Прилози

У галерији Артгет Културног центра Београда у четвртак увече је представљен канадски часопис "Калчер бриџ" ("Културни мост") посвећен српској краткој причи (Culture Bridge-Serbian Short Stories) према избору Давида Албахарија. Оснивач и уредник "Culture Bridge"-а Ненад Станковић је испричао да је часопис покренуо прошле године у склопу пројекта међукултурне сарадње Србије и Канаде.
Станковић је основао "Culture Bridge-Serbian Short Stories" непрофитну, невладину организацију која би се бавила културном разменом измедју Србије и Канаде која би се остваривала преко оних који постоје и делују у обе културе. Станковић је објаснио да му је циљ био да, уместо традиционалне и фолк културе која се углавном нуди дијаспори и која има своју сталну публику, али је ограниченог домета, понуди савремену „високу" култура са ових простора. Пошто елитна, савремена култура подразумева интелектуално софистицираније конзументе Станковић их је препознао пре свега међу најновијим таласом емиграције, у којем преовлађује млађи и образовани свет. Циљна група су и припадници "друге генерације" који су се родили на северноамеричком континенту и не знају више добро матерњи језик.
У оквиру "Culture Bridge"-а организован је фестивал српског филма у Торонту који ће се ове године одржати 10. пут, гостовања елитних позоришта из Србије у Торонту и Чикагу, приређене су изложбе овдашњих уметника у Канади, али је и у Србију организован долазак српских уметника који живе и раде на северноамеричком континету. Часопис "Culture Bridge" има за сада три броја.

Чињеница да је Педи Ешдаун, бивши високи представник у БиХ, као припадник краљичине војске учестовао у масакру над ненаоружаним Ирцима у Дерију, најбоље објашњава његову осионост коју је неријетко показивао у БиХ, пише бањалучки дневник "Фокус".
Лист наводи да ово потврђује да је БиХ "добро прошла, с обзиром на то каквог је `дипломату` имала за вратом".
"Фокус" напомиње да се британски премијер Давид Камерон недавно извинио за догађаје 1972. године у Северној Ирској познате као "Крвава недеља", чиме је Ешдаун већ добио своеврсну казну за злочине из прошлости, што може да очекује и за деловање у БиХ с обзиром на то да је Влада Републике Српске раније најавила тужбу против њега пред британским правосуђем због правног насиља које је проводио као високи представник у БиХ.
Члан Експетског тима за борбу против тероризма и организованог криминала југоисточне Европе Домагој Маргетић каже да Ешдаун чак и не скрива да је учестововао у догађајима у Дерију у Северној Ирској.
"Он је учестовао у тој војној акцији. Касније је био официр обавештајне службе МИ6. Пре неколико година објављен је тајни попис британских обавештајаца по свету, на којем је био Ешдаун, као један од врхунских оперативаца МИ6. Током задњих 15 година давао је различите изјаве британским медијима, отворено говорећи о учешћу у војним операцијама у Северној Ирској", навео је Маргетић и додао да Ешдауново анагажовање на Балкану повлачи за собом бројне контроверзе.

Пред око 1.500 званица у бостонском центру „Хyнес Цонвентионал“, међу којима су била и највећа имена светске медицине, др Драгану Милићу (44), лекару Клиничког центра у Нишу свечано је уручена награда за најбољег младог васкуларног хирурга за 2010. годину ван простора САД. Престижну титулу лекару из Ниша доделило је Америчко удружење за васкуларну хирургију, које традиционално проглашава најбољег лекара ван САД, будући да је ова земља неприкосновена светска сила у тој грани медицине.
- Поносан сам што се моје име и име моје земље Србије чуло на додели награде пред оволиким бројем људи и кремом светске васкуларне хирургије. Значај која ова награда има не може се описати и свакако је огромно признање за досадашњи мој рад. Осећаји који се рађају у човеку у оваквим приликама не могу се описати. , каже за др Милић који је још увек у САД. Он додаје да су на додели била таква имена светске васкуларне хирургије која су ушла у историју по својим заслугама.
- Били су присутни проф. др Robert Rutherford - из чије књиге уче сви васкуларни хирурзи света и што представља нашу библију, који је управо и промовисао своје последње издање за 2010. годину. Био је присутан и Thomas Fogarty, који је изумео катетере који се по њему и зову Фогартијеви катетери и без којих се не може замислити савремена васкуларна хирургија, затим Franck Vieth, Roger Greenchalch, Peter Gloviczky, Anton Sidavy...

