Здрав живот

Научници НАСА су у сарадњи са Америчким колеџом испитали које кућне биљке су корисне у превенцији одређених здравствених проблема.

Представљамо вам неколико биљака, које би требало да нађу места у вашем дому.

Алоја (Aloe vera)

Алоја вера је један од најбољих пречишћивача ваздуха. Ова биљка континуирано отпушта кисеоник током ноћи, тако да можете да је држите и у спаваћој соби.

Патуљаста палма урме (Phoenix roebelenii)

Ова издржљива биљка углавном не захтева много неге и добра је за уклањање загађивача ваздуха као што је ксилен.

Фикус Бењамин (Ficus benjamina)

Фикус Бењамин је мала грмаста биљка са овалним лишћем, која се одлично бори против загађивача, као што формалдехид, бензен и трихлоретилен.

Бршљен (Hedera helix)

Амерички колеџ за алергије, астму и имунологију открио је да је бршљен добар додатак ентеријеру, нарочито у спаваћој соби. Он уклања и до 78 одсто честица буђи из ваздуха и то за само 12 сати.

Палма арека (Dypsis lutescens)

Истраживања показују да је ова палма која потиче са Мадагаскара одлична за уклањање загађивача који највише сметају људима са синусним проблемима.

Б92

За леп осмех од пресудног значаја је нега зуба, а аустралијски стоматолози препоручују и посебан јеловник.

На листи пожељних намирница, аустралијски зубар др Стивен Лин има путер, саламе и мекане сиреве.

- Зуби су живи органи и захтевају адекватну исхрану за регенерацију и одржавање здравог дентина и глеђи - каже Лин.

- Без адекватне исхране, ваши зуби ће патити - додаје доктор.

Дакле, ако уносите довољно витамина и минерала, ваши зуби ће се природно регенерисати и бити здрави и јаки. Међутим, ако се неправилно храните, киселина из ваших уста ће ометати тај природни процес и довести до бржег пропадања зуба.

- Каријес не изазива само шећер, него и недостатак нутријената који ојачавају зубе - каже Лин.

Шта онда треба да једемо?

Стоматолози кажу да су најважнији витамини растворљиви у мастима, као А, Д, К2 и Е.

Ово су добри природни извори сваког од њих:

Витамин А: говеђа јетра, млеко, риба, јаја.

Витамин Д: масна риба, печурке и млечни производи говечади која су храњена травом. Ипак, најбољи извор је излагање сунчевој светлости.

Витамин К2: меки сиреви, јаја, путер, јетра и саламе.

Витамин Е: спанаћ, броколи и орашасти плодови.

Б92

Научници су дошли до сазнања да пушачи који "пресеку" и истог часа "баце цигарете" имају чак 25 одсто веће шансе да после четири седмице и даље не пуше, али и 42 одсто више шанси да не пуше ни у наредних шест месеци.

Истраживање научника показало је да то, нажалост, не важи за оне који су постепено престајали да пуше, пише "Спутњик".

Објашњење се крије у томе што су особе које су смањивале број испушених цигарета теже одлучиле да дефинитивно "пресеку", а та пракса уједно појачава и потребу за цигаретама.

Ако пушач "преломи" да не пуши, одмах се мири са тим да цигарете неће бити део његовог живота и ментално му је лакше и његово тело неће да тражи никотин.

Годину дана после престанка пушења ризик од кардиоваскуларних болести ће се смањити за 50 одсто, а десет година касније, смањиће се упола и ризик од упале плућа.

Срна

Број гојазне деце и адолесцената се удесетостручио од 1975. године, мада у свету и даље има више неухрањене деце, показује објављена студија, која позива на борбу против те две појаве изазване лошом исхраном.

Уколико се наставе трендови примећени последњих година, до 2022. године број гојазне деце превазићиће број неухрањене деце, предвиђају аутори студије објављене у британском медицинском часопису Лансет (Lancet).

У 2016. години 124 милиона младих од пет до 19 година било је гојазно, а 1975. године само 11 милиона, наводи се у студији коју су заједно спровели Колеџ „Империјал“ у Лондону и Светска здравствена организација.

