Здрав живот

Да ли сте се икада запитали како и када је настала Карађорђева шницла, ко је направио и зашто ју је тако назвао?
Ако мислите да је настала у време Карађорђа, опасно се варате! Али да, по њему је дефинитивно добила име! Главни и одговорни за ово предивно јело је Титов кувар и шампион у овим вештинама професор Милован Мића Стојановић. Он је у богатој кулинарској каријери оставио је рецепте за стотинак јела које је измислио.
Најпознатији специјалитет је, свакако, "Карађорђева шницла". Скоро сва Мићина јела увршћена су у стручне, кулинарске уџбенике и налазе се, не само у јеловницима ресторана у Србији, него и у региону. Поред "Карађорђеве шницле", Стојановић је смислио и "Његушки стек", "Смедеревско ђуле", "Војвођански каре", "Медаљони мумало", "Мишарски стек", "Опленачке палачинке", "Калуђерске сарме"...
"Када сам држао наставу у ресторану "Голф", не сећам се тачно да ли је била 1956. или 1957, једна госпођа је наручила Кијевски котлет. У том моменту помислих 'Где ме нађе?! Кијевски котлет се прави од пилетине и бутера, а ја нисам имао ни једно ни друго. Мислим, 'Ма направићу сад ја њој јело да ће се пушити, па ће да заборави и тај њен Кијевски котлет.'

Грожђе делује као природни тоник организма, успорава старење, односно спречава деменцију и дегенеративне очне болести. Резвератрол позитивно утиче на функције мозга
Уживање у грожђу (Vitis vinifera) датира још од древних народа, који су га користили као еликсир младости. Претпоставља се да је прво грожђе расло око обала Црног мора ширећи се ка југу, још пре осам хиљада година. Верује се да су прва вина настајала неконтролисано на високим температурама, где је брзо долазило до врења сока грожђа. Таква вина била су права дионизијска посластица - густа, сирупаста и слатка. Најчешће су разређивана са водом и мешана са зачинским биљем, медом и сиром. Све до средине 19. века сваки исцеђен сок од грожђа одмах је претваран у вино. Тек открићем пастеризације успели су да добију неферментисани сок као посебно пиће.
Иако постоје бројне сорте, већина уживалаца зна за бело и црно грожђе.
Црно грожђе треба да буде што тамније, готово црно, а када се грозд протресе зрна не смеју да испадају. Кожица црног грожђа веома је вредна јер обилује фенолним материјама које му дају боју и укус, а људима здравље.

Против главобоље шољица јаке црне кафе са мало лимуновог сока, за упалу грла биљне таблете на бази еукалиптуса, нане ...
Лакше здравствене тегобе не морају увек да се ублажавају искључиво лековима. Понекад је довољно употребити неку намирницу, препоручују заговорници народне медицине.
Против главобоље у зачетку препоручује се стари опробани лек у виду шољице јаке црне кафе са мало лимуновог сока. Овако спремљен напитак побољшава прокрвљеност крвних судова у глави и главобољу сасеца у корену. Исту делотворност постиже и масажа кружним покретима чела и слепоочница, под условом да се утрљава етерично уље нане или кинеска тигрова маст.
За упалу и болове у грлу предлажу биљне таблете на бази еукалиптуса, нане или исландског лишаја. Ове таблете смирују упалу слузокоже грла и усне дупље, а истовремено су делотворне и за болове у грлу као и промуклост. На акутне болове у грлу благотворно делује и гргљање топлог чаја од камилице и жалфије на свака два сата. Разређена тинктура мирисне смоле такође се показала добром за ублажавање болова у грлу. И традиционално инхалирање камилицом уклања болове у грлу.

