На глава носи шубару, а лице му је нагарављено, неки пут и нарумењено, с брадом и брковима од кучине или вате. Из овог лика вероватно се касније развила представа о Божић Бати - објашњава Весна Марјановић.
Божић Бата се, као што је познато, није вратио из Другог светског рата, иако су га деца волела и радо чекала поклоне које им је тај чикица остављао у чистој чарапи. Социјалистичко друштво у некадашњој југословенској држави, у намери да сузбије светковање Божића као религиозног празника, многе садржаје ритуала пребацило је на празновање Нове године.
Тако је у другој половини прошлог века, како тврди Весна Марјановић, смишљено прекидан природни усмени, традицијом устаљени образац преношења породичних и локалних ритуала божићних празника. Устаљени обрасци добијали су нову форму. И поред свега, чини се да је ритуал даривања деце опстао као израз универзалне људске жеље повезивања празновања сваке године новог живота.
Деведесетих година прошлог века, уводи се поново јавно спаљивање Бадњака и слављење Божића.
- Од тада се разматра како поново оживети старог Божић Бату. Тако, на пример, појединци трагају за „изворним“ ликом и традиционалним костимом Божић Бате, који би више одговарао националном ентитету Срба, то јест како би и таквим примерима утицали на свест о пореклу и српску децу повратили православљу - подсећа Весна Марјановић на „историјски преокрет“ у блиској прошлости.
Изгледа, међутим, да је тешко реконструисати Божић Бату јер га од наших предака готово нико не памти. Познато је само да долази у току ноћи и оставља деци поклон, ситан и мали јер поклон треба да смести у црвену вунену чарапу која се те вечери окачи изнад огњишта или пећи. Немирна и неваљала деца добиће само комад угља, а она добра - нешто слатко.
НОСИ СУВА ЗЛАТА
До тридесетих година прошлог века Божић Бата био је неприкосновен, а онда је полако падао у заборав. У ретким местима у Србији то се није догодило и до данас су се сачувале многе дечје песмице посвећене Божић Бати.
„Божић, Божић Бата носи сува злата, од врата до врата. На чија ће врата дат’ благослов злата? На наша ће врата просут шаку злата“.
ЗАБОРАВЉЕНИ И ДЕТИНЦИ
Поред Божић Бате још један леп обичај је готово заборављен. Уочи смене старе и нове календарске године, облежавају се три појединачне недеље под именима - Детинци, Материце и Оци (Очеви).
Кад су Детинци деца се симболично вежу неким канапчићем око руке или чланка ноге. У време Материца, везују се мајке, а на празник Очева деца везују тате.
„Дрешење“ или „одвезивање“ подразумева да ће „везани „ дати поклоне...
Сва три обичаја подразумевају породичну присност, много голицања, смеха, весеља, игре... Зато ови празници доприносе јачању породице и расту поштовања између млађих и старијих чланова.
Жаклина Миленковић