Прилози

Земљи у којој су сви на власти, опозиција је једино народ.
Земља која је остала без 15 одсто територије дугује 24 милијарде евра, што је 76 одсто БДП-а.
Једна смо од четири најсиромашније земље Европе. Од 200 земаља света налазимо се на 163. месту по степену запослености (у друштву Габона, Сенегала и Џибутија). Чак 164 земље на свету имају мању инфлацију од Србије. Куповна моћ грађана за две године пала је за 50 одсто. Раст цена у образовању је 14 пута већи од раста цена алкохола и дувана. Имамо 150.000 новоодбеглих младих стручњака. Парадајз је скупљи од меса, а влада која се у Уједињеним нацијама бори за Косово, не може да се избори са пар млекаџија и несташицом млека, са поскупљењем хране и лекова.
Али овај ужас ублажила је одлучност власти да се енергично обрачуна са удовицама и њиховим пензијама. Народ већ кличе том јунаштву! Јер, у нечасној намери да преживе, оне угрожавају темеље економског и правног система. Те темеље иначе не угрожава ниједан тајкун или политичар. Нико као Ева Рас, државни непријатељ број један! Ту застајем и додајем: живела Ева Рас, у инат државном буџету!
Нисмо далеко од дана када ће темељно криминалне удовице, спаљивати на ломачи са покојницима. Из чисто економских разлога, у складу са прокламованом политиком социјално одговорне државе и нама блиским индијским обичајним  правом... Које је звезда водиља на нашем одлучном европском путу... Већ видим министре у влади како очи копају један другом, ком тајкуну ће дати монопол на увоз бакљи и ломача, изводећи прецизну рачуницу колико се могу овајдити од грама пепела нечастиве, израженог у еврима.

Више стотина грађана Србије тражило је информацију да ли се против њих у Хрватској води поступак због ратних злочина.
Како незванично сазнаје Б92, ради се о људима који се не налазе на списку људи које је Хрватска оптужила или осудила за ратне злочине или се против њих води истрага.
Међутим, и даље постоје сумње да тај спиак није коначан и да Хрватска поседује паралелне, тајне спискове, који нису доступни јавности. У хрватској полицији демантују такве наводе.
Хрватско државно тужилаштво недавно је предало Министарству правде Србије списак са подацима за 1.534 особа.
На списку се налази 538 особа осуђених за ратне злочине, 563 оптужених и 433 особе проитив којих се води истрага и он је допступан на лични захтев.
Међутим остаје сумња – да ли су ти спискови једини.
Саво Штрбац из Веритаса каже да гаранција нема, јер ратни злочин не застарева.
"Ако против неког није барем отворена истрага онда он није на списковима. Ако је проверавао у Министарству правде, Веритасу или Хрватском конзулату, онда истрага није дигнута", каже Штрбац.
Од додаје да се дешава да се неко врати у родно место, па га тек накнадно, рецимо комшија, пријави и тако се нађе на списку ратних злочинаца.
И представник Срба у Хрватском сабору Милорад Пуповац, приликом недавног боравка у Београду, није искључио могућност да постоје тајни спискови.

У последњих годину и по дана представници власти у Србији и Срба са Косова и Метохије два пута су се срели у иностранству - у Будимпешти крајем марта 2009. године и недавно у Бечу. Оба пута у организацији америчких невладиних организација. Да ли је могућ и потребан „српско-српски“ дијалог на домаћем терену, без страних посредника?
Државни врх и политички представници косовских Срба једногласни су да је „унутаркућни разговор“ неопходан. У Влади Србије кажу да је такав сусрет потребан како би држава ослушнула глас народа, али и због опасног новог проширивања јаза између Срба који живе јужно и северно од реке Ибар. Проблем је што у Немањиној 11, упркос јачању свести да Београд губи комуникацију са косовским Србима, нико не зна ко је права адреса за организацију таквог скупа, укључујући и ресорно Министарство за КиМ. Представници косовских Срба немају дилему - позив очекују од председника Србије Бориса Тадића.
На питање да ли председник Борис Тадић намерава да окупља косовске Србе, из Председништва Србије Данасу је одговорено да се „мишљење Срба са КиМ увек узима у обзир при доношењу одлука везаних за косовско питање“. У Председништву наглашавају да треба имати на уму да је садашњи министар за КиМ Горан Богдановић са КиМ и да тамо живи“, као и да је „државни секретар Оливер Ивановић, један од дугогодишњих представника Срба са КиМ, тако да је дијалог о свим питањима везаним за косовско питање постоји и свакодневан је“.