Представља најбогатији извор антиоксиданаса, успорава старење, побољшава вид и зауставља почетне фазе карцинома
БОРОВНИЦА (Vaccinium myrtillus) жбунаста биљка из породице вресова, чија је прадомовина Северна Америка, изузетно је корисна и лековита. А посебно њен сок, који је одличан лек против малокрвности.
Бројна истраживања показала су да је ова воћка најбогатији извор антиоксиданаса међу 40 различитих врста воћа и поврћа. За престижну "титулу" најзаслужнији су антоцианини, супстанце које боровницама дају и карактеристичну боју. Истраживања су показала да боровнице успоравају процес старења, побољшавају функцију вида и крвоток, заустављају почетне фазе развоја карцинома... Плод ове биљке, која у дивљем облику расте на умереновлажном земљишту листопадних букових шума, садржи органске киселине, а посебно јабучну и лимунску, шећер, пирокатехинске танине, витамине Ц и Б, каротин, масна уља, протеине...
Листови су такође врло лековити и представљају праву ризницу минерала калијума, натријума, мангана, хрома, гвожђа, бакра. У обиљу садрже и витамин Ц, органске киселине, сапонине, шећер, танине.

Постоји више разлога због чега на неке људе више кидишу, а на неке мање, а неки од њих су: крвна група, холестерол, алкохол, боја одеће, гени, састав зноја, бактерије на кожи...
Уколико вам и овога лета комарци загорчавају живот и чини вам се да ће, ма где да се налазите, онај један најупорнији баш вас пронаћи, знајте да постоји више разлога за то.
* Крвна група: Резултати најновијег истраживања научника из америчког Института за контролу инсеката и глодара, показују да комарце највише привлаче особе са нултом крвном групом и у стању су да их непогрешиво открију.
* Угљен-диоксид: Комарце привлачи угљен-диоксид из људског задаха који детектују на удаљености од 164 метра. Код гојазних особа степен размене кисеоника и угљен-диоксида је већи него код особа нормалне тежине, стога су им оне привлачније. Нажалост, ово правило важи и за труднице, па су и оне често жртве комараца.
* Холестерол: Поведите рачуна о здравој и уравнотеженој исхрани јер је повишен холестерол у вашој крви један од могућих разлога што вам комарци не дају да спавате.

Паметним одабирањем хране, из плућа може да се избаци велика количина катрана и токсина нагомиланих дугогодишњим пушењем. Осим тога, одређене намирнице смањиће и ризик од појаве инфекције и рака респираторних органа, тврде британски стручњаци.
Рак плућа је један од водећих узрока смрти од карцинома у свету и од њега у највећем броју оболевају пушачи.
Лекари због тога свим пушачима препоручују да оставе дуван. Особама које се одрекну ове лоше животне навике, као и оним које смање конзумирање цигарета саветује се да користе одређене намирнице како би очистили организам.
Постоје различити начини да се очисте плућа од катрана и токсина и да се на тај начин смањи ризик од појаве инфекције.
На листи коју је саставио тим британских стручњака са Института за истраживање хране „Норич“, кукуруз шећерац заузима прво место. Ова намирница садржи бета-криптоксантин, за који се тврди да штити плућа од карцинома, јер представља снажан антиоксиданс.
Још једна антиоксидантна материја помоћи ће при избацивању нежељених „гостију“ – моћни селен. Налази се у разним врстама рибе, као што је туњевина, лосос и бакалар, али и у јагњетини, јајима и житарицама.

Маргарин је оригинално створен ради товљења ћурана. Када је изазвао помор ћурана, људи који су уложили свој новац у истраживања, желели су да врате уложено. Тако су збили главе како би смислили – шта да учине са тим производом, како би вратили новац?
Маргарин је у то доба био бела маса, ни најмање налик на храну, па су му додали жуту боју и почели да продају људима као замену за маслац. Како вам се то свиђа?
Смислили су још и додатну мудрост: додали су маргарину различите укусне састојке.
ЗНАТЕ ЛИ УОПШЕ... Која су разлике између маргарина и маслаца? Прочитајте до краја овај текст... Постаје врло занимљиво! И маргарин и маслац имају приближно исту калоричну вредност. Али, конзумирање маргарина може да повећа срчане болести код жена за 53% у односу на конзумирање маслаца, како то наводи најновије истраживање Харвард Медикејла.
Маслац
Маслац је нешто богатији засићеним масноћама (8 грама) у односу на маргарин (5 грама). Конзумирање маслаца повећава апсорпцију многих других храњивих састојака из других намирница. Маслац има многе храњиве предности, док их маргарин има свега неколико – а и то захваљујући састојцима које су додане у њега!

