Јуче и данас

Патријарх московски и целе Русије Алексеј II преминуо је јутрос у 79. години, изјавио је портпарол московске патријаршије Владимир Вигилонски.
"Патријарх Алексеј је преминуо. То се догодило јутрос", изјавио је Вигилонски, пренео је Итар-тас. Руски патријарх већ дуже време је имао срчане сметње, наводи АФП.  Датум сахране није одређен. Патријарх Алексеј је умро у својој резиденцији у Переделкину, недалеко од Москве, додаје ББЦ.
Смрт патријарха оглашена је звоњавом са звоника свих 600 московских цркава. Звона су звонила у складу с канонима Руске православне цркве, предвиђеним за такве случајеве.
Горбачов и Путин шокирани смрћу патријарха
Бивши совјетски лидер Михаил Горбачов рекао је за ББЦ да је шокиран смрћу руског патријарха Алексеја II.  
Руски премијер Владимир Путин рекао је да је смрт поглавара Руске православне цркве Алексеја Другог "трагични догађај" и "велики губитак" за Русију.
Алексеј Други је приближио православну цркву политичким круговима и био је чест посетилац Кремља а Путин је, као председник, присуствовао кључним церемонијама које је он водио. Премијер Русије Димитриј Медведев одлучио је да се због смрти патријарха из Индије врати у Русију и одложи посету Италији.

У Горњем Милановцу обележена 94. годишњица Сувоборске битке и почетка Рудничке офанзиве српске војске у Првом светском рату.
Полагањем цвећа на споменике војводи Живојину Мишићу и 1.300 каплара, на падинама планине Рудник обележена је годишњица Сувоборске битке.
У селу Бољковци, где је био штаб српске војске и болница, у цркви Светог Николе је одржан парастос српским војницима погинулим у Првом светском рату.
Организатор свечаности је Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Војвода Мишић је у Горњем Милановцу пре 94 године издао наредбу о почетку Рудничке офанзиве, која је део Колубарске битке, после које је српска војска протерала аустроугарску армију преко Дрине. Колубарска или Сувоборска битка једна је од највећих и најзначајнијих између војске Краљевине Србије и Аустро-Угарске у Првом светском рату. Вођена је 30 дана на фронту од 200 километара. 
Завршена је успешном противофанзивом коју су извеле снаге под вођством генерала Живојина Мишића против бројније и боље опремљене аустроугарске војске у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије.

Истиче овај рецесијски новембар и као месец деведесетогодишњице окончања Првог светског рата и стварања нових држава Европе на простору поразом нестале Аустроугарске монархије.
Ову годишњицу су уз европско-унијалне обзире славиле и славе земље савезнице из победничке Антанте и тада новостворене земље.
Београд није посебније славио 1. новембар, када га је пре деведесет година ослободила Прва армија генерала Петра Бојовића и када је српска војска и војска југословенских добровољаца, изласком на јужни Јадран и преласком Дрине, Саве и Дунава, започела десетодневно ослобађање свих крајева у којима живе Срби, који ће се завршити српским потписом мира са Мађарском, односно Угарском, јужним делом двоједине краљевине. Овај мир је 11. новембра 1918. са мађарским министром рата у Београду потписао војвода Живојин Мишић, начелник Српске врховне команде, у име савезничког команданта армија Солунског фронта Франшеа д’Епереа.
Србија је 11. новембра, кад и савезници, обележила дан окончања Првог светског рата, али не Мишићевог потписа, већ истодневног главног потписа Петеновог на документу о капитулацији Немачке.
Ова велика годишњица на југословенским просторима обележава се само у Србији.
У Новом Саду је 25. новембра обележена годишњица Велике скупштине од 757 посланика Срба, Буњеваца, Словака, Русина, Шокаца, Хрвата и Немаца из 211 општина Баната, Бачке и Барање, чија је једногласна одлука била: „Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свима словенским, па и несловенским народима који с нама заједно живе.”