Манастири Свети архангели код Призрена, Девине Воде код Звечана и Богородица Браинска код Медвеђе данас ће опустети. Комплетна братства ових светиња, заједно са појединим монасима из Сопоћана, Бањске, Сочанице и Дубоког Потока, без сагласности црквених власти напустиће Епархију рашко-призренску.
Како „Политика“ сазнаје, у овом другом таласу из ЕРП ће отићи још 18 монаха и пет искушеника. Свима је стигао писани одговор администратора, митрополита Амфилохија, да им се не одобрава канонски отпуст са образложењем да нема разлога за напуштање Епархије рашко-призренске.
„Писмено смо тражили да одемо из Епархије, јер смо изгубили поверење. После смене нашег духовног оца владике Артемија не видимо смисла да више останемо овде“, прича јеромонах Роман, настојатељ манастира Девине Воде, једног од саборних места монаха који планирају да оду са Космета.
У ову светињу код Звечана већ су пристигли монаси из Сопоћана и Бањске. Како каже отац Роман, сачекаће да им се придруже још монаси Светих архангела, Богородице Браинске и Дубоког Потока.
„Одмах после Свете литургије кренућемо, али у разним правцима. Половина ће се привремено придружити ’црноречанима’ који се налазе у селу Лозница код Чачка. Неће бити проблема за смештај осталих, јер нас зову људи и нуде нам своје куће“, каже настојатељ Девиних Вода, свестан да ће их због овог поступка Црквени суд рашчинити и вратити у ред лаика.

Кошаркаш Дарко Миличић отворио врата свог дома родитељима чија деца болују од смртоносне Батенове болести. У понедељак уплаћује 120.000 за лечење малишана, а уз то плаћа и трошкове пута
Дарко Миличић, НБА кошаркаш златног срца, угостио је јуче у подне у свом дому у Новом Саду четири породице чија деца болују од смртоносне Батенове болести!
Миличић је, пошто је прочитао текст у Куриру о језивим судбинама Алексе (6), Зое (5,5), Звездане (6) и Луке (8), којима су здравствене власти залупиле врата одбивши да их пошаљу на лечење матичним ћелијама у Кину, одлучио да им поклони 120.000 долара, колико кошта лечење матичним ћелијама. Јуче је инсистирао да плати и пут, а покушаће да организује превоз малог Луке (8), који је у најтежем стању и не може да поднесе вожњу колима, из Београда до аеродрома у Будимпешти.
- У подне нас је Дарко примио у својој кући. Свако од нас је био опхрван милионима емоција! Бојали смо се да ћемо да га уплашити колико смо срећни. Он се чудио како нам досад нико у држави није помогао. Није могао да верује да су нам Влада Србије, Министарство здравља и остали надлежни залупили врата и нису хтели да издвоје новац нашу децу. Хтео је да зна како ћемо да путујемо. Рекао је да ће он, преко својих менаџера у Америци, покушати да нам обезбеди да до Кине стигнемо тако што ћемо из Београда летети за Москву, а одатле за Пекинг. Како нам је објаснио, тако нема пуно преседања - одушевљено прича Стеван Човић, отац оболелог Алексе.

За најмање 15.000 људи који су на списковима несталих нема података ни после 11 година од престанка ратних сукоба у бившој Југославији. Без решења тог питања нема помирења ни регионалне сарадње, упозоравају из Међународног црвеног крста.
Позивају Брисел да изврши притисак на све државе бивше Југославије да, следећи пример Србије која је у томе лидер, отворе архиве и затворе процес трагања и идентификације жртава.
Најмање резултата показују званични Загреб и привремене власти у Приштини, оцењено је на скупу у Београду под називом "Тражење несталих и права њихових породица".
Односе између Србије и Хрватске још оптерећује непозната судбина 2.180 несталих Срба. Велики проблем је и чињеница да још није идентификовано 900 тела у хрватским мртвачницима, нити је ексхумирано чак 380 познатих гробних места, на шта се чека већ 15 година. Као главни разлог за то, Загреб наводи недостатак новца у буџету.
"Ако је ствар само у новцу, ми располажемо са подацима од око 660 гробних места, а од тога нам хрватска страна признаје 300. Онда им ја кажем - ексхумирајте онда позната гробна места", наводи Саво Штрбац из Веритаса.
И поред међудржавних споразума између Србије и Хрватске и добре сарадње комисија за нестале, Хрватска блокира процес, упозоравају представници Међународног црвеног крста.
Лоши резултати Хрватске и Приштине
Шеф делегације Међународног црвеног крста у Србији Пол Хенри Анри рекао је да Хртваска годишње реши 110 случајева.

Сарадња Србије и Републике Српске у сталном је успону, закључено је на седници Савета за спровођење Споразума о специјалним паралелним везама између Српске и Србије, која је данас одржана у Бањалуци. Седници су присуствовали председници Републике Српске и Србије, др Рајко Кузмановић и Борис Тадић, премијери Милорад Додик и Мирко Цветковић и министри из обе владе.
„Данас смо разговарали о низу политичких и економских питања. За нас је изузетно важно да је Србија чврсто привржена Дејтонском споразуму, односно да поштује територијални интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине, као и чињеницу да је она састављена од два равноправна државотворна ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ”, изјавио је на конференцији за новинаре председник Републике Српске др Рајко Кузмановић.
Он је истакао да су се саговорници данас сагласили да пут Србије и БиХ према чланству у Европској унији нема алтернативу. Кузмановић је нагласио да ће се и убудуће односи Србије и Републике Српске развијати у корист обе стране.
„Циљ Србије је учвршћивање мира, политичке стабилности и економског напретка у региону. Због тога инсистирамо на поштивању територијалног интегритета свих чланица Уједињених нација, јер је то једини начин да одбранимо своју територијалну целовитост. Што се тиче Дејтонског споразума, Србија чврсто стоји иза сваке његове тачке и ни по коју цену неће довести у питање територијални интегритет БиХ”, казао је председник Србије Борис Тадић.