Гојазности има у свим регионима света. Најтеже стање је на острвима Полинезије, у Тихом океану, где је и више од 30 одсто младих гојазно, а по више од 20 одсто деце је гојазно у САД, Египту и у Саудијској Арабији.

Стопа гојазности је од пре неколико година изгледа достигла врхунац у богатим земљама, али наставља да расте у земљама са слабим или средњим приходима.

„Иако се стопе гојазности изгледа стабилизују у већини европских земаља са високим приходима, оне се алармантно убрзавају у многим другим деловима света“, упозорио је професор Маџид Езати, са лондонског Колеџа „Империјал“.

Број неухрањене деце полако опада од 2000. године, осим у јужној и југоисточној Азији и у централној, источној и западној Африци.

Савез за контролу комараца уз помоц́ приватне компаније "Окситек инсект технолоџи" недавно је покренуо пројекат - пуштање ГМО комараца на Флориди.

Пре тога, прво пуштање ГМО комараца догодило се на Кајманским острвима 2009. године, а друго - у Малезији 2010. године. 

Генетски модификовани комарци садрже посебан ген који је за комарце смртоносан ако не добију антибиотик тетрациклин. Потомство ГМО комараца ће такође наследити овај смртоносни ген, због којег ће угинути пре него достигну зрелост и почну да се размножавају. 

Идеја се базира на томе да се обични комарци укрштају са ГМО комарцима и да се на тај начин створи све више комараца са смртоносним геном, што ће довести до смањења њихове популације. 

Ризик који представљају ГМО комарци није познат 

Док ГМО индустрија непоколебљиво тврди да су генетски модификоване биљке и животиње безопасне и доносе бројне погодности човечанству, стварност нам показује нешто сасвим супротно. 

"Монсанто" и друге ГМО корпорације стварају не само генетски модификоване биљке, него и животиње. На пример, створене су овце које су 85 одсто овце, а 15 одсто људи, да би могле да служе као донори органа за људе. 

Свакодневни унос банана и других намирница богатих калијумом може спречити срчани и мождани удар, тврде стручњаци након анализе најновијих истраживања.

Резултати истраживања којa су спровели стручњаци Универзитета у Алабами показали су да храна богата калијумом може зауставити смртоносне блокаде тако што неће допустити да се зидови артерија временом стврдну.

Научници су истраживања спровели на мишевима сa високим ризиком од срчаних обољења након што су конзумирали високу количину масти. Након тога су мишеве хранили високим, нормалним и ниским нивоом калијума.

Артерије мишева који су уносили низак ниво калијума биле су много проблематичније. С друге стране, код јединки које су уносиле веће количине калијума ређе је долазило до стврдњавања артерија. Такође, уочено је да су они мишеви који су храњени намирницама са већом количином калијима имали су мању крутост крвних судова.

Доктор Мајк Наптон из британског удружења које се бави истраживањем болести срца рекао је да су и недавне студије показале да недостатак калијума у организму узрокује стврдњавање артерија.

Научници вјерују да калијум има способност да регулише гене који одржавају флексибилност артерија.

Просечан дневни унос калијума требало би да буде 3.500 милиграма, саветују стручњаци. Осим банана, овај минерал заступљен је доста у спанаћу, парадајзу и кромпиру.

РТС, Indenpendet.co.uk

Нађите начина да ујутру одвојите тих петнаестак минута и доручкујте на миру.

Ако прескачете доручак, изложени сте повишеном ризику од болести срца и крвних судова.

Колико год да журите ујутру, требало би да нађете 15 минута и доручкујете на миру. И, не, ово не поручује ваша мама него наука.

Резултати новог истраживања само су додали на тежини тези да је доручак најважнији оброк у току дана, пошто је студијом утврђена веза између прескакања доручка и лошег кардиоваскуларног здравља.

Ако презирете житарице, и мрштите се на сам помен хране кад отворите очи, жалимо случај.

