Најстарији људи на свету имају око 115 година, а интервенцијом научника у процесу старења животни век могао би да се знатно повећа и да износи око 140 година.
Најстарија особа на свету била је 122-годишња Францускиња, која је умрла прије 20 година.
"У прошлости је 70 одсто људи умирало рано од разних инфекција, а данас их 70 одсто умире од болести типичних за старост", наводи израелски универзитетски професор Хаим Коен, који проучава молекуларне механизме старења.
"Ако можемо да манипулишемо самим процесом старења - можемо да повећамо и максимални животни век", тврди он.
Коен и његов тим су у "Геронтолошком журналу" објавили студију у којој се истиче да се, захваљујући напретку медицине, очекивани животни век човека знатно продужила. Они су спровели на стотине експеримената којима су интервенсали у процесу старења гљивица, црва, мува и глодара и открили да се њихов максимални животни век стално повећавала.
Када би се сличне интервенције предузеле на људима, максимални животни век могао би се продужити за 30 одсто, сматрају научници.
Коенова истраживања супротна су студији научника са Медицинског факултета у Њујорку, који су прошле године закључили да је људски род достигао природни лимит трајања живота - 115 година.
Срна
У Србији по глави становника постоје 1,2 мобилна телефона, од чега, како се процењује, чак 74 одсто деце и тијнеџера користи мобилне уређаје. Последице зрачења ових апарата могу бити нервоза, несаница, губљење виталности, смањење телесне активности, главобоља... У Русији је објављено истраживање које указује на то да деца која користе мобилне телефоне имају слабију моћ репродукције и учења за 64 одсто.
Чуло се то на трибини Удружења "Биоген" у Крушевцу. Иако је без брзих комуникација данас живот незамислив, ово удружење, које се бави проучавањем и детекцијом тзв. нејонизујућег зрачења, као и изналажењем начина за заштиту грађана од ових појава, истовремено упозорава да технологија треба да служи а не да господари.
Мобилна телефонија, међутим, није једини извор ризика. Тешко да има уређаја чијим електромагнетским зрачењем потенцијално не може да се угрози здравље, чак и ако се користи на одговоран начин. Међу изворима нејонизујућег зрачења су електроинсталације, потрошачи попут фрижидера, фенова, пегли, те кабловске-сателитске комуникације, појачивачи сигнала по зградама, рисивери, тјунери, кабловске инсталације, ТВ и радијски емитери, као и телекомуникацијски уређаји, базне станице, бежични, односно "дека" телефони и вај-фај рутери за пренос интернетског бежичног сигнала.
Психолози су релативно брзо схватили да прекомерно коришћење технологије може лоше да утиче на мозак тинејџера.
Стив Џобс и Бил Гејтс су, такође, ово схватили још поодавно, јер су настојали да своју децу васпитавају што даље од паметних телефона и таблета, а недавно је објављена и књига која поручује исто то:
"Паметна технологија одлична је ствар, али прекомерно коришћење, поготово у сврху забаве и дружења, може да заглупи децу".
О овоме је писао и Бизнис Инсајдер који је ту тезу поткрепио резултатима истраживања који кажу да се код деце у осмом разреду, која учестало користе друштвене мреже, може појачати опасност од депресије за забрињавајућих 27 одсто.
Осим тога, спомиње се и податак да деца која свакодневно проводе минимално три сата за паметним телефонима, могу да развију и склоност према суициду и да се број број самоубистава тинејџера у САД све више повећава, а главног кривца виде баш у прекомерном коришћењу паметних телефона.
Зато су аутори поменуте књиге нагласили да су баш две највеће технолошке легенде, Џобс и Гејтс, одлучили да гаје своју децу, барем делимично, без технологије. Тако је Гејтс својој старијој ћерки, која данас има 21 годину, тек са 14 дозволио први паметни телефон.
Агенције
Самаца је на свету све више. Осим што немају ништа бољи сексуални живот од оних у везама, према резултатима низа рецентних истраживања, код самца постоји још један велики проблем - исхрана.
