Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић каже за Данас да се један број страних компанија води тиме да се у Србији „тако ради“ због чега и оне прибегавају давању мита, али да има и оних које поштују правила.
- Велике стране компаније имају фондове, које не излажу публицитету, и који служе за подмићивање службеника у банана републикама, као што је Србија. Међутим, у неким развијеним земљама, попут САД или Велике Британије постоје закони који уз строге казне забрањују такво понашање њихових компанија, без обзира на то да ли се подмићује службеник у тим државама или у Србији. Неке компаније поштују та правила, док друге ипак ризикују. Тако се већина води начелом да се плати где се мора - тврди Прокопијевић.
Према његовим речима, Србија је „земља криминала и корупције“ у којој се власт не бори озбиљно ни против криминала, док корупцију истражује само тамо где је она далеко од власти. Елементарни услов за сузбијање оваквог понашања, како каже Прокопијевић, чини политичка спремност да се са корупцијом обрачуна у самом врху власти, а не на нижим нивоима.
- Службеници у државној управи нису ништа мање похлепни од оних у приватном сектору. Само, док запосленима у компанијама остаје могућност да се за новац изборе послујући на тржишту, у државној управи једини начин да се намири похлепа је да се узме мито. Код нас нема сектора без корупције и заправо се читав јавни живот одвија у светлу тога. Сматрам да је корупција у Србији дубоко укорењена и да неће бити могуће да се то реши у кратком року. Биће потребно бар 15 до 20 година истрајне борбе против корупције у врху власти, као и независно судство и истражни органи, како би се то догодило. Докле год су судство и тужилаштво под контролом власти, то ће бити само комедија - закључује Прокопијевић.
Члан Савета за борбу против корупције Стјепан Гредељ каже за наш лист да је у логици капитала корупција нормална појава и да је компаније неће избегавати ако нема неког ко ће им то забранити и ко ће контролисати њихове клијенте.
- Зашто светске компаније беже у полудивље банана државе каква је још увек Србија? Зато што је најлакше ловити у мутном. Да сам ја капиталиста вероватно бих радио исто. Ако ми то нико не забрањује, зашто да не. Нажалост, моралне кочнице се ту најређе активирају. Али, корупција није својствена само страним компанијама, ни само фармацеутским. У том сектору се најбоље зарађује јер је највећи профит на нечијем болу, али је и конкуренција страховита, због чега су компаније спремне да раде све што треба - тврди Гредељ.
Ни он није оптимиста по питању смањења корупције, поткрепљујући то примером немачког ВАЦ-а око чијег пословања је избила велика афера, што показује да је непоштовање етике присутно и у осталим привредним секторима.
- Ту је кључ у чувеној синтагми „политичка воља“. Главно питање је да ли сам ја као носилац власти прикључен на крвоток прања новца или нисам. Сигурно је да нису сви политичари укључени у корупцију, али је могуће да су неки кључни играчи и те како прикључени на тај крвоток - напомиње Гредељ.
Проблематичне индустрије
Сектори познати по аферама са подмићивањем углавном су они где се обрћу и највеће суме. Поред фармације, прва на листи „осумњичених“ је наменска индустрија односно компаније које производе и продају оружје. Следи дуванска индустрија, између осталог и зато што је на великом удару закона о забрани пушења и бројних кампања. Због великих потреба за енергентима, склоне подмићивању су и компаније које се баве производњом нафте и струје. Због проблема који би могли да имају уколико у њиховим редовима избије афера, мултинационалне компаније увеле су строге системе унутрашње контроле. Људи из централе путују широм света и проверавају сваку пару коју потроше представници компаније у другим земљама. Међутим, локални менаџери развили су системе избегавања контрола.
Корупционашки скандали међународних корпорација
САМСУНГ
Крајем 2007. и почетком 2008. у Јужној Кореји је избила велика афера када је обелодањено да је председник Самсунга Ли Кун Хи располагао тајним фондом вредним милијарде долара, намењеним подмићивању политичара, судија и тужилаца. Ли Кун Хи је потом поднео оставку, осуђен за избегавање плаћања пореза, али је чак два пута помилован од стране председника Јужне Кореје (бившег руководиоца Хјундаија) и на крају се вратио на чело Самсунг електроникса.
СИМЕНС
Компанија одговорна за највећи корупционашки скандал у Немачкој, када је пре неколико година откривено да је располагала огромним тајним фондом за подмићивање широм света. Према проценама, компанија је, углавном на давање мита, потрошила више од 1,3 милијарде евра. Између осталог, Сименс је оптужен за давање мита како би добио посао за гасне турбине у италијанском ЕНЕЛ-у, као и за подмићивање званичника у Аргентини, Бангладешу, Ираку и Венецуели. Компанија је 2008. пристала да плати 1,4 милијарде долара америчким и немачким властима како би окончала скандал и избегла судско гоњење.
ФОЛКСВАГЕН
Још једна велика афера у Немачкој избила је када је откривено да је Петер Харц, директор за људске ресурсе овог ауто гиганта и саветник бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, редовно подмићивао вође Фолксвагеновог синдиката и плаћао проститутке новцем компаније. Харц је признао да је дао око два милиона евра Клаусу Волкерту, тадашњем председнику радничког савета Фолксвагена и да је разним путовањима и поклонима подмићивао синдикалце. Осуђен је на условну казну од две године затвора.
БАЕ СИСТЕМС
Најсвежији корупционашки скандал водеће британске фирме за производњу и трговину оружјем, која се нашла под истрагом британских власти због политичке корупције у Чилеу, Румунији, Чешкој, Танзанији, Катару, Јужној Африци и Саудијској Арабији. Највећу прашину подигла је оптужба да је компанија располагала тајним фондом за подмићивање у Саудијској Арабији, вредним 60 милиона фунти. Британске власти су на крају одустале од судског гоњења БАЕ системса, према наводима тамошњих медија, из економских и политичких разлога.
РИО ТИНТО
Прошле године кинеске власти су оптужиле овог англо-аустралијског рударског гиганта за индустријску шпијунажу и корупцију. Према наводима оптужбе, представници Рио Тинта су подмитили челнике 16 рударских компанија у Кини како би од њих добили поверљиве податке и документе који би им омогући бољу позицију у редовним годишњим преговорима са државним челичанама о цени руде гвожђа.
ХАЛИБУРТОН
Америчка нафтна компанија позната по неетичном понашању и историји подмићивања званичника, посебно у Нигерији, ради добијања послова. Прошле године ова компанија је пристала да плати казну од 569 милиона долара, како би се решила оптужби за подмићивање. Компанија је уско везивана за администрацију бившег америчког председника Џорџа Буша и нарочито за потпредседника Дика Чејнија и рат у Ираку, када је готово све велике уговоре добијала управо ова компанија.
А. Милошевић, Данас