Јуче и данас

У Високим Дечанима, на Велику Госпојину, пред око 400 окупљених Срба пристиглих из више метохијских енклава и Ђаковице, епископ липљански Теодосије поручио је да се наставља започета обнова свега што је порушено и да за то има чврсту подршку патријарха Павла и српске државе.
Ова протоколарна вест о сусрету верника са својим пастиром у царској лаври можда и не би заслуживала неку већу пажњу да није уследила после драматичних догађаја у Дечанима изазваних одлуком епископа Артемија да смени свог викара (помоћника) владику Теодосија. Повратком у Дечане које је привремено напустио 22. августа, пошто му је Артемије уручио одлуку о смени стављајући га на располагање Светом синоду, владика Теодосије је показао да је на Синоду добио „прву рунду” у одмеравању снага са епископом рашко-призренским.
За Цркву по канонима неприродно „двовлашће” ће се наставити све док Свети архијерејски сабор, највероватније у октобру, не пресече ствар. Уколико владика Артемије не добије подршку осталих архијереја за своју одлуку о смени „непослушног” епископа Теодосија, отвара се пут да садашњи настојатељ дечанског братства заседне у његов епископски трон. Ако се то догоди, озаконио би се опасан преседан који би могао да угрози устројство СПЦ. Свети оци су доста писали о непослушности.

Слике Петра Лубарде, које су пронађене у његовој кући на Дедињу, однесене су у Универзитетску библиотеку, где ће бити обављена конзервација и рестаурација.
Градски секретар за културу Дарјан Михајловић изјавио је приликом изношења слика да ће Лубардина кућа највероватније бити отворена за његове поштоваоце у наредне две године.
"Следећи корак је реновирање Лубардине куће, али је претходно потребно урадити елаборат о затеченом стању, јер је кућа прилично запуштена", рекао је Михајловић.
Према попису комисије, у Лубардиној кући су пронађена 23 дела прослављеног српског сликара, као и 14 дела која ће накнадно бити проучена, и више од 190 цртежа.
РТВ

У Галерији слика "Сава Шумановић" у Шиду, поводом годишњице смрти познатог сликара, одржано је више филмских пројекција. Саву Шумановића су пре 66. година убиле усташе на православном гробљу у Сремској Митровици.
На филмској вечери синоћ су приказани награђена дела са фестивала документарног и кратког филма Бдење душе, одржаног у Сремским Карловцима, а пројекције су организоване у више градова код нас и у иностранству.
Шумановића су 28. августа 1942. године, са још 120 Шиђана, ухапсиле усташе и спровеле у Сремску Митровицу, где су 30. августа касно увече на српском православном гробљу стрељани.
Шидска галерија која носи његово име сваке године обележава овај дан пригодним програмом.
PTC

У Прекаји код Дрвара данас је освештан храм Успенија пресвете Богородице и служена литургија у присуству делегације Владе Републике Српске, коју је предводио председник Милорад Додик.
У близини храма откривено је спомен-обележје за 63 погинула српска борца и 19 цивилних жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, први пут на територији Федерације БиХ. Отворена је и месна канцеларија у Прекаји, као и пошта.
Споменик је саграђен је захваљујући средствима председавајућег Савета министара БиХ Николе Шпирића, који је и кум обновљене цркве.
Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки Хризостом и владика захумско-херцеговачки Григорије служили су свету архијерејску литургију којој су, осим Шпирића, присуствовали српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић, министар цивилних послова и комуникација БиХ Средоје Новић, министар привреде енергетике и развоја РС Слободан Пухалац, те министар здравља РС Ранко Шкрбић.
Литургији су присуствовали и министар финансија Александар Џомбић, министар просвете и културе Антон Касиповић, директор Републичког секеретаријата за вере Јово Турањанин, затим потпредседник Народне скупштине РС Нада Тешановић,  бројни народни посланици, начелници западнокрајишких општина и начелник општине Требиње Доброслав Ћук.

Свети архијерејски синод је јуче, после вишечасовне расправе иза затворених врата у чијем раду су учествовали и епископ рашко-призренски Артемије и викарни епископ липљански Теодосије, једногласно позвао на обуставу свих спорова и одлука који се односе на недавна збивања у манастиру Високи Дечани, као и свега што може угрозити мисију Српске православне цркве у целини, а посебно на Косову и Метохији.
„Кључне одлуке о овим и другим горућим питањима донеће у догледно време Свети архијерејски сабор Српске православне цркве. У овим невољама које сналазе нашу цркву и наш народ на Косову и Метохији, епископ Артемије, његово свештенство и монаштво и верни народ имају солидарност и подршку читаве наше цркве у сведочењу Христове љубави, истине, мира, правде и сваког добра”, наводи се у саопштењу издатом после седнице Синода.
Седници Светог архијерејског синода, којој је председавао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, из оправданих разлога нису присуствовала два стална члана „црквене владе” – епископи жички Хризостом и милешевски Филарет. Уместо њих, као чланови-заменици Светог синода, били су присутни митрополит загребачко-љубљански Јован и епископ зворничко-тузлански Василије. Како се сазнаје, у раду Светог синода су учествовали и поједини представници Одбора Светог архијерејског сабора за Косово и Метохију.

