Здрав живот

Бројна истраживања су потврдила да исхрана богата броколијем помаже у спречавању рака дојке, желуца и дебелог црева. Осим тога, ова врста купуса делује превентивно и против катаракте, штити од атеросклерозе и повишеног притиска.

За лековита својства броколија заслужан је састојак сулфорафан који показује антитуморско деловање према наведеним типовима карцинома. Према речима стручњака, сулфорафан активира организам на стварање ензима који имају антитуморско деловање. Да би се постигло што боље превентивно дејство, неопходно је недељно да се поједе килограм броколија. На тај начин ризик за појаву злоћудних болести двоструко се смањује.

Добро одабран свеж плод може да се чува у фрижидеру најдуже недељу дана. Пере се непосредно пре припреме. У замрзивачу може да се чува и до годину дана.

Да бисте сачували што више хранљивих састојака приликом кувања, броколи кратко обарите у кључалој посољеној води, најдуже пет до шест минута.

Броколи се посебно препоручује трудницама јер садржи веће количине фолне киселине и чак девет витамина из групе Б. Осим тога, жене које уносе велике количине фолне киселине смањују ризик за оболевање од карцинома материце и плућа. Садржи и минерале калцијум, магнезијум, калијум и знатне количине гвожђа.

Настојање родитеља да стално штите дете, било од хладноће, да не прљају руке, да не излазе напоље када пада киша, дува ветар и слично... нема краја.

Превелика брига за здравље малишана, посебно на овдашњим просторима, у супротности је са понашањем родитеља у западним земљама, на што овде гладамо са чуђењем.

Уствари, познато је да је најбољи начин да се детету изгради имунитет дозволити му контакт са већином потенцијалних извора заразе - прашином, блатом, песком, прљавим рукама... Чувањем детета у готово стерилном окружењу има за последицу слабљење имунитета! Морамо да их очеличимо

- Данашњу децу треба очеличити. Ми смо као мали ишли боси, родитељи нас нису нон стоп преоблачили, па чак ни када се поквасимо, нису су нам прали руке чим их упрљамо. Западни свет у односу на нас је много либералнији по овом питању - прича педијатар Дејан Јонев. Каже да данас родитељи децу држе под стакленим звоном и да то никако није добро. Нормално је да желе да их заштите, али деца морају да имају контакт са бактеријама јер ће једино тако њихов имунолошки систем умети да их препозна, а затим и уништи.

То се посебно може видети зими у земљама као што су Шведска, Данска или Исланд, што је за ове просторе неразумљиво. Низови колица за бебе поређаних на тротоару испред кафића и ресторана, док напољу веје снег или шиба ветар, нормална је појава у овим земљама.

Сви смо упознати са штетним последицама које оставља конзумирање цигарета. Уколико сте пушач, ризикујете да добијете рак, инфаркт, мождани удар... Међутим, још није све изгубљено ако сте пушач и престанете да пушите на време.

Шта се дешава са људским телом у минутима, сатима, месецима и годинама од последње цигарете?

После 20 минута

Људско тело је заиста невероватна ствар, јер само 20 минута после испушене цигарете почиње да се опоравља. Притисак и пулс се враћају у нормалу и температура у рукама и ногама се повећава.

После осам сати

Количина никотина и угљен-моноксида у крви се смањује за пола. Ниво кисеоника се повећава и враћа у нормалу, па сте 'буднији', спавате боље и јачи сте. Међутим, познато је да је баш ових осам сати "кризно" за људе који желе да се одвикну од пушења и да је врло важно издржати тај осми сат, јер после тога одвикавање постаје лакше.

После 48 сати

Угљен-моноксид и никотин нестају из тела. Плућа почињу да се чисте, нервни завршеци се опорављају и враћа вам се чуло мириса и укуса.

Док су за једне новогодишњи празници најлепши дани у години, други кажу то време стресно и напорно. Ево шта каже наука - прочитајте и вратите осмех на лице.

Према новијим истраживањима, просечна породица дневно проведе свега 36 минута заједничког квалитетног времена, а у друштву пријатеља још и мање.

Међутим, научно је потврђено да људи који проводе више времена у кругу породице и пријатеља имају далеко позитивнији поглед на живот, мање су подложни стресу, депресији и хроничним болестима.