Из контакта са Министарством за повратак и заједнице, увидела сам да им недостају рад и лична етика и да многи од надлежних нису свесни постојања избегличких кампова на Косову, каже Анастасија Трофимова
Уместо два дана, колико је првобитно планирала да се задржи на Косову и Метохији, Анастасија Трофимова је тамо остала седам месеци. Ову Рускињу која је као канадски студент пре годину дана први пут посетила Балкан, ситуација на терену инспирисала је да започне снимање документарног филма о српским избеглицама на КиМ, и да се у оквиру пројекта „Зависно Косово” бави стањем тамошње економије.
„Била сам изненађена обимом међународног присуства на Косову, од политике до економије и војске. Ништа слично нисам видела раније. И док су велике мисије УН и ЕУ на Косову, оно је и даље једна од најсиромашнијих економија у Европи. То ме је инспирисало да почнем документарни пројекат ’Зависно Косово’ који се осврће на економију и међународну корупцију у покрајини. Овај пројекат треба да покаже како изгледа Косово данас, 11 година после рата”, објашњава Трофимова и подсећа да су светски медији престали да се интересују за Балкан и пре него што је ратни дим нестао. Из разговора са бројним представницима локалних власти и медија, као и из оног што је затекла тамо, схватила је, каже, да су информације о положају српских избеглица оскудне или да их уопште нема.
„Из контакта са Министарством за повратак и заједнице, увидела сам да им недостају рад и лична етика и да многи од надлежних нису свесни постојања избегличких кампова на Косову”, оцењује наша саговорница. Српске избеглице на Косову, према њеним речима, разапете су између супротстављених система – српског, албанског и међународног, али и подједнако запостављене од сва три.

После одлуке Међународног суда правде (МСП) у Хагу да „једнострано проглашење независности Косова није у супротности са међународним правом“, већ су се појавили многи коментари, а свакако ће их и надаље бити. Не могу да се отмем утиску да је, и поред евидентно јаког лобирања у корист Косова, на нашој страни било несхватљивих пропуста без којих би образложења председавајућег МСП била макар мало мање уверљива. Упркос понижавајућем удварању, показали смо немоћ да се приближимо најјачем лобисти (САД), јер нисмо у стању да понекад размишљамо и на њихов начин. Држава позива на јединство, на организоване снаге да се спасе што се спасти може (сада би и парче Косова било добродошло), успаничено и брзоплето подноси резолуцију о Косову ГС ОУН, али се, по правилу, потези вуку касно, када више поправки нема.
Политички и стратешки интерес Америке на Косову је више него очигледан, а једном заузет став у Белој кући тешко се мења. Велика је то процедура чак и под условом да постоји иницијатива за кориговање, а да не говоримо о промени става. Дакле, знали смо какав је став Америке, чули смо њене аргументе на излагању мишљења за независност Косова и против ње и остало је само да се надамо чуду да ће најмоћнија сила у својој позицији нешто променити. Наравно да се то није десило и резултат је ту.
Међутим, мене као правника (и дипломату) више брину две ствари о којима је на време требало мислити: 1. Питање суду „да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са међународном правом“, и 2. Тражење мишљења од МСП о постављеном питању?

