Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Његово име се и данас, вековима после, везује за издају на Косову пољу.

Вук Бранковић је био средњовековни српски велможа, владар Косовске области и најзначајнија политичка фигура Србије последње две деценије XIV века, пише 'Историјски Забавник'.

Био је велики добротвор и ктитор, изградио је и обновио небројано манастира, а данас се са сигурношћу не зна ни где је сахрањен. Према неким изворима, гроб му је у светогорском манастиру Светог Павла, према другим у Хиландару.

Ипак, све ове чињенице о Вуку Бранковићу мање су или скоро потпуно непознате јер се његово име и данас, вековима после, везује за издају на Косову пољу. Иако се целог живота борио против Турака, Вук Бранковић је тако временом постао најпознатији “српски Јуда”.

Вук Бранковић (ни)је издао на Косову

Како сада сматра највећи број историчара у овоме нема истине, а о издаји први пут пише Мавро Орбини пуна два и по века после Косовског боја! По свему судећи, могуће је да је у неком моменту дошло до преклапања имена Вука Бранковића са неким другим историјским личностима из тог периода.

„Са хришћанско-турских односа и порука Косовског предања Лазарево дело су пре и више изневерили његови наследници него Вук Бранковић који је после Косовског боја до своје смрти више времена Турцима пружао отпор него што им је био вазал“, писао је Раде Михаљчић, наш историчар и академик.

Иако о Косовској бици има мало поузданих историјских извора, оволико се зна - она се одигравала у области која је била под управом Вука Бранковића и он је у њој командовао десним крилом српске војске.

Отпор до последњег даха

После битке, наследници кнеза Лазара су признали врховну власт султана Бајазита, док је баш Вук Бранковић наставио да се одупире Османлијама и чува независност своје области.

Како у томе није успео, крајем 1392. године и сам је постао вазал, али је и у тој позицији покушавао да настави борбу. Током 1396. године већи део његове државе био је заузет, укључујући и Приштину.

Исте године је одведен у турско заробљеништво, где је и умро 1397. године. 

Тело Вука Бранковића преузео је његов брат Никола Радоња и сахранио га, наводно, на Светој гори, највероватније у манастиру Светог Павла који је из темеља обновљен средствима породице Бранковић. Ипак, локација његовог гроба данас се води као непозната.

Највећи део поседа Вука Бранковића припао је Стефану Лазаревићу, стратешки битна здања су заузели Турци, док су његовој супрузи Мари и синовима остала само мала област са са седиштем у Вучитрну.

Нова.рс