Зато искористите новогодишње празнике као ретку прилику за дружење, опуштање, елиминацију нервозе, стреса и депресије.

Давање и примање поклона може да има велику корист за људски организам. Наиме, током давања и примања поколона ослобађају се допамин и окситоцин, хормони који имају вишеструке користи за здравље човека.

Допамин је познат као хормон среће и задовољства, смањује стрес, тугу, немир, тескобу и остале негативне емоције. Осим тога, тај хормон је веома важан за развој и одржавање когнитивних функција као што је концентрација, памћења, планирања, одлучивања, логичног размишљања.

Окситоцин је познат и као хормон љубави. Појачано се лучи током физичког контакта, додира или загрљаја, ослобађа се и за време смејања, али и када дајемо или примамо поклоне. Овај хормон сузбија анксиозност, јача имуни систем, смањује ризик од кардиоваскуларних болести.

Људи ризикују да оболе од деменције јер се све више ослањају на интернет уместо да се потруде да се присете информације која им је потребна и тако вежбају мозак.

Ког дана је почео Други светски рат? Како се звала мајка Александра Обреновића? Која река протиче кроз Берлин? Некада бисмо одговоре на ова питања потражили у свом сећању, од данас у помоћ зовемо најбољег друга - "Гугл". Али не би требало.

Да би нас мозак служио, морамо да га употребљавамо, а ми тај посао препуштамо интернету, што може имати озбиљне последице. Професор Френк Ган Мур са Универзитета у Сент Ендрјузу упозорава да људи ризикују да оболе од деменције јер се све више ослањају на интернет уместо да се потруде да се присете информације која им је потребна и тако вежбају мозак. Према његовим речима, експеримент је у току и тек ћемо видети какве последице на мозак ће да остави чињеница да га све ређе користимо.

Професор тврди да, ако будемо водили здрав начин живота, за трећину ћемо смањити број оболелих од деменције у будућности.

Али, пошто исто важи и за болести срца, а опет, број гојазних је све већи, није оптимиста кад је реч о нашој спремности да променимо животни стил.

В. Новости

Бели лук се с правом сматра једним од најчудеснијих природних лекова. Због богатог терапијског састава, на основу белог лука израђено је много лекова, а стручњаци препоручују да овај производ употребљавате сиров, поготово зими.

Природни антисептик

Много студија потврдиле је да бели лук има бројна антибактеријска својства. Тајни састојак лука је алицин, који је природни антибиотик и најбоље оружје против бактерија, гљивица и вируса. Интересантно је да бели лук мора да буде присутан у оброку војника и спортиста, јер је способан да повећава ефикасност и издржљивост.

Против вируса

Бели лук је најбољи природни лек за вирусе, што је посебно важно у хладној сезони. Посебно ће вас бели лук спасити од прехладе, грипе и херпеса. Редовна употреба овог производа помаже у јачању имунитета. Стручњаци тврде да је дневна доза белог лука за опште јачање здравља одраслих од 2 до 5 грама свежег лука.

За варење

Бели лук је важан јер помаже стомаку да свари тешку храну, а такође уклања холестерол из тела.

Кофеин је најкоришћенији психоактивни састојак на свету. И то с добрим разлогом - буди нас, помаже да испунимо обавезе и пуни нас енергијом.

Људи, међутим, често брину треба ли да ограниче унос кофеина или да га потпуно избаце из употребе.

Иако превише кофеина може да изазве несаницу, немир и убрзани рад срца, у великој већини случајева кафа јеу ствари благотворна за здравље.

Има много намирница и напитака које би људи требало да конзумирају мање. Специјализовани портал Science Аlert пише зашто кафа не треба да буде на том попису:

Здравија јетра

Девет научних студија показало је да је кафа смањује ризик за цирозу јетре. Једна шољица кафе дневно смањује тај ризик за 22 одсто, две за 43 одсто, три за 57 одсто, а четири за чак 65 одсто.

Болести срца

Ревизија више од 200 истраживања о утицају кафе на срце показала је да људи који пију три или четири шољице кафе на дан имају 19 одсто мањи ризик да ће умрети од кардиоваскуларних болести.

