначек.
Резолуција је на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента усвојена крајем јуна са 45 гласова за, 14 против и два уздржана.
Током јучерашње дебате о овој резолуцији већина посланика поздрављала је овакав приступ косовском питању међу којима су неки наглашавали да се „ЕУ већ 20 година бори за слободу и права житеља Косова”.
Било је, међутим, и посланика који су оспоравали овакав став подсећајући да је једнострана независност Косова проглашена у супротности са међународним правом и кршећи Резолуцију 1244 Савета безбедности УН која представља основу за заједнички, европски приступ овом питању.
Европски комесар за проширење Штефан Филе, који је отворио дебату, имао је дипломатскији приступ од посланика рекавши да иако чланице ЕУ имају различите погледе на једнострано проглашену независност Косова, треба заједнички да раде на побољшању ситуације на терену.

САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЗА ДИЈАСПОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Скупштина дијаспоре и Срба у региону, која за циљ има да унапреди економске, политичке и културне везе матице и расејања, завршила је тродневно заседање у Београду. На крају заседања Скупштина је усвојила: ДЕКЛАРАЦИЈУ О УНАПРЕЂЕЊУ ОДНОСА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ
Ми, делегати и учесници првог заседања Скупштине дијаспоре и Срба у региону окупљени у Београду, од 3. до 5. јула 2010. године,
- Имајући у виду да је Србија земља са бројном и утицајном дијаспором разасутом по свим континентима, као и да у региону, стицајем историјских околности, трајно живе велики делови српског народа,
- Високо ценећи моралну, економску и хуманитарну и сваку другу подршку и помоћ српске дијаспоре и Срба у региону матици кроз историју, и улогу дијаспоре и Срба у региону као мостова разумевања и сарадње,
- Поштујући међународне стандарде, конвенције и достигнућа о односима матице и дијаспоре као и о правима припадника националних мањина,
- Уверени да једино демократским дијалогом, међусобним поштовањем и солидарношћу можемо доприносити свеопштем напретку Србије, одржању њене целовитости и њеног суверенитета, миру и сарадњи,
- У жељи да доприносимо јачању угледа и добрим односима Србије са другим земљама, добросуседским односима, регионалној сарадњи и интеграцији наше државе у Европску унију,
- Трајно опредељени за мир, разумевање и обострано корисну сарадњу како на Балкану и Европи којој Србија припада, тако и у свету,

Ових дана дочекасмо и једно необично писмо. Боље речено, одговор на писмо уваженог члана Савеза српске дијаспоре Словеније, господина Радована Милића, ресорном министру у влади  Србије, задуженом за културу, господина Небојше Брадића.
На страну то, колико и у којој мери господин министар разуме и схвата ситуацију у којој се данас налазе Срби у Републици Словенији. Уосталом, са сличним проблемом бори се и његов колега из Министарства дијаспоре Србије, господин Срђан Срећковић. Садржај писма господина Милића заиста је, препун аргументованих замерки на однос наше матице, према нама, Србима из окружења, а нешто мање Србима из дијаспоре. Сматрамо, како би било крајње време, када би политичари у нашој матици коначно схватили, уместо да се свим снагама боре за улазак земаља такозваног Западног Балкана у Европску Унију, како можда неби било на одмет, када би се више и интензивније почели бавити питањима одржања, како националног, тако и културног идентитета, Срба у непосредном окружењу Србије. А та питања и проблеми никако нису исти проблемима Срба који живе, рецимо у Аустралији, САД, Канади, Немачкој или Француској. Притисак и асимилација, у случај Срба у окружењу далеко су већи, систематски вођени и организованији, а пре свега планирани на један дужи период, од рецимо асимилације која се, мада то није адекватан израз, ''спонтано'' одвија на другим континентима и у већим (европским) срединама. Наша свакодневна сазнања, а пре свега искуства, верујте нам господо министри, и Брадић, и Срећковић, нису нипошто нов допринос теорији ''завере против српског народа'', него су конкретна, и сасвим реална.