"Ес ај фол" (As I fall), бенд из Бања Луке, победник је овогодишње 44. зајечарске Гитаријаде по оцени стручног жирија, а по мишљењу публике, најбољи је био бенд "Мајнд рифлекшн" (Mind reflection) из Зајечара.
Занимљиво је да су Зајечарци наступили као резерва, након оправданог отказивања учешћа у такмичарском делу новосадске групе "Сварун" и београдског бенда "Слам тилт".    
Победницима је по оцени стручног жирија припала награда од 150.000 динара, а најбољој рок групи по мишљењу публике - 100.000 динара. Ови бендови проглашени су најбољима у конкуренцији од 12 група које су наступиле у петак и суботу увече.
У ревијалном делу Гитаријаде публика је уживала у свирци Ван Гога, Најт шифта, Пилота, Ђорђа Давида, групе "Бјесови", америчког музичара Ленс Лопеза, загребачке групе "Психомодо поп" и састава "Овердрајв".
Паралелно са Гитаријадом, одржан је и 14. мото скуп на коме је учествовало више стотина бајкера из Србије и иностранства, који су се током два дана опробали у бацању гуме у даљ, брзом испијању пива, надвлачењу конопца, обарању руку и у бајкерским акробацијама које су одушевиле грађане.
Организатор 44. Гитаријаде у Зајечару био је Центар за културу Зајечара, а покровитељ Град Зајечар. Медијски спонзори били су Радио - телевизија Зајечар, која је директно преносила овај рок догађај и ТВ Кошава, која је емитовала одложене снимке.

Владика липљански Теодосије изјавио је поводом преузимања надлежности КПС над обезбеђењем манастира Грачаница, да је то "тихи притисак на Србе", напомињући да ће братство манастира бити принуђено да се самоорганизује ради заштите светиња.
Он је подсетио да више од десет година војници Кфор "чувају наше највеће светиње и они су урадили велики посао", али да спроводећи процес смањења броја војника, сматрају да више не треба да обезбеђују манастире, већ да то треба да преузме КПС полиција.
"Не можемо спречити Кфор да престане са чувањем манастира, али исто тако, они нас не могу натерати да Косовска полиција замени војнике Кфор, зато што они нису исто", рекао је владика Теодосије током посете Осојану, на девету годишњицу од почетка повратка у ово метохијско село.
Он је истакао да Срби у Метохији имају велике проблеме од кад их је Кфор напустио.
"Бојим се да је то тихи притисак да Срби напусте овај простор, а бојим се да се то исто чини и са манастирима“.
Одговарајући на новинарско питање да ли то значи да ће манастири и цркве на Косову и Метохији остати без заштите, владика Теодосије је одговорио да ће се "на неки начин" то догодити.
"Бићемо принуђени да се сами организујемо као што је то било у току рата када су наше манастире чували наши пријатељи и братство, макар и дежурали. Можда ћемо морати да правимо неке нове капије и зидове, да се скупимо и заштитимо."

Одлука Кфора да заштиту последњих осам српских светиња на Космету препусти Косовској полицијској служби изазвала је страх и неизвесност код монаха и монахиња. У страху су посебно сестринства у манастирима Девич и Будисавци, али ништа мање, како каже јеромонах Сава Јањић, нису уплашене ни сестре у Пећкој патријаршији ни братства у Дечанима и Светим архангелима у Призрену и у манастиру Свети врачи код Ораховца.
„Том одлуком наша безбедност је увелико угрожена. Упозоравали смо представнике НАТО на могуће последице. Добро знамо шта нам се током протеклих 12 година дешавало иако су о нашој безбедности бринули припадници Кфора“, каже отац Сава, подсећајући да је братство манастира Високи Дечани у присуству Кфора више пута било предмет напада.
- Почетком 2000. године извршена су два минобацачка напада, 2004. на манастирско здање испаљено је осам минобацачких пројектила, а 2007. године једна „зоља“. Све се то догађало у присуству јаког обезбеђења Кфора - наводи он и у име монаштва пита: „Шта да очекујемо од Косовске полицијске службе ако знамо да у КПС јединицама које ће обезбеђивати осам објеката Српске православне цркве нема Срба и ако знамо да КПС није показала професионалност“.
„Посебно смо забринути за женске манастире сестринства у Девичу и Будисавцима, који се налазе у потпуној изолацији и окружењу Албанаца. Тамо нема Срба, а Косовска полиција“, подсећа Јањић, „у мартовском погрому 2004. године је после извлачења сестара прва ушла у манастир Девич и отворила врата онима који су светињу опљачкали и спалили.

