Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Све више грађана Србије губи наду и поред обећања власти да ће до краја године економска ситуација бити боља, а успоравање процеса приључења Европској унији (ЕУ) додатни је разлог незадовољства, пише британски недељник Економист.

У коментару листа наводи се да, и поред тога што српски министар за трговину Слободан Милосављевић уверава да ће до краја године бити остварен економски раст од два одсто, грађани све више губе наду.

Као један од важних разлога лист наводи да је успорен пут Србије ка ЕУ и да многи грађани страхују да би питање Косова додатно могло да успори тај процес. Економист подсећа да је 22 од 27 држава ЕУ признало независност Косова.

Лист истиче да је Србија поднела кандидатуру за ЕУ у децембру 2009. године, али да из Немачке стижу сигнали да би процес проширење требало привремено зауставити, после уласка Хрватске 2012. или 2013. године.

„Уколико Србија одабере да се бори за Косово, Немци и остали (у ЕУ) имаће одличан изговор да Србију држи по страни”, пише лист.

У коментару се наводи да је Србија постала земља која гледа и у прошлост и у будућност и као примере наводи посету председника Бориса Тадића Сребреници и музички фестивал Егзит у Новом Саду.

Подсећа се да је Тадић 11. јула одао пошту жртвама Сребренице и додаје да је војни командант босанксих Срба Ратко Младић још увек у бекству, иако је за њим расписана потерница Хашког трибунала, због геноцида почињеног у Сребреници.

„Када је предводио своје трупе на Сребреницу 1995, он (Младић) је говорио да је ослободио град од 'Турака', што је погрдан назив за Бошњаке. Иронично, али Турска је сада постала најбољи пријатељ Србије”, пише Економист.

Лист подсећа да је после обраћања на скупу у Сребреници турски премијер Реџеп Тајип Ердоган дошао у посету Београду, где је потписао неколико важних споразума, међу којима и онај о визној либерализацији, док ће у септембру ступити на снагу споразум о слободној трговини.

Турска је од прошле године поново почела да игра важну улогу на простору западног Балкана, а посебно је ангажована на помирењу Срба и Бошњака у БиХ, као и ривалских бошњачких фракција у Санџаку, оцењује лист у коментару.

Истовремено, у Новом Саду је одржаван један од највећих музичких фестивала Егзит (Exit) на којем су се окупили гости из целе Европе. У коментару Економиста подсећа се да је фестивал добио име Егзит (Излаз) јер је, када је настајао, представљао излаз из национализма.

Бета