Кантарион се показао као изузетно успешан у лечењу многобројних психичких обољења, од депресије до трауме, а установљено је и да има мање нежељених дејстава од других антидепресива
Кантарион или госпина трава (Хyперицум перфоратум) веома је цењена биљка због лековитости по којој је позната дуже од два миленијума. Отац фармације Парацелзијус величао је моћ ове биљке, истичући да њен цвет "усред лета скупља сунчеве зраке, да би их дао људима за време тмурних месеци". Кантарион се узима у облику тоника, чаја, уља или тинктуре, а у новије време може да се нађе и у облику капсула, које утичу на расположење и побољшавају емоционалну равнотежу.
Кантарион је вишегодишња зељаста биљка, висока до метар и цвета од маја до септембра. Расте по сувим брежуљцима, на осунчаним ливадама, пустом и необрађеном земљишту, крчевинама и рубовима шума. Лековити део је цвет и листови који се користе за лечење грчева у трбуху и желуцу, болести плућа, згрушавања крви, болести бубрега, јетре, слезине и мокраћне бешике. Посебно се препоручује за лечење неконтролисаног мокрења.
У народној медицини ова биљка има посебну вредност у лечењу посекотина, опекотина, хемороида, а одлична је и за зарастање рана. Кожне промене лече се тако што се по њима маже уље кантариона, или се озлеђено место облаже чистом газом или чистим платном натопљеним кантарионом.

Пун Месец може да поремети сан тврде научници који су открили доказе "лунарног утицаја" у студији спроведеној уз помоћ 33 добровољца.
Добровољци су спавали у лабораторијски контролисаним условима, а када је Месец био округао, њима је требало више времена да заспе и имали су знатно лошији квалитет сна упркос томе што су били у затамњеној просторији, пише магазин "Цуррент Биологy".
Истраживачи су такође приметили пад у нивоима хомрона мелатонина који је повезан са природним циклусом унутарњег часовника организма.
Када је напољу мрак, тело производи више мелатонина, а изложеност светлости током ноћи може пореметити природан ритам организма и нивое мелатонина.
Добровољци нису били свесни сврхе студије и нису из својих кревета могли да виде Месец.
Резултати су показали да је мождана активност повезана са дубоким сном опала за трећину током пуног Месеца као и нивои мелатонина.
Добровољцима је такође требало 5 минута више како би заспали.
Б92

Оптерећени разним брига,а или под утицајем савремених трендова људи данас све мање спавају
Просечан човек данас спава седам сати. То је пуна три сата мање него што је била просечна дужина сна у претпрошлом веку. Уз то, све је више крајности: са једне стране, повећава се број оних који будни дочекују зору, а, са друге, оних који су стално поспани и дане проводе као у „бунилу“.
И једни и други, тврде стручњаци, разлог за то треба да потраже у свом психофизичком здрављу и животним навикама. Јер, и несанице и хронична поспаност могу да буду последица како органских, тако и менталних поремећаја, али су, много чешће, само „данак“ погрешног стила живота: касних излазака, гледања ТВ програма или, што је све масовније, седења испред компјутера до дубоко у ноћ. Међутим, и они који не живе по овом клишеу често не могу да утону у сан „као бебе“, него се сатима преврћу у кревету и секирају због беспарице, посла, неизвесности, породичних проблема... Други, опет, од проблема беже у сан, па када им околности дозвољавају преспавају читав дан.
Иако је време потребно да се нечији организам опорави од дневних активности и припреми за нове, стручњаци тврде да је све испод шест и по сати спавања премало, а све преко десет - превише.