Медаља је рађена од најфинијег сребра у познатим западним радоницама и изванредно је лепа. Музеј је добио на поклон, као и већину експоната. „Наш народ има дивну традицију даривања одликовања, медаља и других старина желећи тако да се сачува од заборава оно што су појединци учинили за своју отаџбину. Тако и данас у Војни музеј долазе потомци и доносесе драгоцености које чувамо у музејуза наше збирке,“ каже Душанка Маричић. Говори и о томе да се осим у музејима вредна српска одликовања чувају у приватним колекцијама у свету или страним музејима, јер су одликовања имала значајно место у дипломатији.
Династија Обреновић је установила значајне српске ордене, поред осталог и  орден Белог орла, по мишљењу наше гошће најлепшег ордена који постоји у Србији. Заправо, српска хералдика је управо и препознатљива по белим двоглавим орловима, црвеним штитовима са четири осцила. Ови хералдицки симболи се везују за средњевековну Србију која је никла на византијским основама. За заслуге у просвети, књижевности, цркви и лепим уметносима краљ Милан Први установио је орден Светог Саве на коме су речи овог светитеља „трудом својим све пренебрегавај“.
Колико је Косово и Косовска битка укорењено у историји нашег народа, говори и да је поводом прославе 500.то годишњице Косовске битке 1889. године установљен Орден Светог кнеза Лазара. Наша гошћа такође издваја и једну од најлепших и најцењених медаља за храброст која носи име осведоченог јунака Милоша Обилића. Установљена је 1913. године у Другом балканском рату. Када је 1918. године по завршетку Првог светског рата основана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Србија своја одликовања уноси и у новонасталу државу. После Другог светског рата одликовања са српским обележјима једно време нестају, а затим се поново појављују тек деведесетих година.
Међународни радио Србија