Током истраживања, научници су анализирали здравље и начин исхране 4.052 средовечне особе, у питању су били мушкарци и жене, запослени у банкама и без раније историје кардиоваскуларних болести.

На самом почетку, учесници у истраживању замољени су да напишу шта су и када јели током претходних 15 дана.

Уз то, прикупљени су подаци о њиховом индексу телесне масе (БМИ), нивоу холестерола, а требало је да се изјасне и да ли су пушачи или не, као и да одреде колико су физички активни.

Затим су обављени прегледи, проверавање проходности артерија око срца и у врату.

Жене нигде не иду без торбице и управо због тога су их стручњаци за домаћинство прогласили идеалним местом за бактерије. Према новом водичу Института “Good Housekeeping“, у домаћинству постоји осам места, односно предмета, на којима има више бактерија него у тоалету.

Међу тим предметима су и четкице за зубе, даљински управљачи и пешкири из купатила. Док се санитарни, кухињски и други простори који се сматрају прљавим подручјима редовно чисте, друга, неочекиванија, места и предмети изгледа захтевају темељније чишћење.

„Мало је оних који сваке седмице имају времена да очисте све што је потребно, али и када имамо времена занемарујемо ствари које носе опасност“, наводи се у извештају.

Један од тих предмета је четкица за зубе на којој се скупљају бактерије из власникових уста и из ваздуха које потичу из оближње ве-це шоље. Магнет за бактерије су и даљински управљачи, тастатуре, екрани, пешкири, кухињске крпе, кућни љубимци, теписи и кухињске сунђери.

Велики број људи посеже за лековима против болова не знајући да ли их правилно користи и углавном верују да је један лек универзалан: да ублажава тегобе са кичмом, главобољу, прехладу или грип и циклус. Ипак, научници кажу да треба бити опрезан с тим који се користи и како, пише Гардијан.

Један од оних који се препоручују при првом сусрету са лекарима, као најблажи и као "најмање зло" за стомак, а врло ефикасан јесте парацетамол. Питање је да ли га употребљавамо како треба и да ли га узимамо и онда када је сувишан?

Независна организација "Cochrane" која се бави медицинским истраживањима, испитивала је дејство парацетамола, који најчешће добијете као прву препоруку лекара, посебно код болова у доњем делу леђа, и упоредила га са осталим популарним лековима на тржишту.

Истраживачи из "Cochrane" кажу да је он пре свега за акутни бол и да ту даје резултате, код хроничног бола нема никаквих доказа да делује и да чак четири грама парацетамола дневно није ништа ефикасније од плацеба.

Од проблема са куком или болова у колену до остеоартритиса, лек у тако малом проценту ослобађа бола па се истраживачи питају да ли има икакве користи коју пацијент примећује.

Бобичасто воће, бадеми, агруми, грожђе, шаргарепа, спанаћ, парадајз и паприка треба да буду заступљени макар у једном дневном оброку свакога дана.

За ужину при руци треба да имате кесицу орашастих плодова.

Поједите намирнице богате антиоксидансима неизоставно треба уврстити у оброке јер су најбољи чувари здравља, витког тела и доброг изгледа, а нутриционисти посебно препоручују воће и поврће јарких боја.

Бобичасто воће, бадеми, агруми, грожђе, шаргарепа, спанаћ, парадајз и паприка треба да буду заступљени макар у једном дневном оброку свакога дана. Бадемима и бобичастим воћем можете да поспете јутарње цереалије, парадајз можете додате на сендвич, у супе или уз печење, док на сендвич од интегралног брашна можете да додате паприку и лишће спанаћа. За ужину при руци треба да имате кесицу орашастих плодова, малу шаргарепу и парадајз, као и свјежу паприку.

Ради здравља костију и зуба дан можете започети и другачије, са намирницама богатим калцијумом. Ујутру прво попијте кафу са дејлимично обраним млеком или поједите цереалије са млијеком.

И не заборавите да између оброка обавезно попијете немасни јогурт или поједете парче младог сира.

В. Новости