– Почетком 1919. поново је почело са радом Српско соколско друштво у Зворнику и резултати нису изостајали. Потом 1929. прелази у Југословенско соколско друштво, а 1941. године усташке власти су му забраниле рад. Нажалост, после 1945. комунистичке власти су забраниле рад Српском соколу као ненародној организацији, а сва његова имовина је национализована, отета и на тој конструкцији је грађено спортско друштво Партизан. После вишедеценијске забране, Мојсије Симовић Соколовић је 1991. у Сарајеву обновио рад друштава, а у Зворнику је оно обновљено 1995. – истакао је Лукић.
Историчар Зоран Ивановић наводи да је друштво Српски соко настало захваљујући буђењу националне свести.
– Соко је као нестраначка, али родољубива и витешка организација имао задатак де се бави физичким, моралним и културним уздизањем српске омладине на темељима немањићке традиције и српског православља. Зворнички Српски соко заиста је узорно радио па је добио велике похвале од Мишка Јовановића, надзорника Подрињско-посавског округа. На јавним часовима у Братунцу и Бањи Ковиљачи зворнички соколови приказивали су вештину у боксу, српским и чешким вежбама – нагласио је Ивановић.
Старешина свих соколских друштава хаџи Јован Митровић труди се да обнови традицију, па је прошле године на Ђурђев граду изнад Зворника организован 5. Сабор соколских друштава где су се такмичила сва соколска друштва која постоје.
– Наш циљ је да још више омасовимо чланство у Соколском друштву, како би млади били склоњени са улице и враћени правим вредностима – истиче Митровић.
С. Поповић