Тадашњи команднат цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, после доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.
Такозвани 'Брионски транскрипти' са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи 'Олује', откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица 'да Србе треба ударити тако снажно да нестану'.
Концепт решења такозваног српског питања у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи 'Беспућа повијесне збиљности ' у којој објашњава да 'насилне па и геноцидне промјене доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе'.
Туђман: Српско смо питање, дакле ријешили
Туђман је прогон Срба после 'Олује' којим је, по његовом мишљењу, завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине цинично описао у говору на отварању Ратне школе 'Бан Јосип Јелачић' у Загребу 14. децембра 1998. године: 'Српско смо питање, дакле ријешили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе'.
Према подацима Документационо-информативног центра 'Веритас' у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције 'Олуја' убијено 670 цивила.
За злочине почињене у 'Олуји' тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, од којих је најпознатији  Анте Готовина.
Дан када је почела операција 'Олуја', Хрватска обележава као државни празник, док исти датум расељени Срби посвећују сећању на своје страдале сународнике.
РТС