Средњовековни српски православни манастир Липље, смештен у подножју планине Борја, у општини Теслић, верни народ све чешће посећује да би на овом месту узнели своје молитве Господу, али и потражили савет од младих монаха.
Настојатеља манастира Липље јеромонаха Стефана посебно радује што у манастир, смешетен на питомој заравни поред ушћа потока Млијечнице у речицу Бистрицу, долази све више младих, првенствено деце.
"Народ долази манастиру и евидентно је да се враћа Цркви, али то још није оно што би чинило Цркву. Међутим, посете су интензивније, долази нам доста ђачких екскурзија на шта смо веома поносни", рекао је отац Стефан.
Према његовим речима, повећава се и број крштених и венчаних у манастиру, као и причесника. Отац Стефан изразио је задовољство и због све чешћих духовних разговора које верници желе да обаве са монасима.
До манастира, за који живо народно предање каже да је задужбина Светог Саве, стиже се магистралним путем Бањалука -Добој.
Дуга тадиција насеља Липље
Као време постанка ове духовне грађевине наведена је 1219. година, а насеље Липље се помиње 1273. године. Као манастир, према засад познатим историјским изворима, изричито се помиње тек крајем петнаестог века у "Крушевском поменику" - поменику манастира Добрун код Вишеграда.
Манастир је првобитно био посвећен Светом Николи, али је послије обнове у деветнаестом веку освештан у част Благовештења Пресвете Богородице /Благовести/.
Богата делатност манастира у прошлости
Ктитор манастира Липље очигледно је био економски моћан о чему сведочи изузетно елегантна црквена грађевина, која спада у ред већих средњевековних сакралних објеката, а о томе сведоче и друге манастирске грађевине.
Према предању и оскудним записима, манастир је имао бројно братство што му је омогућавало свестрану духовну, културну и просветну делатност, а од самог оснивања на овом месту је била преписивачка радионица. Ту су писане књиге за манастирске и потребе ширег црквеног подручја.
Манастир страдао од Турака у седамнаестом веку
Манастиру је 1615. године поплава нанела кастрофалне последице и тада се утопило десет монаха и четири ђака. Велика разарања претрпео је и 1696. године, након што су Турци бесни што су изгубили у рату са Аустроугарском однели оловни покривач објекта, а све остало су спалили.
"У та времена многи манастири опустеше и сагореше од проклетих и безбожних агарјанских синова. И тада манастир Ступље и Липље сагоре и опусти", забележио је липљански летописац у запису који је сачуван у рукописној књизи донесеној из Липља у манастир Ораховицу у Славонији, гдје су избегли липљански монаси носећи са собом само нешто ствари и књига.
Обнова после двеста година
Манастир је обновљен два века касније у периоду од 1867. до 1879. године и од тада служи као парохијска црква.
У Липљу је 270 касније, 1965. године, поново упаљено кандило монашког општежића, а две године касније у обновљеном манастиру обављено је прво монашење.
Отац Стефан каже да је од тада, када је замонашен данашњи епископ бањалучки Јефрем, манастир почео свој духовни и материјални раст.
Свети Илија окупља народ на сабору сваке године
Обновљена манастирска црква освештана је 1984. године, прве недјеље по Илиндану, и од тада се сваке године у недељу по Светом пророку Илији одржава велики црквени сабор.
Градња у манастирској порти од тада не престаје и изграђени су звоник, конак, трпезарија, сазидана чесма, а граде се библиотека, ризница и апартмани, који би наредне године требало да буду освештани.
Према речима оца Стефана, ове године асфалтиран је пут до манастира Липље, па се повећао и број посета ходочасника.
Сваки дан се чита акатист Пресветој Богородици
Настојатељ липљанског манастира је апеловао да се верници, који ову духовну оазу намеравају организовано посетити, претходно најаве братству манастира.
"Манастир је мјесто молитве и овдје се сваки дан служи Акатист Пресветој Богородици. Мислим да је манастир оправдао своје постојање и посвећење Благовестима, јер се свакодневно објављују благе вести, а то је да је живот вечан и да на земљи све почиње", рекао је отац Стефан.
Он је напоменуо да у Липљу недостаје монаха и да је постојеће братство младо. И отац Стефан је млади монах који је после школовања у Русији дошао да у Републици Српској у српском манастиру проповеда реч Христову.
РТВ
Ауторска права Радио Оаза 2026