Јуче и данас

Црква манастира Каленић посвећена Ваведењу Богородице најрепрезентативније је градитељско остварење не само средњовековне српске архитектуре већ и источнохришћанске. Каленић је грађевина настала у 15. веку по узору на дворску цркву кнеза Лазара у Крушевцу, у народу позната као Лазарица. Вредност и лепота Каленића је у архитектури и сликарству, каже за „Политику” Иван Стевовић, доцент на одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, са којим смо разговарали поводом предстојећег обележавања 600 година постојања овог здања.
Иван Стевовић је аутор књиге „Каленић – Богородичина црква у архитектури позновизантијског света”, која је отворила читав низ питања, на која су његове колеге дале садржајне одговоре у оквиру научног скупа одржаног прошлог викенда у конаку овог манастира. Научни скуп под називом „Манастир Каленић– у сусрет шестој стогодишњици” организовали су Одељење историјских наука САНУ и Шумадијска епархија Српске православне цркве.
Описујући Каленић, Иван Стевовић између осталог каже:

Полагањем венаца код споменика на Зебрњаку крај Куманова данас је обележено 96 година од победе српске војске у Кумановској бици, у Првом балканском рату.
На спомен-костурнице на брду Зебрњак венце су положили помоћник министра рада и социјалне политике у Сектору за борачко-инвалидску заштиту Миро Чаваљуга, представници Министарства одбране, Генералштаба Војске Србије и Амбасаде Србије у Македонији.
Споменик кумановским јунацима из 1912. године, рад архитекте Момира Коруновића, подигнут је 1937. године, а пет година касније оштетиле су га бугарске окупационе трупе.
У крипти споменика су посмртни остаци стотина српских ратника страдалих у тој бици.
Усред Кумановске равнице, на надморској висини од 511 метара, уздиже се брдо Зебрњак, и на њему спомен-костурница, подигнута у част и славу погинулим ратницима у Кумановској битци 1912 године, када је српска армија под командом престолонаследника Александра Карађорђевића и уз подшку локалног становништва водила одлучујућу битку за ослобађање ових крајева од османлиског ропства.

Навршило се 100 година од почетка истраживања Винче, нашег најрепрезентативнијег археолошког локалитета. То је повод да се, наредних месец и по дана, Београђани и гости Београда, у Галерију САНУ упознају се са предметима, начином живота и енергијом коју је локалитет пружио култури Балкана и култури Европе.
"Када је 1906. године проф. Милоје Васић, посредством свог пријатеља геолога Јована Жујовића први пут видео предмете са Винче одмах је био начисто да је реч о веома значајном локалитету. Ипак, требале су пуне две године да 1908. почне са систематским истраживањима", каже за РТС Онлајн , професор Ненад Тасић, који се последњих десет година посветио истраживању Винче.
Он подсећа да је Васић у почетку Винчу сматрао грчком колoнонијом, пошто у ближем видокругу није имао ниједан неолитски локалитет, и пошто су предемети које је тамо пронашо били "тако квалитетно израђени да су подсећали на савремене предмете или тада савремену руралну архитектуру".
Касније када се за Винчу заинтерсовала комплетна светска археологија и Васићу и свеукупној науци постало је јасно да је то много оригиналнији, старији и значајнији локалитет него какво грчко трговачко насеље.

Патријарх Павле је поднео оставку 12. октобра ујутру на законит начин и пред законитим телом, што значи да је то учинио пред целим Синодом, рекао је за „Блиц” извор из добро обавештених кругова у Патријаршији. Извор „Блица” је прецизирао да је оставка заведена у архиви Патријаршије, да ју је патријарх потписао зеленим мастилом и поред свог имена ставио крст, као и да ју је образложио својим слабим здравственим стањем.
Према истом извору, оставка Патријарха отвара могућност да предстојећи Сабор СПЦ 11. новембра буде изборни.
- Не могу ни да демантујем ни да потврдим да је патријарх потписао оставку. Што се тиче процедуре на Сабору, уколико патријархова оставка стигне на њега, она ће изгледати овако: прво је потребно да се већина владика изјасни да се оставка уврсти на дневни ред, а ако би се то изгласало, онда би се на Сабору отворила расправа да ли се оставка патријарха прихвата или не. Уколико би Сабор прихватио оставку, приступило би се избору новог патријарха - каже за „Блиц” други извор из Патријаршије с којим је „Блиц” контактирао у жељи да из више релевантних извора потврди вест да је патријарх Павле потписао оставку.

Шаргарепа је добра за раст, развој и јачање, против анемије, чува и побољшава вид, рад желуца и црева, отклања горушицу, отеклине од водене болести, одстрањује цревне паразите, олакшава излучивање мокраће, спречава опадање косе, отклања умор од умног рада, јача концентрацију, помаже у лечењу шећерне болести, гихта, реуме, карцинома у развоју, упале крајника, чисти крв, помаже код болести дисајних путева, одстрањује отровне материјеиз организма, лечи ране и опекотине.
Шаргарепа (Daucus carota), двогодишња зељаста биљка, потиче највероватније из Европе, изузетно је важна за људску исхрану. Она је у ствари права мала приручна апотека: зна се за више од тридесетак болести код којих она помаже. Аналогно томе, ако се редовно користи, она може спречити појаву многих обољења.
Садржи каротен (провитамин А), витамине Бе групе, Де, ПП, Е и Х,етерично и масно уље, пектин, фитостерин, аспарагин, глутамин,галактан, пентозан, инозитол, шећер, скроб, масти,целулозу, беланчевине, слузи, калијум и друге минерале.Каротена има у шаргарепи више него и у једној биљци. Познато је његово дејство на желудац, црева, очи и кожу. Шаргарепу треба користити целу, чак и лишће, а корен се не сме никако љуштити, јер се тиме губе драгоцени састојци.