Милош Црњански, можда највећи 'мађионичар речи' у нашој књижевности yмро је 30. новембра 1977. године. Ово је текст Милорада Павића преузет из књиге 'Роман као држава и други огледи'.
Смрт Милоша Црњанског
Свако сећање доноси буђење и свако буђење доноси једно сећање. Ако сте довољно брзи можда ћете га ухватити.
Са тим мислима пробудио се Милош Црњански тог дана. Госпа Вида била му је спремила влашки хлеб печен у саксији, али Црњански је био стар и узео је за доручак само један залогај тог хлеба; готово све што је волео да једе било му је одавно забрањено. Сада је већ дуго било много више обеда описаних у његовим књигама но што је њему преостало да окуша. Осећао је да су његове кости изношене и да потичу од неког другог човека, па ипак, као талас који је прешао хиљаду миља носећи своје име да га шапне обали, тако су из његове младости изгубљене у пучинама тишине до њега још увек допирале глади и шапутале своја имена, јер он им је био обала.
У подне сишао је на улицу; падао је уморни снег, путник с далеког неба. Црњански је носио у руци две новчанице и осећао се незаштићен као да сав свет зна шта ће да купи ако се види тај новац стиснут у шаку. Код „Орача" сео је у излог и наручио пасуљ са кобасицом, порцију ћевапчића с луком и чашу вина. Седео је над донетим ручком и гледао. Гледао је кроз време, кроз овај дан у нешто друго иза тог дана, из петка у суботу назирући можда и крајичак недеље. И сећао се да свакој оствареној љубави треба жртвовати две неостварене, јер тада она остварена вреди колико три друге.

Браниоци Кадињаче херојском и легендарном борбом ушли су у најславније странице српске историје. Њихова слава је вечна, а нама остаје да следимо њихову жељу да у својој земљи живимо и стварамо у миру и слободи.
Ово је јуче на историјском брду код Ужица, током комеморације у Меморијалном спомен-комплексу којом је обележена 67. годишњица борбе Радничког батаљона против надмоћнијег окупатора, рекао је министар просвете у Влади Србије Жарко Обрадовић говорећи о значају Кадињаче и нашем данашњем односу према слободарској прошлости.
– Србија је поносна на свој допринос антифашизму, мало земаља у Европи може по томе да се мери с њом. Оптуживати данас Србију за фашизам тешка је и неистинита конструкција оних који фашистички део своје историје желе да прикрију. Ми у Србији градимо такав систем вредности, систем школства, културе у коме однос према антифашизму заузима посебно место. На сваки покушај да се поништи српски антифашизам, који реално има светски и европски значај, целокупно наше друштво, а поготово његов политички и интелектуални део, у обавези је да делује јединствено, одлучно и одмах – истакао је министар Обрадовић.

Фасада Пећке патријаршије омалтерисана је и обојена у црвено, упркос забрани Републичког завода за заштиту споменика културе и Министарства културе Србије, преноси Б92. 
Бројни стручњаци који се баве споменицима културе упозоравају да је нанета трајна штета. Архитекта Марија Јовин, један од руководилаца радова на обнови Пећке патријаршије, тврди да је обнова фасаде била неопходна како би се живопис сачувао од пропадања.
Она је у емисији "Полиграф" рекла да је позив за завршетак радова 2006. добила од митрополита црногорско-приморског Амфилохија:
“Ја сам добила и налог и позив митрополита црногорског господина Амфилохија, који је председник Савета за очување цркава и баштине, добила сам позив да одем да завршим посао који сам започела још 2003-4. године, када сам припремала пројекат са мојим колегама и када сам, на крају 2006, почела те радове“, рекла је Јовинова.
Она каже да је за реконструкцију коришћен новац из државног буџета.

