Кнежевина је у 1846. остварила годишњи извоз „у остале провинције Турске, изузимајући Влашку и Молдавију“, вредан 14.902.497 гроша. Бакар, брашно, волови, вуна, мед и восак, кобиле, козе и јарци, катран, коже, кукуруз, ракија, овце и овнови – беху извозни артикли. Са истог тржишта увезени су аба (сукно), свила, вунени гајтани, ковано гвожђе, храстове и чамове греде, камење воденичко, платно, коњи, тазе риба, бакар и брашно (ова два артикла су знатно више извожена него увожена). Увоз је вредан 10.221.654 гроша. Биланс позитиван.
Извозила је Кнежевина и у Аустрију која је, у то време, покривала велики део простора данашње Европске уније. Извештај предочава промет од 39.619.609 гроша, добијену за, углавном, исту робу која је ишла за Турску, а уз то још и краве, свињска маст, лој, свиње, сува шљива, пшеница, шишарке и дрва горећа. У супротном смеру, из Аустрије, стизали су: алат лађарски, хартија, вино маџарско, зејтин, гвожђе урађено, кафа, свилене и вунене мараме, платно американско и маџарско, чоја, челик и ексери. Све је то коштало 17.315.591 грош. Позитивна размена са моћном Аустроугарском беше 22.304.018 гроша.
Кнежевину је једино Влашка „заврнула“: продала јој је робе за 6,7 милиона гроша, а купила од Србије за само 102.000. Пренесена роба (транзит) преко Србије из турских провинција Влашке и Молдавије у Аустрију вредна је 13.049.471 грош. У грош тачно.
Није на одмет овога се подсетити данас у ери „пуне транспарентности“ и при спољнотрговинском салду таквом какав јесте.
Б. Ломовић