- Река, ако нема везе са извором, брзо пресахне. Да не бисте пресахли, одржавајте везу са својим коренима - поручио је патријарх српски Иринеј представницима дијаспоре приликом конституисања Прве скупштине дијаспоре и Срба у региону. Скупштина је, иначе, конституисана у суботу у Београду, а колики значај државни врх придаје новооснованом телу показује списак званица које су присуствовале овом чину - од министара Владе Срђана Срећковића, Ивице Дачића, Божидара Ђелића, Жарка Обрадовића, Небојше Брадића и Светозара Чиплића, преко председника Србије Бориса Тадића, до већ поменутог патријарха.
Његово присуство и благослов целокупној „манифестацији“ не би требало да чуди, с обзиром на то да су Срби углавном носталгичан народ везан за постојбину првенствено кроз припадност Православној цркви. Међутим, да ли је многобројна скупина тог дана послала, између редова, и неку другу поруку дијаспори осим „мислимо на вас“, или, како рече председник Тадић, „Србија има право и обавезу да штити права Срба у региону и иностранству“. Да није порука у ствари гласила „мислите на нас, помозите“! Да ли је српски естаблишмент коначно схватио да тих три и по до четири милиона Срба који живе у иностранству нису истог менталног склопа, размишљања и интересовања као раније? Да ли се то „мит о дијаспори“ која је увек ту да помогне матицу, пре свега финансијски, руши?
Евидентно је да дијаспора данас није исто што и пре 20-30 година. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века земљу су углавном напуштали радници са завршеном осмогодишњом, евентуално средњом школом, одлазећи у иностранство „трбухом за крухом“ у потрази за било каквим запослењем.

Последњи скандал око наручивања и прописивања прекомерних доза цитостатика за пацијенте оболеле од рака, за шта су директор Института за онкологију и његови најближи сарадници узели бар пола милиона евра мита од фармацеутских компанија, на најочигледнији начин показује колико је корупција укорењена у нашем друштву и колико су иностране компаније спремне да подмићивањем, без поштовања било каквих етичких норми, шире пословање у Србији, чак и када су последице њиховог понашања смрт пацијената услед превелике дозе лекова датих како би се купљене залихе што пре потрошиле и наручиле нове. Иако је ово најочитији пример корупције, стручњаци упозоравају да је подмићивање присутно и у осталим привредним гранама и да ће се тешко искоренити, превасходно због улоге коју у ланцу корупције имају носиоци највише власти.
У акцији названој Краба држава је до сада похапсила читав низ доктора и руководилаца фармацеутских компанија, а у центру афере нашла се фирма Астра Зенека, чије је двоје менаџера ухапшено под сумњом да су повезани са афером подмићивања лекара. Та компанија је јуче саопштила да поштује законе и етичке кодексе и да је спремна на пуну сарадњу у истрази. „Астра Зенека послује у складу са свим законима и регулативама, укључујући и однос према здравственим радницима и промоцији лекова“, наводи се у саопштењу.
Међутим, стручњаци указују на то да стране компаније, упркос начелном залагању за поштовање корпоративне етике, заправо брину само о томе на који начин да повећају профит, без обзира да ли ће то постићи тржишним или нелегалним средствима, између осталог и због тога што у Србији нема довољно јаке антикорупцијске контроле.