Наиме, код мушкараца који се хране сами изгледи за развој гојазности већи су за 45 одсто. Исто је у са високим крвним притиском и повећаним нивоом холестерола, показало је истраживање сеулског универзитета Донгук.
Последице таквих навика у исхрани показале су се негативнима како за мушкарце, тако и за жене, али су ипак горе по мушки род.
У студији је учествовало 7.725 мушкараца, којима је постављено питање колико често једу сами. Установљено је да навике у исхрани представљају опасност за здравље оних који једу сами више од два пута дневно.
Јужнокорејски су научници установили и да се већином радило о самцима који су често прескакали оброке. Код њих се најчешће развила абдоменална гојазност коју карактеришу наслаге масног ткива у пределу стомака.
Федерална мрежна агенција Немачке, телекомуникационо регулаторно тело те земље, саопштило је данас да забрањује продају смарт сатова које родитељи могу користити да проверавју своју децу, рекавши да сатови крше немачке законе о прислушкивању.
Агенција је саопштила да је већ предузела мере против неколико фирми, које продају сатове преко интернета, преноси Ројтерс.
Инсистирају да родитељи униште сатове који су широко досутпни деци од 5 до 12 година у Немачкој.
„Путем апликације, родитељи могу да користе сатове како би тајно прислушкивали шта се дешава у окружењу детета. Виђени су као забрањен одашиљач. Наша истрага показала је да су родитељи користили сатове да прислушкују учитеље у учионици”, рекао је председник агенције Јохен Хоман.
Агенција наводи да забрањени сатови користе СИМ картице и нуде ограничене телефонске функције, које се могу контролисати путем апликације.
Програмирањем да позову телефонски број, могу се користити да прислушкују разговоре, што је забрањено у Немачкој.
Танјуг
Све је већи број младих који због излагања високим нивоима буке имају зујање у ушима - здравствени проблем који може изазвати отежано спавање, учење, а уколико дуго траје, чак и депресивно расположење, а на крају и губитак слуха, каже професор Медицинског факултета у Београду, хигијенолог Горан Белојевић.
„Реч је о једном од тешко решивих здравствених проблема који је често неизлечив, а посебно је изражен међу млађом популацијом и може, али и не мора, да буде повезан са губитком слуха“, упозорава Белојевић.
Белојевић скреће пажњу да је истраживање, рађено међу београдским средњошколцима пре четири године, показало да 13 одсто њих има повремено или стално зујање у једном или оба уха и да је дупло учесталије код девојака него код младиће.
Истраживање је објављено 2014. године у међународној литератури и од тада у Србији није било нових истраживања, али како наводи Белојевић за четири године, не могу очекивати неке велике промене.
То није ствар која се мења из године у годину, тако да су резултати овог истраживања апсолутно релевантни и сада.
Вероватно се сећате неких ствари везаних за исхрану које су вам родитељи обично приговарали за столом кад сте били мали. То су, углавном, исте ствари које се понављају још од старих времена и, можда без разлога, остављају деци у аманет. Сада, кад смо одрасли, можемо да их анализирамо из угла наших родитеља.
„Немој да грицкаш између оброка. Покварићеш апетит!”
Овако су родитељи вероватно хтели да нас мало држе под контролом да се не бисмо угојили. Иако ово родитељско размишљање може да има основа, јер се исто примењује и током рестриктивних дијета у смислу одрицања од нездравих грицкалица, ужине између главних оброка су ипак здраве уколико су нутритивно вредне. Изаберите, рецимо, воће, орашасте плодове, семенчице, јогурт. Што даље од чипса, флипса, чоколада и сличних празних калорија.
Здраве ужине изједначавају ниво шећера током дана, тако да тело не размишља о преједању, а оброци који следе сигурно неће бити преобилни, јер за тим нема ни потребе. Резултат није гојазност. Напротив. Не би требало да имате дужи временски период без јела, осим преко ноћи, па се тако на свака четири сата препоручује оброк, било да је то основни оброк (доручак, ручак, вечера) или ужина.
