Према њеним речима, немогуће је да штампање и дељење додатног новца, у држави која спада у европске земље са највишом стопом инфлације, 15 одсто, нема никве последице.

„Али, њему се може, јер је министар. Он свакако не говори оно што мисли, он нема своје мишљење. Он прича оно што му се каже“, закључује наша саговорница.

И економиста др Љубомир Маџар каже за „Нову“ да је изјава министра Малог једноставно нетачна.

„Да је та изјава тачна, да ми имамо довољно новца за све оно што држава жели, не бисмо се задуживали“, каже др Маџар и додаје да јавни дуг наше земље јасно показује да смо „кратки“ са новцем.

Баш као и професорка Поповић, тако и Маџар истиче да помоћ државе, а поготово једнократна, може да направи пометњу, на шта је упозорио и Фискални савет.

„То је персонализовано управљање господара Србије, које је деструктивно и непожељно, а није ни први пут да он економију користи да би испунио своје политичке интересе“, закључује Маџар.

Економиста и потпредседник Странке слободе и правде Душан Никезић каже за „Нову“ да су предложене мере скуп изнуђених предизборних обећања, која немају никакво поркиће у буџету, па ће се финансирати додатним задуживањем.

„Влада у 2023. већ планира рупу у буџету од 2,2 милијарде евра, а јавне финансије су у додатном проблему због реалног пада прихода од ПДВ-а од више од 10 одсто у овој години, због чега смо само у последњих шест месеци морали да се задужимо три милијарде евра и повећамо јавни дуг на 35,5 милијарди евра“.

Следи раст инфлације 

Како Никезић истиче, предложена мера ће довести до повећања инфлације и додатног обезвређења примања грађана, као и све претходне у којима се новац из задужења делио свима, уместо само онима који су заиста угрожени. Зато и не чуди, каже, што је инфлација у Србији 14,8 одсто, уједно и друга највећа у Европи.

„То није случајно и то се не дешава свуда, већ је директна последица погрешне економске политике ове власти, која је довела до тога да Словенци данас плаћају 10 одсто мањи рачун за основне животне намирнице, а да им је плата дупло већа“, каже Никезић и додаје: 

„Уместо озбиљних мера за борбу против инфлације, која је највећа у региону и дупло већа него у евро зони, добили смо једино појефтињење хлеба Сава од 3 динара, што представља уштеду од 90 динара на месечном нивоу и можда најбоље показује како се заиста живи у ‘златном добу’”.

Шта је рекао Фискални савет?

Фискални савет претходно је оценио да ће укупни трошак нових мера износити око 550 милиона евра, али се он неће финансирати из вишкова, већ задуживањем државе, као и да вођење фискалне политике „од данас до сутра“, на основу дискреционих одлука државних званичника, представља веома озбиљан проблем јавних финансија Србије.

Фискални савет истакао је да ће се већи део ових нових расхода видети тек у буџету за 2024. годину, јер се ванредно повећање пензија и плата планира крајем ове године док ће буџет у 2023. највише оптеретити једнократна давања за децу.

„Ово задуживање један је од важних негативних аспеката нових растрошних мера и додатни разлог због којих их Фискални савет оцењује као неоправдане и непотребне. Ова оцена појачана је и чињеницом да се држава тренутно на финансијском тржишту задужује по високој каматној стопи од око 6,5 одсто (а код неких од последњих кредита са варијабилном каматном стопом она достиже и око осам одсто)“, оценио је Фискални савет.

Нова. рс, Дуња Марић