Рођење Исуса Христа је празник који се прославља са породицом у дому, као и одласком на црквена богослужења. 

Уз све обичаје, окупљање целе породице око богате трпезе је централни догађај. Обавезно се пали кандило и ломи се чесница. Али, на столу је још један од великих симбола најрадоснијег хришћанског празника - Божићно жито.

Иако се пред Божић може купити готово свуда, уколико сте од оних који воле да поштују обичаје, засадите га сами!

Да би израсло до Божића треба га на време посадити. Треба да је зелено и бујно, јер ће такви бити и усеви током године, каже старо веровање.

Пшеница се сади на празник Свете великомученице Варваре, 17. децембра код православаца, а код католика 13. децембра, на дан Свете Луције. 

За садњу вам је потребна шака пшенице и тањир или посуда у коју ће се посадити.

У плитку посуду ставите земљу, па на њу поређајте пшеницу, која је стајала у води преко ноћи. Одозго прекријте зрна са још мало земље, коју ћете свакодневно квасити, односно прскати водом на собној температури.

Пшенична зрна се могу ставити и без земље. Само се распореде по дну посуде, тако да је у потпуности прекрију. Остави се до ивице бар 1 цм, јер ће се пшеница ницањем раширити. Заливати умерено. Најбоље је само прскати водом једном до два пута дневно.

Како се приближава Божић, многи верници прилагођавају своје навике у исхрани. У току поста се лишавају намирница животињског порекла, а уз такав режим исхране верници се припремају и духовно.

Неко пости цео пост, неко недељу или две, строже или мање строго. Неки то чине по савету духовника, а неки и на своју руку. Посна исхрана у општем смислу не представља гладовање, већ се у њој налазе намирнице биљног порекла. То су поврће, воће, житарице, уље и орашасти плодови, а викендом и празником и риба и морски плодови.

Најстрожи је пост на води, затим на уљу, а онај најблажи на риби. Дуготрајан пост свакако може да утиче на организам, па је можда потребно више пажње обратити на сигнале које нам шаље наше тело.

Многи нутриционисти саветују да се с времена на време пости, али не нужно из верских разлога. Према истраживањима, пост (у смислу исхране) може да очисти организам од токсина и подстакне бољу размену материја.

Вегане и вегетаријанце не треба поистовећивати са особама на посту јер је пост привремени начин исхране, док прва два представљају лични избор особе која жели да се храни на одређен начин. Пост је дакле временски одређен, а служи за прочишћење тела и духа. Он није само дијета, односно програм исхране, већ има и своју духовну функцију.

Пост није за свакога. Особе које имају хроничне болести свакако треба да се консултују са својим лекаром да ли смеју да посте, на који начин и колико дуго.

Често можемо чути да је хладноћа добра за наше здравље, а да ли знате које су те добробити које наш ум и наш организам имају од ниских температура?

1. Више енергије

Изложеност хладним температурама, нпр. шетња по хладноћи, испуниће вас енергијом па ћете бити "енергични" и по повратку у топло. Да би хладноћа имала такав учинак, не морате да јој будете дуго изложени. Довољна ће бити и кратка шетња - зато, идите на брзо ходање.

2. Бољи сан

Људи који пате од несанице имају вишу телесну температуру, па ће им спавање у лагано расхлађеној просторији, на идеалној температури од 16 до 20 степени Целзијуса, помоћи да боље спавају. Како они који пате од несанице, тако и сви остали.

3. Сагоревање калорија

Хладноћа подстиче сагоревање калорија у тамном масном ткиву. Тамно масно ткиво производи топлоту и сагорева масноће. Код беба оно служи за регулисање телесне температуре, док се оно код одраслих налази у мањим количинама.

4. Мозак боље ради

Доказано је да на високим температурама људи ређе доносе веће и сложеније одлуке. Топло време брже исцрпљује наше резерве глукозе, а пошто глукозу користимо у менталним процесима, њен недостатак утиче на нашу способност доношења одлука.

5. Боље дисање

У јесен и зиму ваздух је бољег квалитета него у проЛећним и Летњим месецима. Због свежег, чистог ваздуха ово доба године је идеално за боравак у природи, дуге шетње и дубоко дисање.