Oбјављена двојезичнa монографија "Никола Тесла oд Колорадо Спрингса до Лонг Ајленда", на српском и енглеском језику у издању Музеја Никола Тесла.
Књига у интегралном облику представља чувени Теслин "Дневник истраживања из Колорадо Спрингса", писан од 1899. до 1900. године, кажу из Музеја Никола Тесла.
Дневник је допуњен необјављеним белешкама које је Тесла
писао после повратка из Колорадо Спрингса, а пре преласка у нову лабораторију на Лонг Ајленду. Подстакнут резултатима које је постигао у Колорадо Спрингсу, Тесла је почео да размишља о изградњи великог предајника који би омогућавао не само пријем радиотелеграфских сигнала у целом свету, већ и погон уређаја већих снага.
Крајем 1900. пронашао је финансијера за тај подухват и почетком следеће године склопио споразум са Џоном Пиерпонтом Морганом, једном од кључних личности пословног и финансијског света, чије су одлуке имале пресудан утицај на развој економије, а посебно електрификације и индустријализације у САД.

Цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј посетио је на кратко Ватикан како би се, први пут, обратио Бискупском синоду римокатоличке цркве, јавила је данас Верска информативна агенција (ВИА).
У обраћању учесницима скупа у Сикстинској капели, у присуству папе Бенедикта ЏВИ, духовни вођа светског православља је у говору на тему "Слово Божје у животу и мисији цркве" назвао Римокатоличку цркву "сестринском". На досадашњим сличним синодима учествовали су и православни представници, иако на њима нису говорили, а ово је био први пут у историји да васељенски патријарх дође у Ватикан да би присуствовао седници Бискупског синода. Као гости били су присутни и представници руске, српске, грчке и румунске цркве, навела је ВИА.
Капела, у којој заседају кардинали када бирају папу, налази се у срцу Ватикана. Саграђена је на захтев папе Сикста ИВ између 1477. и 1489. са леве стране Базилике светог Петра. Папа Бенедикт ЏВИ је као један од својих приоритета зацртао приближавање католика и православаца који су подељени од расцепа 1054. године.
Новине

Навршава се 76 година од како је почео рад Коларчев народни универзитет, задужбина великог српског добротвора Илије Милосављевића Коларца који је, тестаментом из 1878. године, све што је имао оставио свом народу за ширење науке и културе.
Велетрговац Илија Милосављевић је од 1854. године, од када је постао члан Матице српске, почео да помаже развој српске књизевности финансирањем објављивања домаћих и преведених дела. Он је наложио да се кроз његов Књижевни фонд, који је основао још за живота, 1861. године, помаже српска књижевност и наука и да се део средстава употреби за изградњу зграде универзитета за народ како би ту учени људи преносили и ширили универзална знања.
У тестаменту написаном 1878, годину дана пре смрти, написао је: "Да се од свега имања образује Фонд из кога ће се временом имати подићи српски универзитет..."
Отечеству је завештао огромну своту од 50.000 дуката којима је, по пројекту српског архитекте Петра Бајаловића, подигнуто и 19. октобра 1932. године почело рад здање Коларчевог народног универзитета.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије сматра да од "трезвености и далековидости власти" у Црној Гори зависи да ли ће одлука о признавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије бити поништена.
"Ако је трезвена и далековида (власт) и ако поштују свој народ, она ће је поништити", рекао је Амфилохије подогоричким "Вијестима". Митрополит је , преноси лист, оцено да садашње решење косовског питања остаје "извор нових несрећа и нових сукоба на Балкану".
Позивајући се на Ројтерс, лист пише да је митрополит јуче рекао да је "рат неизбежан поново једног дана на Балкану због услова са којима се суочава српска мањина на КиМ.
"Нисам рекао да ће доћи до новог рата. Рекао сам да се дугорочно тиме не решава буре барута, него да то остаје извор нових несрећа и нових сукоба. То је тако сирово и грубо јер није у мојој интенцији да призивам било какве ратове него просто да констатујем да такво једно решење дугорочно гледано не доноси мир на Балкану и на овим просторима него оставља Косово буретом барута за будућност", објаснио је Амфилохије, преноси лист.

Уручењем награде "Милица Стојадиновић Српкиња" песнику Милану Ненадићу, у Новом Саду су данас отворени 32. књижевни сусрети "Милици у походе", посвећени знаменитој песникињи српског романтизма 19. века.
Поздрављајући учеснике и госте те дводневне манифестације, покрајински секретар за културу Милорад Ђурић је, у холу Извршног већа Војводине, истакао да награда снажно потврђује чињеницу да се "времена и културе најбоље памте по уметничким делима". Признање, које се ове године додељује 15. пут, подршка је оним уметницима који су на прави начин регистровали све оно што нас окружује и својом уметничком праксом поставили нове стандарде, рекао је Ђурић честитајући Ненадићу.
Награду је уручио председник Одбора Књижевних сусрета Драган Којић, а о песнику, који више од четири деценије у својој поезији поставља питања која су и данас актуелна, говорио је члан жирија Фрања Петриновић.