У овој земљи сви могу да буду критиковани, од председника државе па наниже, само су фудбалске вође неприкосновене
Практично су „нокаутирани”сви селектори чије репрезентације нису ушле у „нокаут” фазу на Светском фудбалском првенству у Јужноафричкој Републици. Или су смењени, или су дали оставке. Осим, наравно, нашег. Наиме, ми смо тамо постигли успех, пошто нисмо ни дошли до фазе где би неко могао да нас „нокаутира“. Заправо, све играче и селектора требало би додатно наградити због мудре тактике и игре помоћу које је избегнут „нокаут“. Из чега су неки изашли фудбалски јачи. За отприлике милионче еврића. Но, то је само ситна рачуница помешана с крупним фудбалским кукавичлуком, хијероглифи рукописа наше фудбалске импотенције.
Дакле, у овој земљи сви могу да буду критиковани, од председника државе па наниже, само су фудбалске вође неприкосновене. И њихова новчана примања, која се пореде са селекторима Француске, Италије и Шпаније. Јер и привреда Србије може да се пореди са економијама Француске, Италије и Шпаније. Као грађанин енергично сам против да се и динар од наших пореза даје за фудбал. Зарадите, господо, успесима, па онда себи делите милионе евра. Може и унапред. Али не од моје лове.
Јер, утакмице наше репрезентације биле су прави фестивал фудбалских чекова без покрића, ревија звезда на сумануте кредите спортске штампе и публике, фолклорни коктел јалових. Два пораза и једна победа, два дата и три примљена гола. У целини, заједно с противником био је то сусрет вреће и закрпе.

Лидери Г-20 на четвртом сусрету у Торонту, као ни на претходна три, нису успели да се договоре о заједничкој политици у решавању светске економске кризе. Дефинисан као Форум за међународну економску сарадњу и координацију, ни по четврти пут није испунио очекивања сопствене јавности, а још мање сиромашних и неразвијених земаља. И овог пута се показало да због парцијалних себичних интереса нема глобалног решења за светску кризу. Показало се такође, посебно на овом најновијем сусрету, да најмоћнији долазе на самит да би наметнули своја решења и првенствено спасавали своју економију. САД су инсистирале на подстицању потрошње, чланице ЕУ предвођене Немачком на радикалној буџетској штедњи, Кини је био циљ да сачува аутономност у својој монетарној политици, а лидери земаља БРИК (Бразил, Русија, Индија, Кина) нису чак ни одржали предвиђени састанак.
Економску кризу, чији је појавни облик финансијски слом највећих банака на Волстриту, нису проузроковале сиромашне земље. Моћни ће, било договором било сопственим снагама, наћи решења за своје проблеме, а шта је са сиромашнима? Они су потпуно маргинализовани и без својих представника. Крахом комунизма свет је глобализован тако да сиромашни још више зависе од богатих.
Сиромашним земљама се нуди, а само малим делом реализује, минимална помоћ за преживљавање, али тако и толико да и даље остану неразвијене и зависне од развијених. Ко још мисли или улаже у њихов развој? Г-8 је обећала додатних пет милијарди помоћи овим земљама, а ни претходна обећања нису испуњена. Богате земље, са изузетком неких скандинавских, нису испоштовале вишедеценијску препоруку УН да издвајају из свог БДП-а 0,7 одсто за земље у развоју. Још су мање шансе да ће развијени свет у садашњој кризи бити издашнији.

Државни врх Србије, као и све владајуће и опозиционе странке, оштро су осудили напад на демонстранте у северној Косовској Митровици, у коме је погинуо педијатар Месуд Џековић, а још 11 особа рањено, и захтевали хитну реакцију међународних институција на Косову и Метохији. Савет за националну безбедност је овај напад окарактерисао као терористички акт албанских сепаратиста и оценио да објективну одговорност за тај чин сноси шеф Међународне цивилне канцеларије на Косову Питер Фејт.
На седници хитно сазваној на захтев председника Србије Бориса Тадића због ескалације насиља у северној Косовској Митровици и насилног покушаја отварања канцеларије привремених институција покрајине, Савет је затражио да се одмах пронађу и адекватно казне починиоци овог злочина.
Савет је затражио и да се онемогући сваки даљи покушај насилног отварања канцеларије привремених институција Косова, чиме се угрожава мир и стабилности на КиМ, као и у целом региону.
„Покушај отварања нелегалне канцеларије привремених институција у северној Косовској Митровици је још један у низу насилних покушаја успостављања такозване нове реалности на терену наше јужне покрајине. Бацање експлозивне направе на демонстранте је флагрантан терористички акт”, саопштено је после седнице.