Председник Групе за истраживање "Сребренице" амерички пензионисани професор Едвард Херман рекао је да не постоје веродостојни докази за тврдњу да су Срби у Сребреници убили седам до осам хиљада муслимана.
"Хашки трибунал је, због политичке калкулације, 27. јула 1995. године тужио босанско-српско руководство због 'злочина над народом' и то само три дана када је шеф истраживања за Босну Херберт Виланд саопштио да из сазнања на лицу места није нашао ниједну једину особу која је могла да посведочи егзекуције", рекао је Херман.
Херман је за београдски "Глас јавности" оценио да је политика САД је угрозила људе у заштићеним зонама јер није демилитаризовала енклаве и додаје да се верзија масакра на основу темељног истраживања доводи у питање.
Он је оценио да је "апсурд да се у Сребреницу одиграло 'убиство народа'" и додао да су "све жене и деца аутобисима превезени на сигурно и да је сам Хашки трибунал признао да је непознат број 'несталих'" могао да погине у борбама".

Некадашњи председник Председништва Србије Иван Стамболић је на данашњи пре осам година отет у Кошутњаку и, како је касније утврђено на суду, одведен на Фрушку гору где је убијен.
Тек 27. марта 2003. године, у оквиру полицијске акције „Сабља”, која је спроведена после убиства српског премијера Зорана Ђинђића, пронађени су посмртни остаци Стамболића у једној јами на Фрушкој гори и ухапшена су четворица припадника ЈСО.
Једниствено суђење оптуженима за убиство Стамболића и покушај убиства лидера Српског покрета обнове Вука Драшковића у Будви 15. јула 2000. године почело је 23. фебруара 2004. у Посебном одељењу Окружног суда у Београду за организовани криминал.
За убиство Стамболића оптужени су бивши командант ЈСО Милорад Улемек Легија, некадашњи припадници ЈСО Душан Маричић, Ненад Бујошевић, Леонид Миливојевић, Ненад Илић и Берчек, бивши начелник Државне безбедности Радомир Марковић и некадашњи начелник безбедности ЈСО Милорад Брацановић.

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Артемије данас је посредно потврдио да је сменио епископа липљанског Теодосија. „То за сада није за јавност“, рекао је кратко за „Блиц“ епископ Артемије, али није желео да објасни шта је разлог смене. У манастиру Високи Дечани данас су нам рекли да је владика Теодосије на путу и да су чули за његову смену, али да о томе не дају изјаве.
- Суштински разлог за смену владике Теодосија је у томе што се владика Артемије жестоко определио против актуелне власти у Србији, пре свега против председника Србије Бориса Тадића и министра одбране Драгана Шутановца, које је више пута назвао издајницима јер војском нису бранили Косово и Метохију. Он је заступник тврде струје, коју форсира председник ДСС и бивши премијер Војислав Коштуница. Владика липљански је заступао сасвим други принцип - каже за „Блиц“ Мирко Ђорђевић, социолог религије.
Према његовим речима, владика Теодосије сматра да СПЦ није толико јака на Косову да одређује њен статус и да треба да остане са народом, какав год статус Косово добило.

Топола, варошица у срцу Шумадије, колевка је династије Карађорђевића и центар српске државности с почетка 19. века. Овде прошлост и садашњост причају своју причу о устанку и његовом вођи, краљевима, задужбинама и градитељима, о манастирима и црквама, о чувеним винима и виноградарима, о традиционалној храни и гостољубивости.
Према предању, настала је на месту где су се укрстила четири путна правца, месту састајања и сачекивања где је изникло и разгранало се велико стабло тополе, по коме је с временом цело насеље добило име. Опленац, брдо на чијим падинама лежи варош, име је добило по кривим стаблима која су на њему расла, а користила су се за оплен, део сеоских запрежних кола. Плодно земљиште и умереноконтинентална клима погодују пољопривреди, пре свега виноградарству. Варошица подсећа на насеље из 19. века.
Црква светог Ђорђа на Опленцу је објекат аутентичне лепоте и рафинираног изгледа. Грађена је као храм и маузолеј владарске породице Карађорђевић у српско-византијском стилу.

Обраћајући се деци Душко Радовић се обраћа малим људима, упућује их у тајне живота који је пред њима. У делу опуса посвећеног одраслима, он се обраћа великој деци, помажући им да пронађу део себе који су затурили. Како, ухваћени у коштац са животом, са невиношћу не би изгубили и душу 
Боле Милорадовић, Био једном један лав..., уљани пастел, 1989. У аутобиографском и аутопоетичком тексту под насловом „Шта сам то радио” Душан Радовић (29. 11. 1922–16. 8. 2008) каже: „Када данас погледам – ШТА САМ ТО РАДИО – чини ми се да сам више експериментисао, тражио како се све може писати за децу него што сам писао и остваривао неке своје могућности.”
На први поглед, ова изјава може да делује као израз претеране, пригодне скромности. Међутим, у наставку текста, Радовић објашњава: „Сви други пишу своје песме и приче, сеју и негују свој цвет, а ја себи личим на геометра који тражи, мери и утврђује шта све припада деци и литератури за децу.”
Друга изјава помаже нам да и прву посматрамо у новом светлу, а читав Радовићев текст претвара у врхунску поетичку самоанализу. Јер, заиста, једна од кључних тајни вредности Душковог дела састоји се у томе што је подручје дечје литературе успео да – у тематском, формалном и суштинском смислу – до неслућених граница прошири.