За старе Римљане јануар је био једанаести месец јер је година до 153. пре Христа почињала 1. марта. На истоку Европе радо је некада назван "вучјим месецом", а на западу континента зимским, леденим или снежним.
Стара словенска имена су му ледник, свечен, зимец, мали божићник, првник, новолетник, средозимен.
За Србе у ранијим вековима јануар је био сечењ, колозег или богојављенски месец. Сматра се да је добро да је јануар јако хладан и снежан, а не благ и мокар.
Током јануара, православна црква после Божића 7. јануара, наредног дана слави Сабор Пресвете Богородице, а дан касније светога првомученика и архиђакона Стефана.
Троструки празник је 14. јануар - Обрезање Господње, свети Василије Велики и Нова година.
Од Божића до Крстовдана, како се у народу назива дан уочи Богојављења, не пости се у среду и петак. Крстовдан је први постан дан после Рођења Христовог.
Богојављење је 19, а свети Јован Крститељ 20. дана по новом календару.
Часне вериге светог апостола Петра су 29. јануара. Тај дан неки славе као крсну славу, док га други поштују због култа који је давно настао у српском народу. У неким крајевима празник називају Јужице и веризице и славе га два дана.