„Деца су лежала беспомоћно и без снаге за плач… Умирала су полако и тихо… Једном нам је наређено да однесемо сву болесну децу и сместимо их на таванске просторије злогласне Куле. Онда је Анте Врбан, заповедник логора, убацио у собе отровни плин. После тога логором је завладала ужасна тишина, као да је сам логор престао да постоји”, једно је од сећања логораша из јасеновачких логора смрти и других логора у НДХ, које је испричала и од заборава сачувала логорашица Маријана Амулић.
У Приједору је обележен Дан сећања на убијену и уморену децу у НДХ у организацији Одбора Владе Српске за неговање традиције ослободилачких ратова. Према подацима Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина”, у Независној држави Хрватској су за време Другог светског рата од априла 1941. до маја 1945. живот изгубила најмање 74.762 детета млађа од 14 година, од којих су 60.234 малишана убијена.
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је поводом обележавања да су усташе у НДХ током Другог светског рата убијале децу, а да је најмлађа жртва била стара само један дан. Истичући да је „монструм од те државе једини направио и логоре за та недужна бића, кроз које су прошле и 32.000 козарачке деце”, Додик је подсетио да се бестијалност тог режима огледа и у томе да су српска деца једина на свету која су скончавала у логорима.
Додик је истакао да о тим страдањима данас нико не говори, осим Срба.
„Ћутало се и у комунизму о злочинима усташа под командом највећег усташе међу њима Јуре Францетића над Србима Сарајева, Романије, Сокоца, који су бежећи од крвничке каме према Вишеграду спас налазили у леденој Дрини, гробници бројних Срба”, подсетио је Додик, преноси Радио-телевизија РС. Он каже да су Србе „хтели да затру и да нам посеку корење, да нас нема”, и додаје да српски народ децу не може да опрости и да Српска има обавезу да памти страдалнички 20. век и Козару, као и дечје логоре у Јастребарском и логоре Сисак, Стара Градишка и Јасеновац, Брод на Дрини, Пребиловце, Подриње, Романију, Херцеговину...
Божо Грбић, аутор књиге о страдању деце у НДХ, испричао је да је радећи на књизи, за коју је користио попис жртава Другог светског рата из 1964. године, материјал који је прикупио али за живота није успео да објави Драгоје Лукић, и друге доступне изворе, наилазио на страшна сведочанства.
„Изнад села Машвина на једном пропланку усташе су између 18. и 21. јула 1942. донеле 10 девојчица закланих, скинули су их голе, направили круг од њихових тела тако што су им главице ставили унутра, а раширили ногице. Затим су донели 10 закланих дечака, скинули их голе и поставили по тим девојчицама. То је Мртво коло Машвине”, рекао је Грбић за бањалучке медије.
Каже да је било тешко поверовати у таква сведочанства, али је онда налазио потврде и у другим изворима. Грбић је навео да је, радећи на књизи, нашао и сведочење о злочинима које су по Славонији и Козари чинили припадници јединице „Козаци” украјинског фашисте Степана Бандере.
Политика, Младен Кременовић
Ауторска права Радио Оаза 2026