„Има да поједеш све са тањира!”
Кад помислим на какао, прва асоцијација ми је чоколада или нека чоколадна торта. Какао напитак обично конзумирамо од малих ногу и сви познајемо тај фантастични укус. Мало ко ће дубље размишљати о основном састојку познатог напитка, па ево мало да сазнамо више о какаоу.
Какао-прах и какао-путер су две компоненте које се добијају из зрна какаоа. Највећи светски произвођачи какаоа су Обала Слоноваче, Индонезија, Гана, Нигерија, Камерун, Бразил и Еквадор. Најмање цењен је какао из Гане, а најквалитетнији је индонежански.
Какао или какао-прах је немасни састојак чоколаде, док на масни састојак, какао-путер, отпада 50–57 одсто од зрна какаоа. Какао-прах је онај састојак који чоколади даје карактеристичне особине које сви ми волимо.
Какао-прах у 100 г даје 228 кцал, а највећи део (57,9 одсто) отпада на угљене хидрате, беланчевина има 19,6 одсто, масти 13,7 одсто, а воде три одсто. Нутритивно гледано, какао-прах садржи важне минерале: гвожђе, магнезијум, манган, фосфор, калијум, цинк и калцијум. Поред минерала у какао-праху, наћи ћемо и кофеин и горки алкалоид теобромин.
Какао-прах је богат флавоноидима, па у зависности од начина прераде може садржати чак и 10 одсто флавоноида. Флавоноиди имају благотворну функцију на кардиоваскуларни и цереброваскуларни систем.
Људи средњих година, који споро ходају, двоструко чешће умиру од срчаних болести у поређењу са брзим шетачима, наводе научници.
Особе са високим индексом телесне масе суочене су са највећим ризиком од умирања.
Спори шетачи обично не раде физичке вежбе, што може да објасни већи ризик од срчаних болести.
Сазнања објављена у "Европском журналу за срце" узела су у обзир и факторе као што су учесталост вежбања, прехрана, пушење и конзумирање алкохола.
"Све то указује да темпо којим ходамо предсказује смрт повезану са срцем", објашњава професор Том Џетиз са универзитета Лестер.
Студија из 2013. године утврдила је да високи крвни притисак, иначе ризични фактор за срчану болест, може да утиче на брзину којом људи ходају.
Научници не могу да објасне зашто високи притисак успорава ходање.
Шетња и други облици вежбања могу да предупреде срчану болест и помогну код срчаних проблема.
Истраживања показују да људи који умерено вежбају, било да ходају или возе собни бицикл 30 минута три пута седмично, имају 26 одсто смањени ризик од умирања усљед болести срца.
Срна
Време вируса полако долази и право је време да ојачате имунитет како би ваш организам био спреман за нападе који предстоје. Сигурно већ знате да здравље на уста улази, па кад је већ тако, побрините се да ваша исхрана буде избалансирана и разноврсна, уносите довољно воћа, поготово јужног, поврћа и протеина. Такође, смањите конзумирање прерађених намирница, слаткиша и грицкалица и избегавајте алкохол.
Да ли сте знали да вам и јогурт може помоћи у јачању имунитета? Кључ је у бактеријама које одржавају баланс цревне флоре и на тај начин чувају здравље. Можете га комбиновати уз овсене мекиње, које садрже бета-глукан, антиоксидативно једињење које смањује вероватноћу да оболите од грипа.
Сигурно сте чули колико је здрав бели лук, па поједите један чен дневно. Јесен је право време да белим луком зачините неку салату, цвеклу или паприку.
И не заборавите, да је такође важно да спавате довољно, шетате се и избегавате стресне ситуације или бар да промените свој одговор на њих.
В.Н.
Ауторска права Радио Оаза 2026