Концертом у Народном позоришту Филхармонија младих "Борислав Пашћан" обележава се 50 година од смрти композитора, диригента и директора националне Опере и балета, Стевана Христића.
Концертом филхармоније младих биће обележена 50 годишњица од смрти  најистакнутијег композитор у Србији у првој половини 20. века, Стевана Христића. Филхармонија младих истиче да ће то бити њихов најзначајнији концерт у овој сезони, у којој се навршава 31 година континуираног рада. Филхармонији ће дириговати Ђорђе Павловић. На програму су наjвећа Христићева дела, а специјални гости примадона Јадранка Јовановић и пијаниста Јасмина Јанковић.
Pођен је у Београду 1885. године.
Стеван Христић се школовао на чувеном Леипзишком конзерваторију. Пре Првог светског рата боравио је и у Москви, Паризу и Риму.
Упознат са музичко-стилским тенденцијама тадашње Европе и ослањајући се на традицију српског музичког романтизма и националне боје, створио је посебан музички језик који је био мешавина фолклорних, касноромантичарских, импресионистичких елемената, због чега је његова музика била и блиска широкој публици.

У Сремској Митровици отворена изложба под називом "Шта се стварно догодило". Посетиоци могу да погледају огласе пропагандног Независне Државе Хрватске и кратки документарни филм о усташком злочину.
На изложби "Шта се стварно догодило", која је у музеју "Срем" организована поводом Дана града Сремске Митровице и Слободарских свечаности, приказан је троминутни филм који сведочи о првом усташком стрељању 1942. године.
Стрељање је извршено у северном делу Православног гробља у Сремској Митровици, када се Покретни суд први пут појавио у такозваној мартиначкој афери, у народу знаном догађају као "Мартиначка буна".
Том приликом убијено је 11 особа. Стрељање је снимио усташки официр.
На изложби доминирају огласи, настали у кратком историјском периоду током лета 1942. године.
Њихов издавач била је Независна Држава Хрватска, односно локални представници тог режима, "специјални редарствени повереник Велике жупе Вука" Виктор Томић, председник Покретног суда Иван Видњевић и остали високи усташки функционери.

Највиша научна установа у Србији, Српска академија наука и уметности данас обележава 122 године од оснивања.
САНУ, која ове године трећи пут обележева Дан Академије у знак сећања на датум оснивања Друштва српске словесности 1841. године, из кога је потекла, последњих година је, по оцени њеног председника, академика Николе Хајдина, посебно бележила добре резултате у области међународне сарадње.
Данас сарађује са више од 20 академија, са којима је остварила више од 150 заједничких научних пројеката. Последњих година се стално повећава њихов број да би у протеклој био двоструко већи него 2000. године.
О високом нивоу наших научника и њиховим могућностима да равноправно са европским колегама учествују на конкурсима сведочи и позитивна оцена коју су добили на различитим конкурсима за средства ЕУ, а својеврсно признање представља учешће наших истраживача и инжењера у највећем експерименту у историји науке.
Реч је о раду на гигантском акцелератору Европске организације за нуклеарна истраживања у Швајцарској који симулира "велики прасак" у намери науке да дође до објашњења настанка свемира.

Изашао хиљадити број "Православља", новина српске патријаршије. Први број објављен је 15. априла 1967. године с благословом Патријарха Германа.
У својој историји часопис "Православље" је ослушкивао знаке времена, пратио потребе читалаца и друштвена збивања, осликавао живот Српске православне цркве али и осталих конфесија.
У времену комунизма под сталним притиском "Православље" је у неколико наврата било забрањивано, а његова редакција се довијала како да на најбољи начин одговори изазовима времена. Пратио је све актуелне догађаје који су у међувремену задесили Српску Цркву и народ.
"Данас је то модеран часопис који излази два пута месечно. Дистрибуира се посредством цркава и црквених општина, али већ неколико година може се наћи и на киосцима", каже за РТС Онлајн главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор Миодраг Поповић.
Овај часопис намењен је свим православним верницима, најширем читалачком кругу заинтересованом за црквене али и друштвене теме.