Из медијских текстова који су овог августа написани у Србији и Хрватској, а који се баве хрватском полицијском и војном акцијом „Олуја“ спроведеном пре петнаест година, тешко се може сазнати истина о овом догађају. Истина је „рашомонска“ и зависи од угла из којег се гледа.
Постоји бојазан да ће се сваког 5. августа и наредних година бар на један дан, односи између Србије и Хрватске веома охладити. Без обзира на честе пријатељске сусрете два председника Бориса Тадића и Иве Јосиповића, без обзира на обострана обећања да ће се гледати у будућност, 5. августа прошлост се враћа у суровом и огољеном облику. Тај дан се у Хрватској обележава као Дан победе и домовинске захвалности. Пре петнаест година из Хрватске је за два дана протерано онолико Срба, колико је у том тренутку било могуће, а убијено много недужних цивила. О броју изгнаника и погинулих са српске стране постоје различити подаци, што говори да истина још није документована. Говори се о више од 200.000 избеглих и близу 2.000 погинулих. Тадашњи председник Фрањо Туђман је сматрао да је том акцијом „решено српско питање“. Чланови Удружења несталих и погинулих у Хрватској пренели су председнику Борису Тадићу 3. августа да се ексхумација тела погинулих одвија споро и да није решена судбина више од 1.352 страдалих, од 2.100 оних које се воде као нестали. Председник Борис Тадић је поручио да се тај злочин никада не сме заборавити, али да се треба окренути будућности.
Председник Хрватске Иво Јосиповић је на централној прослави у Книну рекао је да је „Милошевићева великосрпска политика донела зло целој регији, Хрватској и Србији, свима који живе на том подручју“, што је за нијансу другачије од досадашњих формулација да је реч о “великосрпској агресији на Хрватску”.

Хрватска данас слави Дан победе и домовинске захвалности у знак сећања на акцију хрватске војске и полиције "Олуја".
Акција "Олуја" је круна хрватске борбе за слободу и бриљантна војна операција, био је заједнички став председника Иве Јосиповића, премијерке Јадранке Косор и шефа Сабора Луке Бебића на централној свечаности поводом Дана победе и домовинске захвалности у Книну.
Јосиповић је истакао да је Хрватска војска у својој "бриљантној акцији успела да ослободи највећи део окупиране хрватске територије и омогућила крај рата у БиХ", истакавши да је "победа била часна". Он је, истовремено, рекао да се Хрватска "мора бринути за све прогнане и санкционисати све злочине како би била држава достојна својих бранилаца" и нагласио да је "сарадња са суседима, без заборављања сопственог достојанства и историје, пут напретка".
"Нико неће ревидирати хрватску историју и обрисати историјске истине да смо били жртва и да смо бранили своју домовину и свој дом, своју будућност и будућност наше деце", рекла је премијерка Јадранска Косор.
"Прошла су времена кад су нам говорили шта ћемо славити. Славићемо 'Олују', јер тако славимо победу и мир", рекла је Косорова.
"Да бисмо могли да поштујемо друге, прво морамо поштовати себе и своје хероје. Из Книна, места где је поражена Милошевићева политика, поручујем да ће Хрватска учинити све да укључи суседе у евроатлантске интеграције, али и поручујем да никоме нећемо допустити да ревидира историју и дира у наше светиње", додала је хрватска премијерка.