У већим или мањим таласима, отицала је „река без повратка” с факултетском наобразбом, претежно млађих људи, због чега је наша земља по „одливу мозгова” на неславном 132. од 133 према подацима Светског економског форума! А две трећине високошколаца је ових дана најавило да ће после дипломирања отићи у иностранство.
„Седморица величанствених” су изјахали из Србије, уз уобичајено осећањима натопљено обећање да ће се (ускоро) вратити. Али живот је преваран, нимало не личи на филмске приче са срећним крајем. Из којих су се побуда Лука Милићевић, Душан Милијанчевић, Огњен Ивковић, Михајло Цекић, Александар Васиљковић, Никола Мркшић и Душан Перовић, сви из истог разреда (IVd) Математичке гимназије у Београду,запутили у Кембриџ?
Разматрајући конкурентност на измаку претходне године, Светски економски форум установио је да је наша земља у „одливу мозгова” на неславном 132. месту од 133 земаља, претекавши једино Гвајану. У већим или мањим таласима, отицала је „река без повратка” с факултетском наобразбом, претежно млађих људи, отискујући се најрадије на пут преко Атлантског океана. На волшебан начин ишли су стопама првог досељеника нашег порекла у САД, извесног Ђорђа Шапића, потоњег Џорџа Фишера, који се уселио далеке 1815.
Сеобе високообразованих, 1958. назване „одливом мозгова” (brain drain), својствене су свакој земљи (једино САД имају „прилив мозгова” или brain gain). Дотичним појмом је први пут описано досељавање британских академаца и научника у Сједињене Државе.

Територија која се зове Бошњачко национално веће је слободна и више никада неће бити поробљена!
Овим речима муфтија Муамер Зукорлић прославио је победу Бошњачке културне заједнице на чијем је челу био после избора за Националне савете. То што су у питању цивилни избори у областима образовања, културе и уређивању политичких организације у којима учествују мањине није спречило муфтију да да малтене ратну изјаву.
Генерал Нинослав Крстић уверен је да овакви наступи погоршавају безбедносно стање у Санџаку.
- То су изјаве које иду на разбијање националног бића Србије и државе у целини!
Мислим да ова и њој сличне изјаве највише штете наносе Бошњацима, посебно што долазе од верског лидера - оцењује Крстић. Он сматра да би Бошњаци, али и Срби могли погрешно да протумаче ову изјаву.
- Сетимо се деведесетих година и изјава које су долазиле из разноразних табора, које су збуњивале обичан народ - подсећа Крстић.
Муфтија српски Мухамед Јусуфспахић каже да су избори за Националне савете показали да Зукорлић нема подршку већине Бошњака.
- Манипулисао је вером у политичке сврхе, политиком у верске сврхе, универзитетом, Исламским факултетом, медресом, хоџама и вероучитељима, политичарима и политичким странкама, Чедом и ЛДП-ом предвођеним пазарским и санџачким медијима које је контролисао, ратом и миром... И опет није успео.

Контролне институције у Србији већ годинама не успевају да поткопају чврсте бедеме корупције, зато што их опструишу и не желе управо они који су их и основали, правећи од њих само украс система и доказ да се испуњавају услови ЕУ везани за корупцију   
Омиљена реченица високих државних функционера и политичара је да је корупција државни непријатељ број један. Али, не само да видљивих помака у „бескомпромисној борби“ са том пошасти нема, него више готово да и нема оних који у искрено залагање власти да се бори против корупције верују. Не помаже ни то што председник Србије не пропушта ниједан јавни наступ да објасни како се веза између политике, привреде, крупног капитала, правосуђа и криминала - мора раскинути! Судећи по најновијим истраживањима Галупа, грађани су потпуно прозрели заклињање политичара у поштење. Чак 90 одсто њих сматра да је корупција уобичајена појава у Србији, а већина не очекује да ће се Влада са њом ухватити у коштац, јер то не желе политичари, који од ње имају користи!
Овакву перцепцију јавности о корупцији не успева да поправи чак ни чињеница да је последњих неколико година основан велики број такозваних регулаторних тела, чији је задатак управо борба против корупције – спречавање стварања монопола, богаћења тајкуна, ограничавања неформалне моћи политичара... Због чега ове контролне институције нису успеле да поткопају бедеме корупције, зашто њихов рад не даје резултате и шта је уопште њихова улога. Одговор који ћете чути на сваком кораку је суморан: да их не желе управо они који су их основали и да су регулаторне агенције само још један покушај власти да превари и сопствене грађане и Европску унију?